УНС вести
19. 02. 2020.
УНС плаћа 2,5 пута већи порез од тајкуна
Држава од Удружења новинара Србије тражи да у овој години плати укупно више од 60.000 евра за порез на имовину због чега новинари могу остати без дела имовине, задужени дугорочним кредитом и са упола мање новца у фондовима солидарности за помоћ угроженима.
Уместо да УНС настави да пружа материјалну подршку новинарима од око 140.000 евра годишње за бескаматне позајмице и бесповратну помоћ, огромни новац преусмериће у буџет београдских општина.
Да ово непрофитно удружење не плаћа висок порез зато што има велику имовину сведочи чињеница – да је, уместо УНС-а, власник истих некретнина неки српски тајкун, на име пореза платио би 2,5 пута мањи износ.
Порески се, дакле, више исплати Мирославу Мишковићу, Филипу Цептеру, или, рецимо, Петру Матићу, који немају додирних тачака са заштитом новинара и слободом говора, да као велика правна лица поседују Дом новинара, него његовом власнику „малом“ УНС-у.
Када би, примера ради, УНС своју имовину из Београда преселио у центар Љубљане или Загреба, главне градове земаља које су у Европској унији, платио би трипут нижи порез или га уопште не би платио јер га нема.
Подаци УНС-а за регион показују да је финансијски најтеже бити новинарско удружење са имовином у српској престоници Београду због екстремне висине пореских намета и њиховог селективног убирања.
Има ли логике
Представници новинарских организација из региона затечени су износом од нешто више од 60.000 евра које укупно УНС треба да плати у овој години као власник 3370 квадрата у центру Београда.
Тачније, општински порески органи од неколико дана пред Нову годину траже 40.000 евра за текућу и ретроактивно више од 20.000 евра за прошлу годину, за коју је УНС већ редовно измирио 15.000 евра.
„Износ од 40 хиљада евра пореза је стварно енормни износ. Лани смо платили нешто мање од 700 евра за 182 квадрата“, одговорила је УНС-у Анастазиа Степић из Друштва новинара Словеније.
У Словенији правна лица не плаћају порез на имовину, али општини плаћају годишњу накнаду за коришћење грађевинског земљишта
„Износ се разликује из године у годину. Задњих неколико година расте. Лани је био 3,83 евра на квадратни метар површине“, објаснила је Степићева.
Тако би за имовину УНС-а да је у Љубљани и да је сместимо на место словеначког новинарског друштва, порез на грађевинско земљиште за прошлу годину износио 12 907 евра, што је трипут ниже од онога што УНС треба да плати у Београду.
У Хрватској је још повољнији систем јер нема пореза на имовину за правна лица и грађане.
„Порез на грађевинско земљиште као и порез на имовину не плаћамо. Плаћамо годишње око 1400 евра комуналну накнаду која одлази локалној самоуправи и плаћају је сви грађани и правна лица“, рекао је УНС-у Филип Лукина из Хрватског новинарског друштва.
Зграда ХНД-а у центру Загреба има ако се рачуна и поткровље више од 4000 квадрата.
Да власништво пресели у Загреб износ који би УНС плаћао био би бар 30 пута нижи него у Београду.
За Удружење новинара Македоније које има у власништву два објекта у центру Скопља укупне површине 250 квадрата нема изненађења последњих десет година.
„Једном годишње добијемо фактуру Града Скопља за уплату пореза на имовину који је увек на истом износу од 200 евра“, каже за УНС Елизабета Стојановић.
Када би своје власништво сместио у центар Скопља УНС би био у обавези да плати 2.696 евра на име пореза на имовину, што је скоро 15 пута ниже него у Београду.
„У Босни и Херцеговини не плаћамо порез на имовину нити накнаду за грађевинско земљиште. Поседујемо простор од 270 квадрата“, рекла је УНС-у Амра Црвењак из Друштва новинара БиХ.
За УНС би тако у Сарајеву порез износио 0 евра.
Гушење порезом
Парадокс српских државних финансија, показало је истраживање УНС-а, видљив је и у томе што мали треба да плате знатно више од великих.
Примера ради УНС као мало правно лице треба да плати 40.000 евра пореза на имовину годишње, а да је исте те имовине власник велики бизнис с почетка текста платио би 15.000 евра.
„Нормалан човек ово не може да разуме. УНС годинама плаћа порез између 15-16 000 евра што је више него у земљама које имају два или три пута бољи стандард од нашег. А сада од нас траже више од 40.000 евра што тумачим као притисак и порески прогон“, каже генерални секретар УНС-а Нино Брајовић.
Он објашњава да је поступање пореских органа с краја прошле године дошло преко ноћи.
Каже да је УНС консултовао бројне стручњаке, анализирао мишљења Министарства финансија, законе из ове области, и закључио да су порески органи од 2014. године омогућили малим фирмама које су прешле на међународне рачуноводствене стандарде да исказују вредност имовине по фер тржишној вредности и плаћају порез као и велике фирме.
„Порески органи су схватили размеру катастрофе. Тумачили су да мали имају ако се прихвате међународних рачуноводствених стандарда, скраћених на шта их закон обавезује, право на фер вредност имовине. Закључили смо да је са променом Закона о порезима на имовину крајем 2018. године уследио преокрет који је довео до дискриминације малих, а фаворизовање великих“, каже Брајовић.
Брајовић је забринут што изрицање енормног пореза УНС-у може оправдано бити протумачено као снажан притисак на ово новинарско удружење којим се угрожава његов независни рад.
„УНС је тражио од свих локалних пореских администрација у Београду податке коме је још наметнуто такво пореско увећање и добио је 15 истих одговора да ’не располажу траженим информацијама’“, каже Брајовић.
Брајовић каже да је УНС у ситуацији да мора или да прода део имовине или да се задужи код банака да би платио порез.
|
Имовина У свом истраживању УНС је дошао до података да у Црној Гори Удружење новинара Црне Горе и Синдикат медија Црне Горе немају имовину. Исти је случај са Синдикатом новинара Словеније, Независним синдикатом новинара и медија Македоније, Удружењем БХ новинари, Удружењем новинара Републике Српске. |
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.