УНС вести
17. 12. 2019.
Радомировић: Обрадовић јесте узбуњивач и ужива права која му Закон о узбуњивачима гарантује
Важно је да узбуњивачи имају поверења у институције, а тужиоци да реагују по њиховим пријавама што пре, речено је данас на представљању Приручника за поступање јавних тужилаца по кривичној пријави узбуњивача у Београду.
Главни и одговорни уредник портала Пиштаљка, председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић рекао је да је подршка јавности потребна узбуњивачима, али и судијама, тужиоцима, полицији и овлашћеним лицима како би могли да раде без притисака политичара и других који имају за циљ ометање правде.
Истакао је да светска истраживања показују да су два разлога због којих узбуњивачи не пријављују незаконитости које су уочили - страх од одмазде и бојазан да после пријаве надлежним органима не буде ништа урађено.
„Неопходно је да институције испитају информације које добијају од узбуњивача. Значај тужилаштва је важан у спровођењу Закона о заштити узбуњивача, јер ће од њихове реакције и поступања зависи будућност овог Закона“, рекао је Радомировић.
Говорећи о узбуњивачу из Крушика Александру Обрадовићу рекао је да тај случај показује да постоји неповерење у рад институција, али да је онима који желе да пријаве незаконитости, у овом случају сукоб интереса и корупцију, неопходна стручна подршка и правни савет.
„Обрадовић јесте узбуњивач и има права која му Закон о заштити узбуњивача гарантује. Жао ми је што је одбио правну помоћ Пиштаљке јер да је то урадио, сигуран сам, не би био у притвору, а истрага би била покренута“, рекао је Радомировић.
Према статистици коју Пиштаљка пет година води, рекао је Радомировић, узбуњивачи су се тужилаштвима обраћала у 14,80 одсто случајева, а медијима у 2,66 процената и то након што тужилаштва нису реаговало, иако је мишљење јавности да је тај проценат већи.
Заменица републичког јавног тужиоца др Јасмина Киурски истакла је да је Закон о заштити узбуњивача норматива која не покрива поступање тужилаштва, већ судија у заштити узбуњивача и накнаде штете.
Истакла је да Приручник садржи конкретне препоруке у поступању тужилаштва према пријавама узбуњивача, као и да може користити стручној и широј јавности. „Тежи се ка томе да тужилаштва препознају узбуњиваче“, рекла је Киурски.
На питање о улози медија приликом извештавања о узбуњивачима Киурски је рекла да медији треба да јавност информишу објективно, прецизно, без трунке обојености и сензационализма, као и да је улога портпарола тужилаштава да унапреде њиховог однос са медијима.
„Мора се водити рачуна када и у ком обиму информације треба да буду објављене у медијима, због тока и нивоа истраге. Узбуњивачи могу да приликом давања информација медијима угрозе свој и животе своје породице, али и истрагу“, навела је Киурски.
Каоауторка Приручника, секретарка Републичког јавног тужилаштва Гордана Самарџић истакла је да је Закон о заштити узбуњивача „златан стандард“, али да је неопходно да му се „да живот у практичној примени“, а да је за то потребно да институције функционишу.
Важан део Приручника, рекла је Самарџићева, су рокови према којима институције морају да реагују после пријаве непривилности од стране од узбуњивача. Рекла је да је било случајева у којима су послодавци вршили притисак на узбуњиваче, а да је добра улога медија у тим случајевима, што су они, извештавајући, вршили притисак на послодавце.
Адвокат Пиштаљке Душко Ковачевић рекао је да је важна бесплатна правна помоћ коју Пиштаљка пружа узбуњивачима, како би се они охрабрили. Истакао је да је одлука узбуњивача да укаже на незаконитости не само његова, већ и његове породице која ће преживети највећу одмазду, али да је неопходно и да их систем заштити.
„Узбуњивач може да вам да добре смернице, због чега је неопходно да га саслушате. Предност примене Закона о заштити узбуњивача је што он не улази у мотиве пријаве, већ се искључиво бави информацијама из пријаве узбуњивача“, рекао је Ковачевић.
Коаутор Приручника, стални представник Министарства правде САД Амит Кабравала рекао је да је се некада узбуњивачи оправдано обраћају прво медијима, а не институцијама. „Особе које следе процедуре омогућују да институције функционишу. Медији могу користити, попут истраживачких новинара, али не могу да замене институције“, рекао је Кабравала.
Додао је да је важно да се озбиљно приступа ономе што узбуњивачи говоре, да је потребно да се активно саслушају, да је нужно обострано поверење, али да је неопходно да се регуларним правним каналима провери све што тврде. „Узбуњивачи могу бити пристрасни, поготово ако су отпуштени“, рекао је Кабравала.
У име Делагације Европске уније у Србији Нора Хајринен рекла је да Приручник иде „до срца материје“ – борбе против корупције. „Суштински узбуњивање, попут истраживачког новинарства је у подизању свести о неетичким дејствима у друштву, попут корупције“, рекла је Хајринен.
Истакла је да је улога узбуњивача „опасна“, да они штите бизнис једне земље, али и појединачне грађане, као и да им је потребна подршка и заштита кроз ефикасну судску власт.
Приручник за поступање јавних тужилаца по кривичној пријави узбуњивача биће дистрибуиран тужилаштвима и објављен на сајту Пиштаљка.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.