Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Затвор за новинаре, притисци, претње и промене власништва обележили медијску годину
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

26. 12. 2018.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Затвор за новинаре, притисци, претње и промене власништва обележили медијску годину

Значајне промене власништва у медијима, идеја да новинари и уредници буду кажњени затвором уколико прекрше претпоставку невиности, насловне стране „Илустроване Политике“, нестанак Стефана Цветковића, али и израда Медијске стратегије, неки су од догађаја који су обележили медијску 2018 годину. Осим њих, новинари ће ову годину памтити и по физичким нападима и претњама, пресудама да су незаконито отпуштани, али и убиствима новинара у свету.

Куповина телевизија, листа, кабловског оператера и локалних медија

Новосадски лист „Дневник“ купила је власница „Новосадске телевизије“ Александра Мартиновић у септембру, за 600 евра.

Јавности је остало нејасно од кога је Мартиновић купила уделе „Mediengruppe Balkan GMBH“, од WAZ-а или од бизнисмена Мирослава Богићевића, који је раније изјавио да га је тадашњи председник Србије Борис Тадић 2011. године молио да купи WАZ-ове уделе у „Дневнику“.

Националне телевизије Прва ТВ и О2 у децембру купило је привредно друштво Kopernikus Corporation Ltd. са Кипра, чији је власник нишки бизнисмен Срђан Миловановић, брат Звездана Миловановића, иначе власник телевизије Коперникус и повереник Српске напредне странке у Нишу. Антена груп је Миловановићу ове телевизије, али и Плеј радио са националном фреквенцијом, Прва ТВ Црна Гора, шест кабловских канала и три портала Prva.rs, O2tv.rs i B92.net, продала за 180 милиона евра.  

За куповину ТВ Прва и О2 јавност је сазнала месец дана након што је кабловски оператер Kopernikus Corporation, тада у власништву Миловановића, продат компанији Телеком Србија, која је иначе већински у власништву државе, за, како је објављено, 190 милиона евра.

Осим ових телевизија, ове године власника је променио и Студио Б, када га је од породице Крџић купио власник таблоида „Ало“ Саша Благојевић.

Промене власништва било је и у локалним медијима. Параћинску медијску кућу РТВ Канал М, тада у власништву Пословног систем „Михајловић“, купио је крушевачки бизнисмен Радоица Милосављевић за 50 хиљада евра.

Милосављевић је на почетку године основао и предузеће СОС канал плус, у тренутку када је власник СОС канала Драгиша Ковачевић најавио да ће да прода ову телевизију. Иначе, Милосављевић је, пре три године купио осам телевизија за 280 хиљада евра.

Напади на новинаре у Србији; Убиства у свету  

УНС је у својој бази у 2018. години евидентирао 45 случајева у којима су се новинари и медијски радници жалили на физичке и вербалне нападе или притиске. Према евиденцији УНС-а, у 2018. години на новинаре и медијске раднике било је шест физичких напада и пет претњи.

Највише су се УНС-у ове години колеге жалиле да им је било онемогућено извештавање: нису могли да присуствују догађајима или да поставе питања - у десет случајева.

Најтежи напади у региону били су у мају када је ватреним оружјем рањена новинарка подгоричких „Вијести“ Оливера Лакић, и у августу, када је физички нападнут новинар бијељинске телевизије БН Владимир Ковачевић.   

Ову годину обележила су и убиства новинара у свету, којих је било 80, саопштили су Репортери без граница.

Шест месеци након што је убијена у октобру 2017. године новинарка Дафне Kаруана Галиција са Малте крајем фебруара 2018. године, убијен је словачки новинар Јан Куцијак, што је било друго у шест месеци убиство новинара у Европској унији. Осим њих, у октобру је убијена бугарска новинарка Викторија Маринова, а у новембру у конзулату своје земље у Истанбулу саудијски новинар Џамал Кашоги.

Новинару запаљена кућа

Новинару портала „Жиг инфо“ Милану Јовановићу 11. децембра запаљена је кућа у Врчину.

Јовановић je тада УНС-у рекао да му је плаћене убице послао председник Општине Гроцка, који је то негирао.

Министар полиције Небојша Стефановић саопштио је после десетак дана да је полиција ухапсила осумњичене, као и да „очекује брзе судске поступке и осуђујуће пресуде“.

Коментаришући хапшење, Јовановић је рекао „да се осећа сигурније али не толико док налогодавац не буде ухапшен“.

Завршне речи на суђењу за убиство новинара Славка Ћурувије 

Председница судског већа Снежана Јовановић пред којим од 2015. траје суђење оптуженима за убиство новинара, власника и главног и одговорног уредника "Дневног телеграфа" и "Европљанина" Славка Ћурувије, најавила је у септембру учесницима у процесу да спремају завршне речи и да се суђење приближава крају. Очекује се да до краја јануара и одбрана саопшти завршне речи.

Ипак, јавно изнета сумња председника Комисије за истраживање убиства новинара Верана Матића у начин на који је Специјални суд водио поступак за ово убиство, изазвала је средином године негативну реакцију Друштва судија Србије, председника Адвокатске коморе Југослава Тинтора и Високог савета судства.

Иницијатива Адвокатске коморе да се у Кривични законик уведе кривично дело за државне функционере, али и новинаре и уреднике ако објаве изјаву или вест којом се крши право на претпоставку невиности, за које би била запрећена казна затвора до три године, изазвала је бурну расправу. УНС је тада организовао и трибину на којој су новинари били сагласни у осуди ове иницијативе.

„Нема правне сигурности без претпоставке невиности, али нема ни слободног грађанина ако немамо слободног новинара и нема здравог друштва без права новинара да некад задире у неприкосновена права појединаца“, рекао је тада адвокат Зденко Томановић.

Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић, у децембру је изјавио да грађани и новинари имају право да износе мишљење и коментаришу судске поступке. Супротно њему, председник Адвокатске коморе Југослав Тинтор и Адвокатска комора и даље предлажу казну од три године затвора за кршење претпоставке невиности, која би се односила и на новинаре.

Осим реакције Адвокатске коморе, на изјаве Матића о сумњи на начин суђења у овом процесу јер Веће, како је рекао, искључује из поступка кључне доказе, саопштењем су реаговали и Виши суд и Удружење судија и тужилаца Србије, сматрајући да он крши претпоставку невиности и врши притисак на суд.

Осуде насловних страна „Илустроване Политике“ и оставка саветника уредника

Текстови аутора Ђорђа Мартића и Горана Козића и насловне стране „Илустроване политике“ у новембру и децембру осудили су председник Србије, Министарство културе и информисања, новинарска и медијска удружења, међународне организације...

Текст „Пси су пуштени“ потписао га је  Мартић, који је иначе пет дана пре убиства Славка Ћурувије као тадашњи уредник „Експреса“ тражио од новинара Мирослава Марковића текст у који је накнадно убацио име Славка Ћурувије и објавио га под насловом „Ћурувија дочекао бомбе“, објављен је уз фотографију пса иза којег су поједини листови који се оптужују да раде против државе.

Након овог броја, у „Илустрованој политици“ објављен је и текст Горана Козића у коме наводи да је „захваљујући утицају“ председнице суда части УНС-а и чланице Комисије за истраживање убистава новинара Љиљане Смајловић на 'Вашингтон пост' „бомбардовање Србије трајало много дуже него што је планирано“.

Након тога, Горан Козић и Ђорђе Мартић објавили су нове текстове у којима се Љиљана Смајловић и Веран Матић проглашавају антиратним профитерима, лоповима и страним плаћеницима. Текстове је јавност осудила. Реаговали су и председник Србије Александар Вучић, Министарство културе и информисања, Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић и Славко Ћурувија Фондација...

Након Вучићеве објаве на Твитеру у којој је осудио ове текстове, Горан Козић поднео је оставку „на место саветника уредника овог листа“, уз извињење „свима које је својим начином писања увредио или понизио, својој породици, својој деци и државном врху“.

Штрајк глађу Маје Павловић

Протест власнице прве приватне телевизије у Новом Саду Канал 9 Маје Павловић штрајком глађу у мају ове године, уследио је након што је Јавно предузеће „Емисиона техника и везе“ искључило канал ове телевизије, зато што, како је она тада објаснила, “годину дана није плаћала регионалну фреквенцију, коју јој је уместо локалне наметнула држава, а која кошта пола милиона динара месечно“.

„После пет инспекцијских контрола, две кривичне пријаве, паљења зграде наше телевизије, сада нам је ЕТВ угасио сигнал са Црвеног Чота. Нећу да дозволим да нас угасе у тишини“, навела је тада Павловић.

Десетодневник штрајк глађу Павловић је прекинула након договора са представницима Mинистарства културе и телекомуникација, РЕМ-а и ЕТВ-а о репрограму дуга.

Назаконити откази

Врховни касациони суд пресудио је у августу да је новинарка „Политике“ Светлана Васовић Мекина незаконито отпуштена 2010. године, и да мора да буде враћена на посао. Отказ новинарки уследио је након што је објавила ексклузивну информацију о плану признавања Косова по инструкцијама Стејт департмента Словенији.

Упркос пресуди, „Политика“ Светлану Васовић Мекину месецима не враћа на посао. Због тога је УНС, почетком октобра, Првом основном јавном тужилаштву поднео кривичну пријаву против директорке "Политике" Мире Глишић Симић.

Отказ главној и одговорној уредници "Политике" који су 2016. године потписале обе директорке „Политике“ Љиљани Смајловић био је незаконит, пресудио је Први основни суд у Београду у августу.

Да је Срђан Шкоро незаконито премештен са места шефа деска „Вечерњих новости“ на место помоћника одговорног уредника дневног листа "Спорт", потврдио је у јулу Апелациони суд у Београду.

Нестанак Стефана Цветковића

Жандармерија, хеликоптери и пси трагачи у Белој Цркви и околини средином године тражили су новинара Стефана Цветковића, након информације да је на улици пронађен његов аутомобил са упаљеним светлима и отвореним возачевим вратима.

Председник Србије Александар Вучић је на ванредном обраћању медијима, тридесет сати после вести о нестанку, рекао да су Цветковића нашли „живог и здравог“ у рејону Беле Цркве, да се он налази на испитивању у полицији и "да ће се дуго тамо задржати, јер има много тога да објасни".

Медији су тада нестанак повезали са Цветковићевим тврдњама да његово киднаповање има везе са његовим истраживањем убиства Оливера Ивановића.

 „Нека лица ме са маскама и наоружањем одводе. После пар минута без борбе и комуникације, стављају ми капуљачу на главу, настављају даље да ме возе, нисам пружао отпор“,  говорио је тада Цветковић.

Против њега накнадно је покренута истрага за лажно пријављивање отмице, саопштили су Основно јавно тужилаштво у Вршцу и Више јавно тужилаштво у Панчеву и навели да је истрага показала да није било отмице и да је Цветковић звао своју мајку у ноћи у којој је наводно отет.

Израда Медијске стратегије

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у фебруару је изјавио да је Медијска стратегија практично завршена, а државни секретар Александар Гајовић, месец дана касније, да је она готова.

Подсетимо, из Радне групе за израду Медијске стратегије крајем прошле године, прво је изашла представница УНС-а Љиљана Смајловић, зато што је Владе уредника "Илустроване политике" Александра Гајовића именовала за државног секретара за информисање упркос томе што, како је рекла, пропагира "шовинистичке предрасуде према женама". Након ње, из ове Радне групе изашли су и представници других медијских и новинарских удружења и асоцијација - НУНС, НДНВ, АНЕМ, Локал прес, Асоцијација онлајн медија и Асоцијација медија.

Излазак из Радне групе за израду Медијске стратегије новинарских и медијских удружења и асоцијација, Гајовић је почетком године оценио као неодговорно, а да Радна група, у којој они нису, а која је писала текст Медијске стратегије, има апсолутни легитимитет.

Међутим, премијерка Ана Бранабић је у априлу рекла да је након консултација са председником Србије Александром Вучићем, заустављена израда Медијске стратегије јер нема пун легитимитет, због тога што у њеној изради не учествују све релевантние медијске асоцијације и удружења.

Након тога, формирана је нова Радна група, у којој су представници свих релевантних новинарских и медијских удружења и асоцијација, а која је сачинила Нацрт Стратегије који је представљен 17. и 18. децембра на стручној расправи у Новом Саду.

Влада је средином године формирала и Координационо тело за сарадњу са медијима, као и  Тим за дијалог са Координационим телом са задатком да решавају проблеме новинара и медија, у којем су представници новинарских и медијских удружења.

Скупштина изабрала новинара Живојина Ракочевића за члана Одбора Агенције за борбу против корупције

Након више од пет година, Скупштина Србије је у јулу усвојила предлог УНС-а и НУНС-а да на место члана који представља новинаре, у Одбор Агенције за борбу против корупције буде изабран новинар са Косова и Метохије Живојин Ракочевић.

Коментари (1)

Остави коментар
пет

28.12.

2018.

anonymous [нерегистровани] у 13:42

R

Samo jedno pitanje rukovodstvu UNSA: hoćete li se oglasiti povodom naslovne stranice NIN-a,ili i za to imate "objašnjenje"?

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси