УНС вести
05. 06. 2020.
Како је најутицајнији лист на свету поклекао под притиском својих репортера афро-америчког порекла, прегазио одлуку уредника коментара и извинио се због текста републиканског сенатора „Пошаљите војску“
Њујорк тајмс - од слања војске до слања извињења
“Њујорк тајмс” је данас објавио извињење редакције због тога што се пре два дана на страницама резервисаним за личне ставове и коментаре појавио текст републиканског сенатора Тома Котона под насловом “Пошаљите војску”.
Одлука да се објави тај текст у коме се сенатор из Арканзаса залаже за ангажовање војске против демонстраната који широм Америке протестују због полицијске бруталности према црнцима и убиства Џорџа Флојда, дочекана је на нож како међу новинарима “Њујорк тајмса”, тако и у либералној јавности. Десетине “Тајмсових” новинара су похрлиле на друштвене мреже како би истакле да подстицање жестоког одговора на демонстрације угрожава не само новинаре црнце, него, уопште узев, обојене грађане.
Издавач “Тајмса” А.Г. Сулзбергер у почетку је бранио одлуку, уз образложење да је лист чврсто опредељен за то да објављује мишљења из целог политичког спектра. У истом тону се огласио и уредник те новинске рубрике Џејмс Бенет, наглашавајући да управо они који се с Котоновим идејама не слажу треба да се упознају с таквим резоновањем, да би знали против чега се тачно боре и шта желе да поразе. “Верујем да отворена дебата о утицајним идејама може знатно пре помоћи друштву да изнађе праве одговоре, него што му може помоћи игнорисање тих идеја”, написао је Бенет сутрадан по објављивању контроверзног чланка.
Ипак, није успео да убеди колеге од којих су се многи јавили редакцији и рекли да због болести неће дођи на посао. Исте вечери, најугледнији амерички лист објавио је извињење, уз прилично невешт покушај оправдања.
“Анализирали смо текст и процес који је довео до његовог објављивања”, изјавила је “Тајмсова” представница за штампу Ајлин Марфи. “Та анализа је показала да је у ужурбаном процесу уредничког рада објављен лични став који не задовољава наше уредничке стандарде. Зато планирамо да размотримо могућност увођења и краткорочних и дугорочних промена, укључујући ту проширење провере веродостојности текстова и смањење броја личних ставова које објављујемо.”
“Као црнкиња и као новинар дубоко се стидим што смо то објавили”, твитовала је Никол Хана-Џонс, која је прошлог месеца добила новинарску Пулицерову награду за серију текстова о наслеђу ропства и расних неправди у САД.
Струковна организација њујоршких новинара Њузгилд саопштила је да је одлука о објављивању Котоновог текста била “неодговорна”, између осталог и зато што се “позивањем на државно насиље … угрожава могућност новинара да безбедно и ефикасно раде на терену”.
Котон је у свом тексту осудио “нихилистички настројене криминалце који уживају у рушењу” и “радикалне левичаре” који, по његовој оцени, “користе смрт Џорџа Флојда да би изазвали анархију”. Такође је изнео тврдњу да се покрет Антифа инфилтрирао у протестне маршеве, што је у “Њујорк тајмсу” одбачено као дезинформација.
Сенатор је подсетио на неколико ситуација из новије америчке историје у којима је војска интервенисала да разбије демонстрације. Тако су током педесетих и шездесетих година прошлог века председници Ајзенхауер, Кенеди и Џонсон употребили војску да би угушили немире који су избијали у знак протеста због различитих мера укидања расне сегрегације. Године 1992, председник Буш је наредио да Седма пешадијска дивизија и 1500 маринаца заштите Лос Анђелес у коме је избила побуна због тога што су у судском поступку ослобођени полицајци који су брутално пребили црнца Роднија Кинга.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.