Насловна  |  Деск  |  Истраживање УНС-а о убијеним и несталим новинарима на КиМ  |  Влада проширила надлежност Комисије за истраживање убистава новинара на Косово и Метохију и бившу СФРЈ
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Истраживање УНС-а о убијеним и несталим новинарима на КиМ

02. 08. 2018.

Аутор: К. Ковач Извор: УНС

Влада проширила надлежност Комисије за истраживање убистава новинара на Косово и Метохију и бившу СФРЈ

Влада Србије донела је данас одлуку о проширењу надлежности Комисије за истраживање убистава новинара на случајеве убистава и нестанака новинара на Косову и Метохији у периоду 1998. до 2001. године и убистава новинара у сукобима у СФРЈ у периоду од 1991. до 1995. године.

Ова одлука донета је након истраживачког рада и извештавања Удружења новинара Србије (УНС) о статусу истрага убијених и несталих новинара и медијских радника на КиМ у периоду од 1999. до 2005. године.

„Одлука о проширењу задатака Комисије за разматрање чињеница до којих се дошло у истрагама које су вођене поводом убистава новинара, донета је како би се кроз координацију служби Републике Србије, сарадњу са новинарима и кроз сарадњу са сличним институцијама из региона, наставила борба против некажњивости убистава новинара и како би се допринело расветљавању убистава новинара у сукобима у СФРЈ у периоду 1991 – 1995. године, и у киднаповањима и убиствима новинара у АП Косово и Метохија у периоду 1.1.1998. до 31.12.2000. године“, наводи се у саопштењу Владе Србије.

У њему стоји и да су „изабрани и нови чланови Комисије који представљају Тужилаштво за ратне злочине и Службу за ратне злочине МУП-а Србије“.

Председник Комисије Веран Матић за УНС каже да је Одлука Владе да се прошире задаци и мандат Комисије веома важна за борбу против некажњивости убистава новинара.

„Ова одлука је одговор на податке Удружења новинара Србије о више од 40 убијених и несталих новинара са простора Србије у протеклом периоду. И поред чињенице да постоје међународни договори о истрагама везаним за убијене и нестале, није било помака када је реч о откривању чињеница везаних за убијене и нестале новинаре и медијске раднике у Хрватској, Босни и Херцеговини, и АП Косово и Метохија“, каже Матић.

Он истиче да „није било ни озбиљнијих помака у сарадњи тужилаштава, полиција, и других институција, а посебно, није било фокуса на случајеве убијених и киднапованих новинара“.

„Због тога одлука да се у рад Комисије укључе и представници Тужилаштва за ратне злочине и Службе за ратне злочине МУП-а представља помак ка конструктивном учешћу у расветљавању убистава и киднаповањима новинара. Разоткривање судбине новинара са простора Србије овим добија нове могућности“, рекао је Матић.

Он је додао да је „у исто време, створен и системски правни простор за учешће институција Србије у напорима да се расветле убиства и нестанци новинара из региона“.

„Надам се да ће и међународни Комитет за заштиту новинара из Њујорка прихватити да је у Србији било и других жртава, поред убиства Славка Ћурувије, односно да ће најзад на свој списак настрадалих новинара и медијских радника ставити и 16 убијених медијских радника Радио Телевизије Србије и да ће, на тај начин, дати битан допринос борби против некажњивости, јер би такво признање омогућило да се направе ефикасније акције у прикупљању података о томе ко је издао наређење за бомбардовање једне медијске куће, по први пут у историји“, каже Матић.

Он је рекао да прве помаке очекује у разговорима о начинима на које је могуће водити истраге у случајевима пет несталих српских новинара на Косову и Метохији, као и убистава девет новинара.

„Такође, разговараћемо са колегама и представницима надлежних институција у Хрватској о истрагама које су рађене или нису постојале у случајевима убистава наших колега за време ратних операција“, каже Матић и додаје да је „некажњивост и регионални и глобални проблем.

„То је атак на истраживачко новинарство, одговор организованих криминалних група на разоткривање националних и међународних покушаја да криминал наметне сопствену моћ“, рекао је Матић.

Он каже да је „због тога важно да изградимо механизме који ће омогућити да се супроставимо нападима на новинаре, и ван граница наших држава… Можда је најбољи пример за неопходну сарадњу случај убиства Иве Пуканића. Тај случај говори пластично о потреби да сарађујемо јер се догодио у Хрватској, а у убиству и његовом планирању, учествовали су и правоснажно осуђени грађани Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске, и још увек није откривен налогодавац, који би могао бити из неке пете земље“, рекао је Матић.

Он истиче да је „немогуће очекивати да је све случајеве могуће решити преко ангажмана једне Комисије, али је веома важно да се успоставе механизми који су показали своју ефикасност и на ширем плану, у оквирима правних стандарда и уз снажно изражену политичку вољу да се разјасне судбине убијених и несталих новинара“.  

„Ова активност је веома важна у времену када расте броје претњи и напада на новинаре, и када имамо раст процената некажњивости. Сваки нерешени напад на новинаре представља ново охрабрење, док сваки напор у решавању тих случајева представља темељ за спречавање таквих напада у будућности“, рекао је Матић.

 

Текст је резултат истраживања новинарског тима Удружења новинара Србије о убијеним и несталим новинарима на Косову. У оквиру постојећег Досијеа о убијеним и несталим новинарима од 1998. до 2005. године, објавићемо нова сазнања како би се јавност детаљно информисала, а домаћи и међународни правосудни органи подстакли да пронађу и казне починиоце ових злочина. Истраживање се спроводи у оквиру пројекта Удружења новинара Србије подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси