УНС вести
14. 12. 2018.
Апелациони суд потврдио – УНС једини власник зграде у Ресавској
Апелациони суд у Београду потврдио је пресуду Првог основног суда из 2011. године да је зграда у Ресавској улици, број 28, власништво Удружења новинара Србије (УНС), те да Независно удружење новинара Србије (НУНС) није власник половине Дома новинара.
Подсетимо, након што је новембра 2017. године потврдио пресуду Првог основног суда о УНС-овом власништву над зградом и преиначио одлуку Апелационог суда о заједничкој својини УНС-а и НУНС-а, Врховни касациони суд наложио је Апелационом суду да преиспита и алтернативни захтев НУНС-а – за власништвом над половином зграде, односно сусвојином.
Апелациони суд је пресудом од 7. новембра ове године одбио и овај захтев НУНС-а, потврђујући пресуду Првог основног суда, коју је донела судија Јасмина Тубић, који је још 2011. године утврдио да је УНС „искључиви власник непокретности у Ресавској бр. 28 у Београду, по основу закона“, а да НУНС „као нови правни субјекат који је основан 1994. године није доказао да је власник ниједног дела предметне непокретности, будући да своју имовину није стекао ни по основу закона, ни по основу правног посла, нити наслеђивањем, а ни по основу статусних промена“.
У пресуди се наводи и да је „тужилац НУНС настао оснивањем као ново удружење, регистровано 1994. године од стране више оснивача“.
„Тиме тужилац (НУНС, прим.нов) није настао услед статусне промене туженог (УНС-а, прим.нов), већ је основан накнадно као ново удружење, чиме између тужиоца и туженог не постоји вид следбеништва који би био подобан да заснује ваљан правни основ за пренос својинских овлашћења, нити је тужилац доказао да је стекао право сусвојине на један од законом прописаних основа“, наводи се у пресуди.
Од 2001. године НУНС је различитим тужбама покушавао да стекне власништво над зградом коју је 1935. године изградила Београдска секција Југословенског новинарског удружења, чији је УНС правни настављач.
У овом спору УНС су заступали адвокати Душан Стаменковић и Гордана Константиновић, као и Александра Ковачевић из адвокатске канцеларије Томановић.
Текст пресуде погледајте у прилогу.
Хронологија одбране зграде
НУНС је 2005. године покренуо спор против УНС-а, са захтевом да му се додели половина зграде у Ресавској 28.
Ово није била једина тужба НУНС-а против УНС-а.
Исте године НУНС је од Уставног суда Србије затражио оцену уставности Закона из 1979. године којим је зграда у Ресавској 28 денационализована и враћена УНС-у. Уставни суд се у овом предмету прогласио ненадлежним.
Потом је НУНС у 2005. години покренуо још један поступак и тражио да УНС буде избрисан из земљишњих књига као власник имовине у Ресавској 28. Овај спор НУНС је правоснажно изгубио, а одбачена му је и кривична пријава због укњижбе УНС-а у власничке књиге.
НУНС је 2008. године тражио од државног правобранилаштва да покрене судски поступак с циљем да се УНС-у одузме имовина у Кнез Михаиловој и Ресавској 28. Врховни касациони суд донео је 22. јуна 2017. године пресуду у корист УНС-а и у овом случају.
Након неколико пресуда у којима је потврђено да је УНС власник зграде у Ресавској 28, и ревизије Врховног суда, НУНС 2011. године мења тактику и уместо сусвојине над половином зграде, тражи да зграда постане заједничка својина УНС-а и НУНС-а.
Први основни суд у Београду одбио је оба тужбена захтева НУНС-а, и за сусвојину и за заједничко власништво и пресудио у корист УНС-а. По жалби НУНС-а затим је поступао Апеациони суд, преиначио пресуду и одлучио да су НУНС и УНС заједнички власници зграде у Ресавској 28.
Врховни суд укинуо је пресуду и вратио је Апелационом суду, који је поново донео исту одлуку.
Коначно, пресудом из новембра 2017.године, Врховни суд преиначио је пресуду Апелационог суда, потврдио власништво УНС-а над зградом у Ресавској 28 и коначно ставио тачку на захтев НУНС-а за заједничком својином. Врховни суд наложио је тада Апелационом суду да се изјасни и о НУНС-овом захтеву за сусвојином над зградом.
Апелациони суд у Београду новембра ове године потврдио је пресуду Првог основног суда из 2011. године и одлучио да захтев НУНС-а за сусвојином није основан.
|
НУНС одбио уједињење НУНС се уселио на други спрат Ресавске 28 након петооктобарских промена 2000. године, и у истом је простору на основу привремене судске мере донете 2001. године. У 2012. години УНС је нудио НУНС-у у власништво два спрата зграде у Ресавској 28, без обзира на коначан исход спора, што је НУНС одбио. Исте године УНС је НУНС-у нудио и стварање јединствене организације, са образложењем да би такво удружење било успешније у заштити професионалних интереса свих новинара у Србији. Ни ову инцијативу НУНС није прихватио. |
|
Како је изграђен Дом новинара Србије Изградња Дома новинара у тада Франкопанској улици број 28 почела је 1. октобра 1933. године, а завршена је 7. априла 1935. године. Зграду су подигли чланови Београдске секције Југословенског новинарског удружења,на челу са новинаром „Политике“ Добрицом Кузмићем, који су се задужили хипотекарним кредитом од 1.500.000 тадашњих динара, а градњу су помогли и донатори попут Михајла Пупина. Грађу и транспорт су донирала министарства шумарства и железница, а плац је поклонила Београдска општина. Правни претходник Београдске секције Југословенског новинарског удружења било је Српско новинарско друштво основано 1881. године, чији је следбеник Удружење новинара Србије, које под овим именом постоји од 1945. године. Од 1941. до 1945. зграду је преузео Гестапо и у њој формирао окупаторску новинску агенцију „Рудник“. У УНС-ову зграду је, по ослобођењу 1945. године, усељена Новинска агенција Танјуг. УНС је право на своју имовину у Ресавској улици остварио тек 1979. године, када је Законом извршена денационализација. |
Коментари (3)
Остави коментар16.12.
2018.
KONAČNO ...
Srećan put do Strazbura.Zgrada je UNS_a, konačno je rešeno to pitanje,a gospoda koja su tobož "nezavisni" su iekako zavisni ,ali od onih drugi, spoljnih. I ne samo to, ti "nezavisni" u liku svog predsednika šire neprestano govor mržnje i bili bi yrećni kada bi Srbija bila svedena na predkumanovskio vreme .Sa NDNV rade neprestano na izazivanju tenzija i sukoba,a rečnik im nije novinarski ,ne poštuju elementarni kodeks,profesionalnu etiku i odgovornost. Samo se plašim da u poslednje vreme i UNS u nekim elementima poprima kartakteristike tkz."nezavisnih". Zaustavite to, borite se za novinara pravog,profesionalca ,kako je to bilo u prošlosti. A za odluku Suda - sve čestitke,bilo je vreme.
Одговори14.12.
2018.
?!
Ама, кумим вас Богом и Светијем Јованом Крститељем, зар је могуће да Независни новинари (а тако се дзову само да би сакрили оне од којих завесие) још нису одустали од потараге за неправдом!?
ОдговориИма ли томе каја?
Је ли ово крај?
Лично, не верујем да јесте.
14.12.
2018.
Pravo ili "pravo"
Članovi UNS nezadovoljni političkom instrumentalizacijom svog dotadašpnjeg udruženja i neprofesionalnošću jednog dela članova tog udruženja, istupili su iz UNS i osnovali, 1994. godine, NUNS.
ОдговориDakle, NUNS je osnovalo više osnivača - članova, koji su do osnivanja NUNS bili članovi UNS.
Deo članstva UNS, legalnim i legitimnim osnivanjem NUNS, statusno je izmenio i svoj položaj i statusni položaj UNS iz kojeg je istupio, osnivanjem NUNS.
Na taj način, bivši članovi UNS, legitimnim istupanjem iz UNS i legitimnim osnovanjem nove novinarske organizacije/udruženja - NUNS zasnovali su sledbeništvo podobno da bude pravni osnov za zasnivanje valjanog pravnog osnova za prenos svojinskih ovlašćenja, kako je to citirano.
To je suština i jednostavnma istina.
Sve ostalo je politika koja stoji i iza presude Prvog osnovnog suda iz 2011. godine i iza prwesude Apelacionog suda iz novembra 2018. godine.
Za pravdu do Strazbura!