Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Деск  |  Истраживање УНС-а о убијеним и несталим новинарима на КиМ  |  Две деценије од киднаповања Перенића и Славуја: За истрагу има путоказа, али је она затворена
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Истраживање УНС-а о убијеним и несталим новинарима на КиМ

21. 08. 2018.

Аутор: Јелена Л. Петковић Извор: УНС

Две деценије од киднаповања Перенића и Славуја: За истрагу има путоказа, али је она затворена

Иако су непосредно након отмице новинара Радио Приштине Ранка Перенића и Ђура Славуја 21. августа 1998. године, у Ораховцу виђени њихов аутомобил и новинарска опрема, из полиције и тужилаштва нема званичних података да је ико саслушан. Чак ни чланови њихових породица нису позвани да дају изјаве.

Данас се навршава двадесет година од како су Ранко Перенић и Ђуро Славуј отишли на радни задатак са кога се никада нису вратили. Две деценије, њихове породице, пријатељи и колеге, знају да су они кренули из Ораховца ка манастиру Зочиште да разговарају са монасима тек ослобођеним из заробљеништва ОВК. То је последња вест о њима.

У наставку је овај текст преведен на енглески језик.

Please find below english translation of this article.         

- Не могу да верујем да 20 година нема никакве информације, ништа. Ранко је тај дан отишао да ради, да заради за нашу породицу и никада се није вратио. Тужна сам, несрећна, али ме још више од тога гуши та небрига људи, недостатак хуманости. Зар је могуће да их се сете само једном годишње? Нас све ове године нико од надлежених није звао, није питао ни где смо, ни како смо, а онда смо чули да је истрага затворена. То не могу да схватим и тражим и не одустајем од захтева да се истрага поново отвори - каже за УНС Ранкова супруга, Снежана Перенић. 

Прошле године, породица Перенић је сазнала да је ЕУЛЕКС, мисија владавине права на Косову, затворила истрагу још 2013. године. У образложењу бивши тужилац ЕУЛЕКС-а Маурицо Салустро наводи и да су "на основу доступних информација, дана 21. августа 1998. године жртве отишле у Велику Хочу како би извршиле радни задатак. На путу назад пресрела их је наоружана група људи који су носили обележје ОВК, запретила оружјем и одвела их у непознатом правцу". На крају, закључак - истрага је затворена.

Удружење новинара Србије је више пута контактирало мисију ОЕБС-а у Београду где је Салустро сада запослен, званично упућујући захтев за разговор. Одговор никада нисмо добили.

С обзиром на то да ни тужиоци истражитељи и полиција никада нису саслушали породицу и колеге Перенића и Славуја, што је уобичајена процедура у свим истрагама, логичан закључак је да је није ни било.

А убрзо након што је УНС 2016. покренуо нову фазу истраживачког рада у оквиру Досијеа о киднапованим и убијеним новинарима на Косову, чије судбине и околности отмице и нестанка, убице и налагодавци најстрашнијих злочина до данас нису познати - дошли смо до података за које сматрамо да могу бити путоказ за истрагу.

УНС је сазнао да је новинар Њујорк Тајмса, Мајк О’Конор након отмице, видео возило у коме су Перенић и Славуј киднаповани.

- Игром случаја видео сам извештај Војске Југославије о прислушкивању ОВК. У дану када су киднаповани Ранко Перенић и Ђуро Славуј, у том извештају забележено је: "Два пакета су донесена до Беле Цркве" (насеље у Ораховцу). Одмах сам тамо послао новинара Њујорк Тајмса Мајка О’Конора. Када се вратио питао ме је за серијски број њиховог диктафона. Знао сам број, јер сам га лично купио. Видео је "сони" који су Ранко и Ђуро понели на терен.  О’Конор је видео и плаву Заставу 128 и у њој је био диктафон. Питао је команданте ОВК где су људи из аутомобила, а они су одговорили да не знају ништа, да су све тако затекли - испричао је за УНС Миливоје Мики Михајловић, некадашњи уредник Радио Приштине и руководилац Медија центра у Приштини, кључног извора информација за све медије 1998. и 1999. године на Косову.

Шон Бернс, шеф америчке дипломатске посматрачке мисије, који је те 1998. године боравио на Косову, за УНС је казао да је лета те године, у регији у којој су киднаповани Перенић и Славуј, највише утицаја имао Фатмир Љимај, да се тај простор преклапао са утицајем ОВК из зоне Паштрик која је била концентрисана у Призрену, као и да су до те локације долазиле и јединице под контролом Рамуша Харадинаја.

