Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Новинарство између етике и етикете (ВИДЕО)
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

18. 12. 2019.

Аутор: В. Аранђеловић Извор: УНС

Новинарство између етике и етикете (ВИДЕО)

Непоштовање новинарског Кодекса често је последица разних утицаја и интереса, као и борбе за опстанак.

Медији у Србији су као и друштво, поларизовани, а новинари, који би морали да буду неутрални, због непристрасности често испаштају. Нападани су не само ако нису на правој старни, већ и ако се оцени да не мрзе довољно. Укратко, ово је слика данашњих медија виђена очима учесника јучерашње трбине Удружења новинара Србије (УНС) “Новинари или политички противници”, одржаној у краљевачкој библиотеци “Стефан Првовенчани”.

Да ли је новинарска етика у нестајању ако постоји потреба за њеном дефиницијом, питање је којим је новинар, писац и члан УНС-овог Суда части Мухарем Баздуљ започео ову трибину.

“Новинарство је у трци за сензационализмом изгубило трку за етику. Кодекс није довољан – онима који га се придржавају не треба, онима који га се не придржавају такође не треба. Шта су санкције за ове друге – искључење из удружења? Зато су новинарима потребне лиценце, јер ако зна да може да је изгуби и да након тога неће моћи да прехрании породицу онда ће се придржавати кодекса – истакао је бивши уредник дописништва РТС-а и бивши члан Суда части УНС-а Коста Гарић.

Да етика није формула, већ стандарди око који се струка договара, подсетила је председница УНС-овог Суда части и колумнистиња “Недељника” Љиљана Смајловић.

- Члан 10 Европске конвенције о људским правима гарантује свима право на слободу изражавања. Због тог члана лиценце нису прихватљиве и не постоје у целој Европи. Новинари који се не придржавају Кодекса углавном нису чланови удружења. Разочарани смо ситуацијом у новинарству, чини нам се да не бива боље, али мислим да ова професија није тако немоћна. Новинари ипак имају моћ, али њом морају да се служе – казала је Љиљана Смајловић.

Лаж и интернет су добитна комбинација за хаос у српском новинарству, мишљења је Горан Аврамовић, главни и одговорни уредник РТВ КИМ и члан суда части УНС-а. Анализа утицаја лажних вести на ситуацију на Косову и Метохији показале је да је сваког другог или трећег дана у српским медијима на насловним странама било најаве рата.

- Рат је наша најјефтина реч. Чак 34 одсто наслова су имали ту реч у наслову. Рецимо, од априла 2016. до марта 2017. Српски телеграф је на 155 насловница најавио рат, док је Информер то учинио на 100 првих страна. Дакле, сваког другог или трећег дана имали смо најаве ратова, што глобалних, што са земљама у региону, а напослетку и грађанских – казао је Аврамовић.

За новинарство нису забринути само новинари, већ и културни радници.

Директор краљевачке библиотеке мр Миша Милосављевић истакао је да се разједињеност у друштву одсликава на разједињеност у медијима.

- Шта су то независни медији? Од кога су независни? Поларитет је и те како присутан, а потпуно независних медија готово нигде нема. Ситуација на локалу је изузетно тешка, приватизација је уништила бројне медије, а новинари су принуђени да раде више послова како би прехранили породице – истакао је Милосављевић.
Учесници трибине дотакли су се концепта суфинансирања медија, које ипак није дало жељене резултате. Том приликом Љиљана Смајловић је навела да је питање финасирања кључно и подсетила да је Шведска до скоро дотирала излажење другог локалног листа само како би обезбедила прурализам мишљења.

  
___________________________________________

Трибине се организују у склопу пројекта "Медијске контроверзе под лупом новинарске етике" који је подржало Министарство културе и информисања. Ставови изнети у пројекту нужно не изражавају ставове Министарства.

Коментари (1)

Остави коментар
чет

19.12.

2019.

Božidar Anđelković [нерегистровани] у 10:13

Licenca nije rešenje

U vreme socijalizma postojali su vrlo strogi kriterijumi za prijem u Udruženje novinara Srbije. Znam to iz ličnog iskustva, primljen sam u aprilu 1984. godine. Bila je to, tada, velika čast, osnova za nastavak uspešne karijere. Iako je profesionalni novinar imao status društveno-političkog radnika sa izvesnim ideološkim predznakom, nikakva licenca, bar formalno, nije postojala. Mene, na primer, niko u tadašnjem UNS nikada nije pitao da li sam član Saveza komunista. U današnje vreme, kada se svi zaklinju u demokratiju, licenca za novinare, pored određenih dobrih strana, bila bi predmet mnogih pritisaka i manipulacija, unosila nervozu i nanela znatno više štete nego koristi.

Одговори

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси