Оснивање ЛАФ-а у Нишу и доношење локалног антикорупцијског плана представља пример добре праксе.
Међутим, како је основни проблем Србије непримењивање правила која се донесу, на шта је Србија више пута званично упозорена од стране ЕУ, могуће је, баш на овом примеру указати на матрицу проблема који друштву у Србији отежава напредак.
Локална самоуправа Града Ниша донела је сопствени антикорупцијски документ и на примеру реаговања Комисије за доделу средстава показује неспремност да примени оно за шта се декларативно залаже.
Образложење Комисије се може сматрати релевантним у процедуралном смислу, али је Комисија показала и одлучност да занемари важност аспекта – спречавање корупције и примена мера из антикорупцијског плана – чиме доприноси уврежености постојеће перцепције грађана: неповерење у јавну управу.
Поверење грађана у стручност и професионалност вршилаца јавних овлашћења не стиче се тако што се вршиоци тих овлашћења затварају од јавности зато што подразумевају да ће јавност веровати у њихово поштење и професионалност.
Потребна је и транспарентност у вршењу тих овлашћења, а ако је све професионално, присуство јавности није сметња. Упорно одбијање контроле широко је распрострањено и представља бахатост и злоупотребу позиције моћи. Јавност онда нема поверења и ту се зачарани круг затвара.
Агенција апелује на Управу за културу Града Ниша да поступи онако како је једино исправно и пожељно са аспекта заштите јавног добра – да уважи жалбу ЛАФ-а и да Стручна комисија у свој рад укључи грађанског посматрача што је већ прихваћено усвајањем Локалног плана за борбу против корупције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.