Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  РЕМ позвао Канал 9 на разговор због неплаћања накнаде, власница Маја Павловић се нада договору
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

22. 01. 2019.

Аутор: К. Ковач Извор: УНС

РЕМ позвао Канал 9 на разговор због неплаћања накнаде, власница Маја Павловић се нада договору

„Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) позвало ме је да у петак дођем на састанак јер нисам платила накнаду за 2018. годину. Управни спор који водим против одлуке РЕМ-а да морам да пређем са локалне на регионалну фреквенцију и даље није окончан и док се то не заврши нећу плаћати накнаду“, рекла је за УНС власница Канала 9 из Новог Сада Маја Павловић.

Подсетимо, Маја Павловић је маја прошле године штрајковала глађу након што је Јавно предузеће „Емисона техника и везе“ (ЕТВ) искључило канал ове телевизије јер, како је она тада објаснила, „годину дана није плаћала регионалну фреквенцију коју јој је уместо локалне наметнула држава, а која кошта пола милиона динара месечно“.

Десетодневни штрајк глађу Павловић је прекинула након договора са представницима министарства културе, телекомуникација и ЕТВ-а о репрограму дуга.

Међутим, како каже Павловић, са РЕМ-ом тада није постигнут конкретан договор.

„До 2017. сам редовно плаћала, а сада више не желим док се не заврши управни спор. Очекујем да у РЕМ-у имају разумевања и да сачекају одлуку Управног суда. Уколико се то не деси, немам другог избора него да опет почнем штрајк глађу. Ми смо све правне могућности исцрпели, остаје нам само грађанска непослушност“, каже Павловић.

Генерални секретар РЕМ-а Ненад Јанковић рекао је УНС-у да је позив на разговор нормална процедура када пружаоци медијских услуга не плаћају редовно.

„Позовемо их да се изјасне, да видимо у чему је проблем, каква је ситуација. Маја Павловић је и раније послала захтев РЕМ-у да се суспендује њен дуг док се не заврши управни спор, па ћемо и о томе разговарати. Ништа алармантно“, рекао је УНС-у Јанковић.

Павловић: Како је држава обманула локалне телевизије

Како је раније Маја Павловић  рекла УНС-у, држава Србија почетком 2006. године потписала је међународни споразум којим се обавезала да заврши процес дигитализације до јуна 2015. године.

Крајем 2006. године, иако је знала за своју обавезу из међународног споразума, држава расписује конкурсе за националне, покрајинске, регионалне и локалне фреквенције за период од осам година, са правом продужетка на још осам, односно практично на 16 година.

„Канал 9 тада конкурише за локалну фреквенцију. У условима конкурса стојало је да ће накнаде износити – за емитовање око 2,5 милиона динара годишње РЕМ-у и за фреквенцију око 500.000 динара РАТЕЛ-у. Једини наш евентуални додатни трошак, стојало је у условима, може бити да прилагодимо нашу технику уколико буде потребно, односно ако дође до промене неких услова. Фреквенцију, под тим условима, добијамо 2008. године, на осам година, са могућношћу продужења на још осам, односно до 2024. године“, прича за УНС Маја Павловић.

Како наводи, после седам година, 2015. године, када су у складу са уговором, желели да продуже фреквенцију, речено им је да морају да пређу са аналогног на дигитално емитовање и да са локалног предајника, њихов сигнал мора да почне да се емитује са Црвеног чота.

„Понављам, они су и пре расписивања конкурса за фреквенцију знали да ћемо прећи на дигитално емитовање, али су нам ипак доделили локалне фреквенције. После седам година одузимају нам локалну и пребацују нас на регионалну фреквенцију“, каже Павловић.

Она истиче да су се локални медији тада нашли у незавидној позицији.

„Услов да наставимо емитовање програма, односно да добијемо дигиталну телевизијску фреквенцију, био је да РАТЕЛ-у доставимо потписан уговор са Емисионом техником и везама, да ћемо плаћати накнаду за емитовање са Црвеног чота, односно да ћемо покривати већу територију од оне коју смо имали у дозволи“, каже Павловић.

„То је изазвало много веће месечне трошкове које локални медији не могу да поднесу. Ми месечно, као регионални медиј, сада због тога плаћамо око 220.000 динара РЕМ-у, 170.000 динара ЕТВ-у, 60.000 динара СОКОЈ-у и 60.000 динара ОФПС-у, што је укупно око пола милиона динара. Тек када то платимо треба да почнемо да зарађујемо за плате новинара и трошкове. Која регионална ТВ станица може толико да заради месечно у Србији?“, упитала је тада Павловић.

Усвојена тужба против РАТЕЛ-а, против решења РЕМ-а још увек у току

Маја Павловић 2015. године покренула је поступке пред Управним судом против РАТЕЛ-а и РЕМ-а, а позитивне пресуде у овим случајевима би, како наводи за УНС, умањиле обавезе ове телевизије за око 20 милиона динара.

Управни суд у Новом Саду прошле године усвојио је тужбу Канала 9 да се поништи решења РАТЕЛ-а, док се решење спора са РЕМ-ом још увек чека.  

Суд је навео да је решењем РАТЕЛ-а Каналу 9 „одузето право да постоји као локална телевизија и приморан је да емитује свој програм на регионалном подручју, под битно неповољним условима“.  Како се истиче, укинуто му је и право који је имао у складу са Законом о електронским медијима да продужи важење своје дозволе за емитовање на локалном подручују.

Управни суд даље је истакао и да је Канал 9 био приморан да постане регионална ТВ станица и да су му битно повећани трошкови, уместо да плаћа око 22 хиљаде динара месечно, он је био приморан да плаћа око 173 хиљаде динара. 

Како истиче Павловић, након пресуде, РАТЕЛ је овој телевизији навео да више нема ништа са тим, да то није у његовој надлежности и да се обрати РЕМ-у који је издао дигиталну фреквенцију и условио добијање фреквенције уговором са Емисионом техником.

„Они сада пребацују одговорност на РЕМ. Чекам да суд реши и тај спор. Надам се да ће то бити ускоро и да ће и Канал 9, али и сви некадашњи локални медији који су против своје воље постали регионални, решити овај проблем“, рекла је раније УНС-у Павловић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси