УНС вести
12. 03. 2020.
Потребно је формирати јаку комисију која ће истражити аферу „Вулингејт“ (ВИДЕО)
Неопходно је основати комисију са утицајним новинарима и адвокатима која би истражила сумње да су државни органи незаконито пресрели комуникацију новинара "Недељника", речено је на трибини Удружења новинара Србије (УНС) "Ко нас прислушкује и шта можемо да урадимо да се то открије".
Главни и одговорни уредник "Недељника" Вељко Лалић рекао је да је јасно да је министар одбране Александар Вулин коментарисао текст који није објављен у "Недељнику", већ је био у његовим и имејловима одговорног уредника "Недељника" Марка Прелевића и политичара Драгана Шутановца.
Лалић очекује да у случају познатом као афера „Вулингејт“ дође до јавног притиска новинара и буде формирана комисија у чијем саставу ће бити председници новинарских удружења и утицајни адвокати.
„Нико не мисли да нас је лично Вулин прислушкивао. Знамо да неће да призна шта је урадио. Очекујем да новинарска удружења и новинари искористе овај случај да сазнамо како, зашто и на који начин се новинари у Србији прислушкују“, рекао је Лалић и додао да „не може да замисли“ да се овако нешто догоди у Америци, па чак ни у околним земљама.
„Можда јесам параноичан, али то не значе да нас не прате“, поновио је Лалић на трибини. Истакао је да "Недељник" не жели да води „лични, крсташки рат".
Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић рекао је да га у случају прислушкивања "Недељника" пре свега брине безбедност новинара тог листа.
„Неко жели да увуче "Недељник" у медије непријатељског карактера и да буде дозвољено прислушкивање. Вулин је познат по радикалном дефинисању, обележавању људи и институција. Недељник је занимљив јер је професионалан, утицајан и као такав смета“, рекао је Матић.
Навео је случај новинарке Јелене Спасић из 2011. године коју је тужилаштво због објављеног текста теретило да је нанела штету безбедности Србије и подсетио да је постојала могућност да јој се суди тајно. „Солидарност УНС-а је била интензивна и трајна и довела је до ефекта“, рекао је Матић.
Подсетио је да је идеја за оснивање Комисије за истраживање убистава новинара дошла од медијске заједнице, као и да је лично инсистирао да оснивач буде Влада Србије, зато што је то једини начин био да се дође до заштићених података.
„Важно је одвојити време и бити интензивно посвећен тим случајевима. У ситуацијама пресретања комуникације новинара треба да се укључе и невладине организације које су специјализоване за телекомуникацију“, рекао је Матић.
Недовољну солидарност, као и у случају "Недељника", Матић је препознао током суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, које је пратило неколицина новинара, посвећених и стрпљивих.
Рекао је да је Стална радна група за безбедност новинара, која ће се у петак састати због сумње да су државни органи прислушкивали "Недељник", основана на основу споразума који су потписали представници новинарских удружења, тужилаштва и Министарства унутрашњих послова. Матић се залаже за институционализацију ове групе која је према његовим речима основана на сугестију Европске комисије, а није била жељена од државе и удружења.
Открио је и да је после петооктобарских промена искористио могућност да сазна да ли је био прислушкиван. „Нашао сам да сам 1987. године прислушкиван о чему никада нисам размишљао. Била је то одлука министра полиције без јасног разлога да будем под надзором. Неугодно је живети са сазнањем да сте прислушкивани“, рекао је Матић.
Адвокат Зденко Томановић рекао је да у Србији постоји изграђена друштвена свест да власт нелегитимно прислушкује грађане. Истакао је да у Србији једино могу да прислушкују Безбедносно-информативна агенције, Војнобезбедносна агенција и полиција, а да је опасно када њима управља партија.
„Очекивао сам да ће у случају 'Недељника' реакција новинара и адвоката бити гласнија, жешћа. Ако у овом случају ћутимо, сударамо се са прилагођавањем са злом. Нелегитимно прислушкивање је прилагођавање на зло“, рекао је Томановић.
Додао је да се прислушкивањем дође до информације, али не информација који су подаци у вези са разлогом прислушкивања.
„Важно је да постоји стандард - правни основ за прислушкивање који је јасан и транспарентан да грађани могу да предвиде како ће и на који начин бити прислушкивани, а да то буде транспарентно“, рекао је Томановић.
Он је додао да је европска судска пракса показала да није довољан основ за прислушкивање само одлука суда.
Према његовим речима у оваквим случајевима важно је да се сазна да ли је налог за праћење упућен мобилним оператерима и да Србија сазна колико таквих захтева постоји.
Вук Цвијић је говорио о 2001. години када је имао доказ да је прислушкиван.
„Тада сам писао о политичким убиствима која су се десила на крају владавине Слободана Милошевића. Занимало их је одакле ми информације, пре свега о умешаности Државне безбедности у те случајеве. Та мера није била озакоњена“, казао је Цвијић.
Истакао је да после убиства тадашњег премијера Зорана Ђинђића бивши шеф Црвених беретки Легија никада није прислушкиван, иако се у правноснажни пресудама помиње његова у умешаности у политичка убиства. „Припадници земунског клана, који су били сарадници Државне безбедности што је доказано правноснажно, били су на мерама тек после петооктобарских промена“, рекао је Цвијић.
„Брине ме што су се људи из тог времена вратили. Бранко Црни који је био заменик бившег шефа Државне безбедности Радомира Марковића у време злочина и убистава сада је или је то био члан владајуће странке. Његова улога је занимљива и у суђењу за убиство новинара Ћурувије и то у утицању на сведоке“, казао је Цвијић.
Истакао је да је за време владавине Милошевића прислушкивање било кроз институције, а да је сада оно приватизовано. „Неће Вулин да призна шта је урадио, то је немогуће. Када падне Вулин, ми ћемо сазнати шта је било“, сматра Цвијић.
Председница Суда части УНС-а Љиљана Смајловић одговорила је Цвијућу да не постоји сигурност да ће са променом власти бити познато ко је и кога прислушкивао. „Неће да нам кажу, већ ће да наставе да нас прислушкују“, казала је Смајловићева.
Рекла је да је као уреднице Политике од бившег новинара тог листа Душана Телесковића сазнала да је прислушкивана. „Он је то сазнао од шефа БИА, који му то није рекао јавно“, навела је Смајловићева.
Додала је да је тада ангажовала адвоката Николу Баровића који јој је рекао да прво треба да се обрати тадашњем председнику Србије Борису Тадићу и председници Врховног суда. „Председник није нашао за сходно да одговори, а председница Врховног суда је рекла да то није у њеној надлежности", рекла је Смајловићева.
Новинарка КРИК-а Драгана Пећо навела је да су од оснивања те редакције имали „чудне ситуације“ које су им били јасни сигнали да су праћени и прислушкивани.
„Када смо објавили прво истраживање у КРИК-у наши новинари почели су да срећу људе улицом које их прате, фотографишу…“, рекла је Пећо и додала да је касније било драстичнијих случајева, па и кроз „најжешће“ нападе таблоида.
„Осим што су таблоиди писали да смо ‘сорошевци’, ‘страни плаћеници’ било је и транскрипата наших телефонских разговора и коментарисања радних верзија наших текстова, а који нису објављени“, казала је Пећо.
Председник УНС-а Владимир Радомировић закључио је да је неопходна солидарност новинара, као и да у свим случајевима прислушкивања новинара треба да се направи извештај, који ће са захтевима бити упућен будућој Влади и јавности.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.