* Преузимање делова или целокупног текста је дозвољено уз обавезно навођење извора

-----------------------

Two Decades from Perenić and Slavuj Abductions: Investigation Road Signs are There, but the Road is Closed

Even though immediately after the 21st of August 1998 abductions of Radio Priština's journalists Ranko Perenić and Djuro Slavuj their car and equipment were spotted in Orahovac, there is no official feedback from the police force nor the prosecutor's office whether any witnesses or potential perpetrators had been brought in for questioning. Even the members of their families have never been questioned nor deposed.

Today, we commemorate twenty years since Ranko Perenić and Djuro Slavuj departed for their work assignment and never came back. For two decades now, their families, friends and colleagues have known that they departed Orahovac for the Zočište Monastery to speak to monks just released from KLA captivity. This is the very last piece of news about them.

- I cannot believe that there has been no information, nothing for 20 years. Ranko went to work that day, to provide bread and butter for his family, and he never came back. I am sad, unhappy, but what is smothering me more than anything is the indifference of people, the lack of humanity. Is it possible that they remember them only once a year? None of the authorities contacted us all these years, they did not ask where we were nor how we have been, and then we heard that the investigation was closed. I cannot comprehend that. I am asking for the investigation to be reopened and I will never give up on that request - Ranko's wife Snežana Perenić confided to the Journalists' Association of Serbia (UNS). 

Last year, the Perenić family learnt that EULEX, the European Union Rule of Law Mission in Kosovo, already closed the investigation in 2013. In the reasoning behind such a decision, former EULEX Prosecutor Maurizio Salustro stated, among other arguments, that "on the basis of information available, the victims went to Velika Hoča on August 21, 1998 in order to perform a work assignment. On their way back, they were intercepted by an armed group of individuals wearing KLA insignia, who threatened them using their fire arms and took them in an unknown direction". In the end, the conclusion - investigation closed. 

Journalists' Association of Serbia (UNS) has contacted the OSCE Mission in Belgrade several times, where Mr. Salustro is now employed, by sending interview request letters. We have never received any answer.

Given that neither the prosecutors nor the investigators nor the police have ever interviewed the family and colleagues of Perenić and Slavuj, which is a common procedure in all investigations, the logical conclusion is that there was no investigation at all to begin with.

In 2016, UNS initiated a new investigative research phase within its Dossier on Abducted and Murdered Journalists in Kosovo, whose fates and circumstances are not known to date, including who murdered them and who instructed the perpetrators to commit these atrocious crimes. Shortly after the aforementioned new phase began, UNS came across information that we believe could be used as investigation road signs.

UNS learnt that the New York Times reporter Mike O'Connor saw the vehicle in which Perenić and Slavuj were taken away after the abduction had happened.

- By coincidence, I saw one of the Yugoslav Army reports on the wiretapping of the KLA. On the day when Ranko Perenić and Djuro Slavuj were abducted, the report read: "Two packages were brought to Bela Crkva" (settlement in Orahovac). I immediately sent the New York Times journalist Mike O'Connor there. When he returned, he asked me for the serial number of their voice recorder. I knew the number, because I personally bought the said voice recorder. He saw the "Sony" voice recorder that Ranko and Djuro took to the field. O'Connor also saw a blue "Zastava 128" vehicle with the mentioned voice recorder still in it. He asked the KLA commanders where the people from the car were, and they replied that they did not know anything, that they found the car as is - Milivoje Miki Mihajlović, the former Radio Priština Editor and the Priština Media Center Manager, a key information source for all Kosovo-based media outlets in 1998 and 1999, told to UNS.

Shaun Byrnes, the Head of the US Kosovo Diplomatic Observer mission, who stayed in Kosovo in 1998, told UNS that, in the year when Perenić and Slavuj were abducted, Fatmir Limaj had the most influence in the area they went missing in. Moreover, he stated that this was an area of conflicting influences with Pastrik-based KLA headquartered in Prizren also exerting its authority. In addition, this location was also accessed by units controlled by Ramush Haradinaj.

 

Текст је резултат истраживања новинарског тима Удружења новинара Србије о убијеним и несталим новинарима на Косову. У оквиру постојећег Досијеа о убијеним и несталим новинарима од 1998. до 2005. године, објавићемо нова сазнања како би се јавност детаљно информисала, а домаћи и међународни правосудни органи подстакли да пронађу и казне починиоце ових злочина. Истраживање се спроводи у оквиру пројекта Удружења новинара Србије подржаног од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Ставови изнети у тексту не одражавају нужно ставове и мишљења органа који је пројекат подржао.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси