УНС вести
03. 12. 2019.
Министарство: Закон штити новинара када износи истините тврдње и мишљења у било ком медију и лични став ван медија
Судовима части УНС-а и НУНС-а у тумачењу законске заштите права новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења прикључило се и Министарство културе и информисања.
Након што су судови части разговарали у присуству јавности о питањима новинарке РТС-а Тамаре Танкосић штити ли новинара Закон о јавном информисању и медијима, конкретно члан 49 (види антфриле), када изнесе лични став у другом медију од оног у ком ради, треба ли му за то одобрење медија у ком ради и може ли новинар да, ако нема посебних правила, објави лични став у другом медију без одобрења директора и уредника, мишљење је дало и Министарство.
Мишљење о примени члана 49 Закона УНС је добио по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја и оно, наглашава Министарство, није обавезујеће.
Министарство каже да Закон прецизно утврђује да новинар има право да објави истиниту тврдњу и изнесе мишљење у медију, док мишљење као лични став има право да изнесе ван медија и да у тим случајевима Закон штити запосленог новинара од одмазде послодавца.
Новинар има право да објави истиниту тврдњу и изнесе мишљење не само у медију у ком је запослен, тумачи даље Министарство, већ и у оном у ком није, јер у законској одредби то није прецизирано.
„Ако новинар може своје мишљење као лични став да изнесе ван медија, онда следи да истините тврдње и мишљења која нису лични став може да изнесе у било ком медију“.
Овоме Министарство додаје напомену позивајући се на законско одређење медија, да тврдње и мишљења морају бити уреднички обликоване без обзира да ли их новинар објављује у свом или медију у ком није радно ангажован.
Заштита за изношење личног става ван медија
С друге стране, члан 49 Закона о јавном информисању и медијима предвиђа да послодавац не може казнити новинара због тога што је своје мишљење као лични став изнео ван медија.
„Ван медија, о свим појавама, личностима и информацијама, укључујући и оне које нису од значаја за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, новинар има право да изнесе лични став и због тога послодавац не би смео да му ускрати или ограничи права из рада и по основу рада“.
Мишљење као лични став ван медија новинар може изнети у „средствима јавног обавештавања који нису медији, приватној и јавној сфери уопште“ каже Министарство уз додатак да ширу заштиту слободе изражавања предвиђа Устав Републике Србије.
У свом тумачењу члана 49 Министарство детаљније образлаже и шта значи да „послодавац ни на други начин не сме новинара ставити у неповољнији положај“ због објаве истините тврдње или изношења мишљења у медију, односно изношења мишљења као личног става ван медија.
Када у законској одредби стоји „неповољнији положај“ то значи, објашњава Министарство, да је поред отказа и умањења зараде, забрањено да послодавац дискриминише новинара тиме што би му онемогућио напредовање на послу или стручно усавршавање. Такође, послодавац не би смео да новинара изложи претњама, уценама и притисцима.
Право на слободу изражавања vs право медија на лојалност запослених
У примерима праксе Европског суда за људска права у вези са правом новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења Министарство се посебно остврнуло на два случаја.
У случају Wojtas-Kaleta против Пољске (2009) Европски суд за људска права утврдио је да је дошло до повреде права на слобуду изражавања телевизијске новинарке јавног сервиса коју је послодавац дисциплински казнио због критике његовог програма изнете у националном листу за који је говорила као председница новинарског синдиката.
Код случаја Matuz против Мађарске (2015) Европски суд пресудио је у корист телевизијског новинара мађарског јавног сервиса који је добио отказ по објављивању књиге у којој је документовао да се у свом раду суочавао са цензуром.
Суд је ценио право послодавца на лојалност запослених и заштиту клаузуле о поверљивости, која се налазила у новинаровом уговору о раду и право на слободу изражавања о темама од општег интереса. Пресудио је да је у овом случају дошло до кршења члана 10 Конвенције о људским правима.
Они који су пратили случај мађарског новинара знају да му је одлука Европског суда за људска права дошла као морална сатисфакција имајући у виду да је суд пресудио да му се надокнади 500 евра од тражених 42.250 евра.
Министарство на крају наводи да није могуће унапред предвидети једнообразну примену члана 49 Закона о јавном информисању и медијима и да се сваки конкретан случај цени појединачно и то на основу низа чинилаца.
|
Члан 49 Закона о јавном информисању и медијима Новинару не може престати радни однос, умањити се уговорена зарада или уговорена накнада за рад, нити се на други начин ставити у неповољнији положај због тога што је у јавном гласилу објавио истиниту тврдњу или изнео мишљење, као ни због тога што је своје мишљење изнео ван медија као лични став. |
|
Мишљење Министарства културе и информисања о примени члана 49 Закона о јавном информисању |
|
Тумачење адвоката: Водите рачуна и обавезама из Уговора о раду „Потребно је разликовати објављивање истинитих тврдњи и изношење мишљења у јавном гласилу од изношења мишљења као личног става. У првом случају се ради о уреднички обликованом новинарском раду, а у другом о изношењу личних ставова“, наглашава адвокат УНС-а Зоран Лакићевић. „Изношење мишљења као личног става новинара ван медија изричито је заштићено одредбом члана 49. Међутим, изношење мишљења као личног става новинара у медијима нема заштиту наведене одредбе, али је као и код свих других, независно од својства новинара, заштићено Уставом загарантованим правом на слободу изражавања. Ваља приметити и да се заштита новинара из члана 49 Закона о јавном информисању односи на заштиту запослених новинара од свог послодавца и да тај однос ствара ограничење обавезом новинара да уважава лојалност према послодавцу и уређивачку политику медија за који ради као и друга права и обавезе из потписаног уговора о раду – клаузула поверљивости, забрана конкуренције...“. |
* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.