Насловна  |  Актуелно  |  УНС вести  |  Суђења за злочине над новинарима, притисци, борба за опстанак, хапшења узбуњивача обележили медијску 2019.
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

УНС вести

30. 12. 2019.

Аутор: Ј. Пешић Извор: УНС

Суђења за злочине над новинарима, притисци, борба за опстанак, хапшења узбуњивача обележили медијску 2019.

Првостепена пресуда оптуженима за убиство Славка Ћурувије, суђење за паљење куће Миланa Јовановићa, хапшења узбуњивача, упад у зграду Радио-телевизије Србије, штрајк глађу власнице локалне телевизије против високих намета, израда Медијске стратегије и промене власника „Новости“ и „Курира“, неки су од догађаја који су обележили медијску 2019. годину. Претње, притисци и напади на колеге ове, у односу на прошлу годину скоро су удвостручени.

Почетак краја некажњивости!

Симболични почетак краја некажњивости за злочине над новинарима је првостепена пресуда оптуженима за убиство новинара и власника „Дневног телеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије. Изречена је 5. априла, две деценије од убиства Ћурувије и четири године од суђења оптуженима.

Првостепено, на укупно сто година затвора осуђени су бивши припадници Државне безбедности Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, као организатори и извршиоци који су „припремили терен“ за убиство. Према пресуди Ћурувију је убило НН лице.

На пресуду су се жалили сви оптужени, осим Курака, који је у бекству, сви браниоци оптужених, као и тужилаштво за организовани криминал.

А на суду због паљења куће…

За паљење куће новинара портала Жиг инфо Милана Јовановића против окривљених 9. априла је почело суђења за изазивање опште опасности.

Бивши председник општине Гроцка Драгољуб Симоновић, који се терети да је налогодавац паљења куће, негирао је да има везе с тим догађaјем уз салву увреда Јовановићу и претње тужиоцу да „може“ да му се деси да то више не буде. Реч је о „геноцидној хајци“ и „медијском блаћењу таблоида“, бранио се Симоновић.

Један од окривљених Владимир Михаиловић је променио исказ у корист Симоновића. Под присилом је МУП-а, рекао је Михаиловић, „измислио причу“ да га је Симоновић подстрекивао да запали кућу због текстова на порталу „Жиг инфо“. И цена од 1.500 евра колико је према оптужници уговорено за паљење куће, тврди, измишљена је.

Звиждуци иза решетака

За Александра Обрадовића, ИТ стручњака из фабрике Крушик, јавност је сазнала након што је у октобру НИН објавио да се А. О, новинарски извор за информације о извозу оружја који се доводи у везу са оцем министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, налази у Окружном затвору у Београду. За то је јавност сазнала 20 дана после хапшења Обрадовића.

Обрадовићу je притвор од 30 дана одређен због сумње да је одао пословну тајну. Захваљујући притиску јавности убрзо је премештен у кућни притвор, а после више од деведесет дана ослобођен.

Иако су представници власти изричити били да је Обрадовић „лажни узбуњивач“, у Пиштаљци која се једина у Србији бори за права узбуњивача јасни су да он то јесте, као и да би позивањем на Закон о заштити узбуњивача могао да ужива права која му Закон гарантује. Међутим, остало је нејасно зашто адвокат Обрадовића Владимир Гајић каже да се овај Закон не може применити на Обрадовића.

Најпознатији затвореник – Асанж   

Хапшење оснивача „Викиликса“ Џулијана Асанжа, 11. априла, након што му је Еквадор после седам година укинуо азил и одузео држављанство, због оптужби за шпијунажу и силовање алармирало је светску јавност.

Тужилаштво у Шведској одустало је у новембру од истраге против Асанжа због оптужби за силовање из 2010. године. Иначе, Асанж, који негира оптужбе, избегао је изручење Шведској 2012. године затраживши азил у амбасади Еквадора у Лондону.

И даље се налази у Белмарш затвору у Лондону. У фебруару следеће године се у Лондону одлучује о његовом изручењу Сједињеним Америчким Државама, које га, између осталог, терете за заверу и шпијунажу у вези с објављивањем државних тајни. Уколико буде проглашен кривим према свим тачкама оптужнице, чека га казна од 175 година затвора.

Група новинара и новинарских организација из различитих земаља прикупља потписе за подршку и одбрану Асанжа. До сада је 1.043 новинара из 91 земље пружило подршку Асанжу. Због његовог лошег здравственог стања забринуто је и 60 лекара који су у отвореном писму то истакли.

Моторна тестера и РТС

У око 90 напада и притисака на новинаре и медије које је УНС забележио у протеклој, што је двоструко више у односу на годину раније, спада и упад у зграду Јавног сервиса. За опозицију то је била посета ради гостовања у програму РТС-а, а за УНС, Међународну и Европску федерацију новинара и Репортере без граница био је то покушај насилног уређивања програма.

Учесници протеста „1 од 5 милиона“ предвођени лидером Двери Бошком Обрадовићем 16. марта увече упали су у зграду РТС-а. Блокада те медијске куће биће памћена по моторној тестери и људима са фантомкама који су се у том тренутку са новинарима и медијским радници РТС-а налазили у згради.

После упада, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да су учесници протеста „демолирали улаз у РТС, ушли унутра и претили новинарима“.

Након што су грађани и лидери опозиције одбили да напусте зграду РТС, око 21.30 припадници жандармерије су почели да их износе ван зграде. Грађани су негодовали и узвикивали „Ухапсите Вучића“.

Генерални директор РТС-а Драган Бујошевић те ноћи, у трећем Дневнику, рекао је да запослени у РТС-у нису могли да професионално раде и да су их у томе спречили људи који су ходницима зграде пролазили са моторним тестерама.

Уредник портала РТС-а Зоран Станојевић који је био у згради приликом упада рекао је да је било тензија, али не и насиља. „Кренуо сам ка дневничком студију у коме се емитује главна емисија вести. У ходнику сам се сударио са групом од око 50 протестаната који су тражили да уђу у режију. Препознали су ме, окружили и захтевали да их одведем у режију“, рекао је Станојевић.

Случај упада у зграду РТС-а налази се на Платформи Савета Европе за заштиту новинарства и безбедности новинара.

Борба за локалне медије – Маја Павловић

Власница новосадског Канала 9 Маја Павловић у мају и августу је због превисоких намета које морају да плаћају локалне и регионалне телевизијске станице, недовољних прихода, проблема са оглашивачима и нерешених судских поступака два пута штрајковала глађу.

„Нећу да дозволим да нас угасе у тишини“, поручила је тада Павловићева.

Борбу Павловићеве за телевизију Канал 9 обележило је умањење минималне накнаде за локалне и регионалне емитере, а због који су гашени, док је другим опстанак био угрожен.

Протест Павловићеве завршен је у мају после јавног састанка са премијерком, а други у августу са председником од којег је добила гаранције да ће у складу са законом контактирати надлежне институције како би се решили проблеми њене телевизије.

Медијска стратегија – грешком до Брисела и назад за Србију

Експерт Европске комисије Франческо Шакитано је крајем новембра у извештају о нацрту Медијске стратегије, на којем је радила Радна група његову израду, оценио да је добро написан, структуиран и указао на недостатке у законима и њиховој примени у Србији, као и да актуелни прописи не прате у довољној мери технолошке промене.

Томе је претходило слање нацрта Медијске стратегије Европској комисији, после јавне расправе, али уз значајне измене у односу на верзију коју су сачинили чланови Радне групе за израду Медијске стратегије. Премијерка Ана Брнабић изјавила је да су измењени текст Медијске стратегије без њеног знања у Брисел послали њени сарадници и да је убеђена “да је дошло до грешке".

Брнабићева је у јулу ове године затражила да чланови Радне групе изнесу све своје примедбе на нацрт тог документа, како би уз мишљење Европске комисије „финализовали предлог“.

Са члановима Радне групе за израду нацрта Медијске стратегије и са представницима медијских и новинарских удружења Брнабићева је крајем децембра разматрала коментаре и сугестије Шакитана.

Премијерка је најавила да ће Влада Србије у наредних неколико дана, а најкасније до краја прве недеље јануара усвојити Медијску стратегију.

Беко и Родић без „Вечерњих новости“ и „Курира“

Листови „Вечерње новости“ и „Курир“ су у протеклој години добили нове власнике – Бобана Рајића и Игора Жежеља.

Привредно друштво Медиа 026 д.о.о. из Вучака смедеревског бизнисмена Бобана Рајића постало је, званично у новембру, већински власник Компаније „Новости“. А власник Компаније „Новости“, уместо Милана Бека, од маја била је Штампарија Борба, која је већински у државном власништву. „Продаја испод жита“, био је један коментара за новог власника Бобана Рајића.

Игор Жежељ, власник Адриа Медиа Групе (АМГ), уместо Александра Родића, званично је постао у јануару, а на друштво Мондо INC из Београда пренети су удели ове компаније. Монду INC је куповином АМГ-а припало и друштво Адриа Медиа Загреб, које је издавач десетак хрватских медија. 

 

* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси