Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Бивши уредник Мирко Стаменковић о продаји „Вечерњих новости“: Чин када црквена звона оглашавају смрт
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

09. 09. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Бивши уредник Мирко Стаменковић о продаји „Вечерњих новости“: Чин када црквена звона оглашавају смрт

Некадашњи главни уредник листа „Вечерње новости“ и новинар у пензији Мирко Стаменковић рекао је за Удружење новинара Србије (УНС) да је продаја овог листа „чин када црквена звона оглашавају нечију смрт“, без обзира на то ко ће их купити.

„Не кажем да ‘Новости’ и сутра, ма коме биле продате, неће постојати још које време, а можда и деценије. Јер, ми данас немамо, или бар ја не верујем или не знам да постоје новине, које живе од свог прихода. И, своју савест и професионални морал не продају за паре. Некад је то било због идејне опредељености. Ни томе цена није била мала. Идејна, духовна, одрицање од много чега, али најмање за новац!“, рекао је УНС-у Стаменковић.

Он каже да су „Вечерње новости“ биле „управо такве новине“ када је у њима радио, као и да су зарађивале толико да су „дотирале ‘Борбу’, инвестирале у Штампарију“, која их данас продаје.

Зарађивало се од нуле до милиона

Стаменковић, који је од 1969. до 1972. године био главни уредник „Вечерњих новости“,  рекао је УНС-у да су ове новине зарађивале толико да су имале систем који се звао до „нуле до милиона“.

„Плаћало се само објављено или одрађено. Али, није било новинара који није зарадио неког месеца ни динара. Штитио га је закон. Они други су радили за велики, али поштено зарађено новац“, рекао је УНС-у Стаменковић.

Како каже „Новости“ нису знале за пораз, имале су 24 издања, као и пара да купе, прве у Југославији, четворобојну ротацију.

Стаменковић додаје и да су најбољи новинари из других листова прелазили у „Вечерње новости“.

Нико није могао да нас купи

Некадашњи уредник „Вечерњих новости“ за УНС каже да овај лист никада није био у прилици да се некоме прода.

„Идејно су припадале владајућој идеологији, али на то их нико није силио. И нису пропадале, јер их Мишковићи и Ђиласи нису ни финансирали, али ни укидали. Нити су постојали главни уредници као у “ПРЕС”-у који су се толико снабдели, ко зна на који начин, ко зна од кога, да данас имају своје листове (бар тако тврде)“, каже Стаменковић.

Новинари да управљају листом

Стаменковић је за УНС рекао да је „био и остао поборник да новинари морају да имају, ако се не вара попут ‘Монда’, своје акције, што значи и део власти у управљању листом“.

„Никада после ‘Новости’ не бих прихватио да радим, а не да будем главни уредник медија у којем би неки ’тајкун’, успешан бизнисмен, али и тренутна власт имали сва права – од кадровских до концепцијских - јер новине вреде онолико колико су у стању да прате опредељења и интерес већине грађана, којима су и намењене“, каже он.

На питање да ли постоји боља могућност за приватизацију Компаније Новости, Стаменковић каже да је „сигуран да су оне на дохват руке и сада запослених“.

„Tо потврђујем чињеницом да је основна грешка учињена онда када је после ‘Петог октобра’ тадашња власт слала ’своје чауше’ за шефове новинских кућа са одлукама на листићу хартије. Чак су се неки и сударали на улазима-остајао је онаj који је пре стигао до те новинске куће - пример Политике“, каже Стаменковић.

Ако се “Новости” продају неком трговцу из Смедерева, чије су онда зграде?

Коментаришући продају „Вечерњих новости“, Стаменковић каже да се овим потезом садашња власт, ма шта мислила и веровала, вратила неколико деценија у прошлост, па чак и са гором варијантом од „капиталистичке распродаје“ уз видљив договор са „својим тајкунима“

„Знам да је то тешка оптужба, али имам основа за такво мишљење“, каже Стаменковић.

Додаје да нису владајуће странке наследнице зграда.

"У ‘Борби’ - један блок је изграђен не државним донацијама, већ зарадама оних који су радили у Компанији ’Борба’ и када се све претварало у приватизационо власништво. Ваљда ти људи или њихови наследници имају нека права“, каже Стаменковић и додаје да постоји организација „Малих акционара“ у „Вечерњим новостима“ који су из својих личних доходака саградили зграду у Косовској улици.

„Ако се сада продају ‘Новости’ неком трговцу из Смедерева, чије су онда зграде. У оних понуђених 300 милиона динара за ‘Новости’, спада и 8.400 квадрата у Косовској“, наводи Стаменковић.

Како каже, очекује да се председник Србије лично ангажује не у куповини „Новости“ од стране било ког приватника, већ да се врате имовинска и управљачка права у руке оних који су у те зграде, које су највећа и права вредност, врате онима који су то уградили у свој радни или животни век.

Додаје и да треба да се „они главни уредници, који су свели тираж испод разумне бројке, а направили дугове по Републици Србији или Црној Гори макар позову на саслушању и кривично гоне, ако за то постоје разлози“. „Немогуће је да имају своје фирме или слично, а оставили дугове Штампарији?!“, каже он.

Осећам се као да откидају део мене

Прва помисао на продају „Вечерњих новости“ за Стаменковића је туга за листом који је успео да промени положај медија и у социјалистичкој, а касније и у промењеној Југославији и Србији и на томе стекне и углед и средства да се сам издржава, али и поверење читалаца.

„Лист је имао тираж колико остали републички дневници заједно. Па, ако ме памћење не вара и који примерак више“, каже он.

Стаменковић наводи да је тужан јер је сарађивао од првог дана у „Новостима“ и прошао све лепе и тешке дана када су их притискали, гонили и кажњавали широм Југославије.

„Прогањали нам дописнике, хапсили, једино нису дирали нас у централи, осим када је дао миг Јосип Броз! Осећам се као да откидају део мене!“, каже Стаменковић.

Мирко Стаменковић

Рођен 18. новембра 1929. године у Горњем Катуну код Варварина. Новинарством се бави од 1946. године. У „Борби“ је био уредник београдске и спортске рубрике, сарадник привредне рубрике и секретар редакције.

У „Вечерњим новости“ од 1966. године био је помоћник главног уредника за „Недељне новости“, а затим уредник унутрашњо-политичке рубрике. Главни уредник био је од 1969, до новембра 1972. године.

После чистке партијског врха у Србији, под притиском је поднео оставку и премештен је за редактора у листу „Спорт“.

 

* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора

Коментари (4)

Остави коментар
уто

10.09.

2019.

Zale [нерегистровани] у 23:13

Istina

Ne, Mirko, ne Osnovnog suda već Privrednog suda.
Bili ste svedok u Privrednom sudu, kao i pokojni Ranko Guzina,
Bila su i veštačenja.
I dva puta je prvostepeni - najpre Trgovinski sud, 2008. godine, a kasnije preimenovan u Privredni sud nekoliko godina kasnije donosio presudu kojom je Novostima priznato vlasništvo na delu poslovnog prostora - na više od 7.000 kvadrata.
Prvi put je Apelacioni privredni sud , odlučujući kao drugostepeni o žalbi države na ovakvu presudu, naložio ponavljanje suđenja, a drugi put, posle iste presude (razlika je bila jedino u nekoliko kvadratnih metara dosuđenog poslovnog prostora Novostima) nije više mogao, po Zakonu, da vraća predmet prvostepenom, Privrednom sudu. Mogao je da potvrdi ili da preinači prvostepenu presudu. I preinačio je presudu kojim je Novostima dosuđeno vlasništvo na više od 7.000 m2 poslovnog prostora i to tako da je odlučio da Novosti nisu dale ni dinar u izgradnju zgrade!
Novosti i umešači (četvorica nekadašnjih dugogodišnjih novinara i urednika u ovom listu) u ovom postupku tražili su reviziju podstupka od Vrhovnog kasacionog suda, ali je zahtev odbijen.
I Apelacioni privredni sud, kao drugostepeni prilikom drugog odlučivanja i Vrhovni kasacioni sud postupali su po neskrivenom političkom pritisku i nalogu. O tome bi bi mogle da govore drugostepene sudije (ako hoćete navešću i njihova imena), a posebno sudija Dragiša Slijepčević iz Vrhovnog kasacionog suda koji je potpisao trećestepenu odluku i zapečatio sudbinu Večernjih novosti.
A što se sumnjivih privatizacija (24) tiče, među kojima su i Novosti, obaveza ovog režima bila je da ih reši. U slučaju Novosti režim je ovu privatizaciju "rešio" kriminalnom "prodajom", odnosno poklonom iza zatvorenih vrata, partijsko finansijskom kombinatorikom.
Onu spornu privatizaciju Novosti iz 2006. , kada je milan beko kupio akcije od malih akcionara najverovatnije novcem stanka subotića - što je zapravo vučić trebalo da razreši -vučić je razrešio tako što je najpre eliminisao iz igre milana beka oduzevši mu upravljačka prava u Novostima, potom pljačkom imovine Novosti tako što im je oduzeo poslovni prostor uz pomoć Apelacionog privrednog suda i Vrhovnog Kasacionog suda, i na kraju "prodajom" nekakvom smederevskom "biznismenu" koji se osnovao firmu prošle godine sa 100 dinara kapitala i nema nijednog zaposlenog!
Jasno je da je jedini cilj novac! Mnogo novca! Zgrade u centru Bepograda na Trgu Nikole Pašića i u Kosovskoj ulici ogromne vrednosti, a da je nekada najtiražniji i najuticajniji dnevni list na ovim prostorima sa dugom i bogat0om istorijom - kolateralna šteta, u smislu da će, kao što sam već napisao, biti ugašen ili fuzionisan s nekim od službenih glasila ovog režima koji sebe nazivaju listovima (medijima) što je isto pogubno kao i da je ugašen.
Tako je ova vlast jednu spornu privatizaciju za koju je navela da je kriminalna rešila teškim kriminalom. Naravno, u korist pojedin(a)ca iz svojih redova.
Slaba je uteha da su o svim detaljima oko Večernjih novosti, sa imenima prezimenima, datumima, činjenicama...četvorica nekadašnjih novinara i urednika ovog lista redovno i zvanično obaveštavali Kancelariju EU u Srbiji , i da je EU apsolutno upoznata sa svim što se događalo i događa oko Novosti.
Očigledno je reč o "višim političkim interesima" zbog kojih EU toleriše ovakav državni kriminal u slučaju Kompanije Novosti i lista Večernje novosti.
Ostaje nada da će pojedinačna odgovornost biti utvrđena kad prestanu "viši politički interesi".

Одговори
уто

10.09.

2019.

Mirko Stamenković [нерегистровани] у 12:59

Re:

Suština jeste u zgradama, ali i u činjenici da su dovodjeni ljudi koji nisu počeli da jedu novinarski hleb u kompaniji "Borbe" koja jeste pokrenula Novosti, ali su one vremenom prerasloe sve i izdržavale kuću. Uz to i u vreme Ante Markovića prve iskoristile pravo na podelu akcija, I da ne bude zabune, akcije jesu isplaćene onima koji su ih dobili, ali su tada zaposleni u Novostima svojom odlukom na Zboru radnih ljudi prihvatili ideju da iz svojih ličnih dohodaka zapopočete temelje zgrade u Ksovskoj ulici podignu do krova. I to je neprikosnoveno vlasništvo malih akcionara, jer je Apelacioni sud doneo odluku da se poništi presuda osnovnog suda. Bio sam svedok na tom sudjenju i najveći problem je bio što sudinica nikako nije uspela da shbvati šta zapravo znači Fond kapitalne izgradnje. Da objasnim i ljudima iz Apelacionog suda: deo para koji je izdvajan iz fonda za lične dohotke, dakle umesto da ih stave u džep, zaposleni iz Novosti, Štamparije, Sporta i Prodaje su ulagali u izgradnju zgrade u Kosovskoj. Ako su mladji iole raspoloženi, ta zgrada je njihova i ako ne ovde mogu da je dobiju u Strazburu,a ne da je prisvaja država ili neko iz "Pete avenije" nekog sela kod Smedereva! Jer, osnovni sud je prihvatio dokaze da je ta zgrada sazidana iz Fonda kapitalne izgradnje , ali je Apelacioni sud bez vraćanja na ponovno suđenje ili procesa u režiji suđenja u Apelacionom sudu, na nečiji mig doneo nezaonokitu odluku da se poništava presuda Osnovnog suda , pa čak nije ni naložio da se izvrši deobni bilans. A, i postoji dokument da je Evropa svojevremeno tražila da se ispita ispravnost 24 sumnjivih privatizacija, što nije učinjeno,a među njima su i Novosti!

Одговори
пон

09.09.

2019.

Zale [нерегистровани] у 21:59

Greška i odgovor

Prvo greška u Mirkovoj biografiji. Nije bio redaktor u Sportu, već urednik izdanja, odnosno čovek koji je u tadašnji najtiražniji dnevni Jugoslovenski sportski liost Sport uveo izdanja - beogradsko i regionalna izdanja. Bilo mu je zabranjeno da se potpisuje a svoje komentare u Beogradskom izdanju u rubrici "24 časa" potpisivao je sa JSL (Jugoslovenski sportski list). Znam to jer sam novinarsku karijeru počeo u Sportu 1976. godine , na Beogradskom izdanju i Stamenković mi je bio prvi urednik, odakle sam otišao 1980. godine, ali i kasnije smo sarađivali i sarađujemo.
Drugo, odgovor na pitanje šta će biti sa zgradama je jednostavno, i Miroko to zna. Broj zaposlenih u Novostima biće sveden sa 320 na najviše 50 (već im nude otpremine da odu a uslediće uskoro i otkazi). Zatim će redakcija biti iseljena sa Trga Nikole Pašića. Iz te zgrade , u Kosovskoj ulici uskoro će biti iuzmeštena i štamparija. Poslovni prostor ogromne vrednosti biće ustupljen faktički, a formalno prodat po bagatelnoj ceni nekom ko je veoma blizak vučiću. Onda će taj prodati zgradu za hotel , uzeće za to proviziju, a veliki novac će otići tamo gde treba (kuda, inače, sve velike pare danas u Srbiji odlaze). Novosti će tavoriti još izvesno vreme, a onda će se ili fuzionisati sa informerom, kurirom ili srpskim telegrafom (ako to još bude postojalo) ili će biti ugašene. Baš kao što su same novosti ugasile Sport prodavši ga za 50.000 evra onom estradniom menadžeru, nekadašnjem vučićevom čaušu, a sad odmetniku od njega, mirkoviću i pevaču lukasu koji su taj list i zatvorili.

Одговори
пон

09.09.

2019.

НЕКАДАШЊИ НОВИНАР КУЋЕ БОРБА Б.Г. [нерегистровани] у 20:06

АКЦИЈЕ

ПОШТОИВАНИ, ЈА САМ БИО МЛАДИ ХОНОРАРАЦ У НВООСТИАМ КАДА ЈЕ МИРКО СТАМЕНКОВИЋ БИО ГЛАВНИ УРЕДНИК. И КАО ХОНОРАРАМ САМ ГА УПОИЗНАО ИМАО САМ ПРИЛАЗ ЊЕМУ. ДАКЕЛ, И УЧИО ЗНАТА. У КУЋИ БОРБА САМ ЗАНСОВАО РАДНИ ОДНОД 1977.ГОДИНЕ. КАДА ЈЕ ППЧЕЛА ПРВО ПРИОВАТИЗАЦИЈА У ЛИСТУ ,,БОРБА''. пОЂШТОПСАМ, ТАДА ПРИПАДАО ТОЈ НОВИНИ, А РАДИО ЗА ИЗДАЊА У КУЋИ, МЕНИ И ЗАПСОЕЛНЈХИМА У БОРБИ СУ ДВЕ ГОДИЕН ОДБИЈАЛИ НОВАЦ ОД ПЛАТЕ ЗА АКЦИЈЕ ,,БОРБЕ''. И ДАНАС ИМА НЕКОЛИКО ДЕСЕТИАН ТИХ АКЦИЈА. ОСТАЛО ЈЕ САМО ПАПИР. МИРКЛО ЈЕ У ПРАВУ, МОЖДА ЋЕ НЕАКД НЕКОМ НЕШТО БИТИ ПЛАЋЕНО. ДО САДА НИЕЈ НИШТА.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси