Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
30. 09. 2015.
"Јужним вестима" одговара председник комисије у Лесковцу Срђан Цонић
Чувари професије у конкурсном периоду
Портал "Јужне вести" из Ниша одбио је да са градоначелником Лесковца Гораном Цветановићем потпише уговор о суфинансирању медијских пројеката иако се нашао међу медијима чији је пројекат "прошао" на градском конкурсу и одлучио је да против града Лесковца покрене управни спор. Образлажући овакав свој став и поступак главни и одговорни уредник "Јужних вести" Предраг Благојевић каже да је споран став трочлане комисије у Лесковцу која је одлучивала о додели средстава за суфинансирање да су предност имали пре свега лесковачки медији, а што иначе није било наведено у критеријумима расписаног конкурса.
- Сматрамо да је увођење накнадних критеријума на било ком конкурсу неприхватљиво. Јер то заправо омогућава градским властима да резултате и убудуће прилагођавају подобним медијима. Можда се то ове године није десило али ако сада будемо ћутали изгубићемо легитимитет да се наредне године бунимо због злоупотреба. Уосталом, у Закону о информисању се изричито каже да се новац из јавних буџета медијима расподељује "на основу принципа о заштити конкуренције, без дискриминације, каже уредник "Јужних вести" Предраг Благојевић.
Он истим поводом додаје да "многи медији не смеју да се буне јер им опстанак зависи од новца који добијају од локалних самоуправа. Али, онда нема више ни говора о независним медијима. Тако се ствара цензура. Они зависе од власти и постају само пропагандна машина, истиче Благојевић, подсећајући да је за њих споран био и недавни конкурс у Нишу где је како каже "медијима блиским властима додељено преко 80 одсто укупних средстава"..Због тога, као и мишљења да је један од чланова трочлане комисије у Нишу био у сукобу интереса јер је сарадник у два медија која су конкурисала у Нишу, "Јужне вести" су тужиле и град Ниш.
Председник трочлане Комисије која је одлучивала о суфинансирању средстава на конкурсу у Лесковцу, дописник РТС Срђан Цонић, поводом оваквих ставова "Јужних вести" поред осталог каже:
-Битно је истаћи да су чланови комисије која је одлучивала у Лесковцу своје одлуке донели једногласно и сматрам да су свој посао, као новинари са вишедеценијским професионалним искуством, одрадили часно и поштено. Додатних критеријума о којима говори уредник "Јужних вести" није било, а ради се иначе о доброј пракси да су средства пре свега намењена медијима са територије града који расписује конкурс. Не ради се дакле о регионалним и окружним конкурсима..Јер то би значило да се на конкурс са најбољим и највештије написаним пројектима могу да се јаве и моћне и велике приватне медијске куће или такозване саветодавне компаније рецимо из Београда, или Бугарске, на пример. Онда би све локалне медијске куће остале без пара, што свакако није циљ ових конкурса о суфинансирању. Наравно, ово је била прва година примене оваквог модела суфинансирања медија, па је то била новина и за локалне самоуправе, чланове комисија и медије који су конкурисали својим пројектима. Отуда ми делује логично чињеница да има и незадовоиљних који свакако имају легитимно право да заштиту потраже на суду, каже Цонић.
Коментаришући даље ставове и оцене "Јужних вести" поводом конкурса у Лесковцу, Цонић се пита - ко то себи даје за право да се представља као једини бранилац новинарског професионализма и независног новинарства, да се други плаше и зато ћуте, а само они раде "због принципа"?
- То је врло смела поставка. Јер, добри познаваоци прилика на медијској сцени југа Србије могли би да помисле и да је реч о сасвим другом принципу, принципу уцењивања. Линија је врло танка и лако се прелази. Да ли је у новинарству дозвољено некога уцењивати? Вероватно јесте. Да ли је легално? Свакако није, али је прелажење са једне или друге стране те танке линије тешко доказати. А да ли је све то морало? Е то сигурно знам- није!. Беспарица неоспорно мучи све медије и свако се на свој начин бори за место под сунцем и за парче хлеба. Отуда и моје скромно мишљење да држава није смела тек тако лако да излази из локалних медија и да их једноставно "пусти низ воду"... Па тако сада у Лесковцу, на пример, уместо једне добре ТВ и једног радија са традицијом дугом скоро пола века, имамо 5 лоших такозваних приватних ТВ и уништен Радио Лесковац. Али, то је већ други и дубљи проблем, каже Срђан Цонић.
М.Д.
Коментари (1)
Остави коментар03.10.
2015.
nepravilnosti u radu komisije u Leskovcu
ОдговориNa konkursu za sufinansiranje medija za 2015. godinu od strane Grada Leskovca, koji je GU za društvene delatnosti grada raspisala 09. juna, nezavisna tročlana komisija (Isak Slezovic urednik radija Sto plus Novi Pazar -član NUNS-a, Milorad Doderović iz Niša član uprave UNS-a i predsedik komisije Srđan Conić dopisnik RTS-a iz Leskovca) odlučila da odbije 4 medija, među kojima i naše onlajn novine.
U zapisniku komisije stoji da je od 14 projekata koliko je prijavljeno odbijeno 4 od čega je, kako stoji u zapisniku komisije, jedan stigao nakon isteka konkursnog roka (bez navođenja naziva), dok su ostali odbijeni jer je komisija odlučila da prioritet imaju leskovački mediji (bez navođenja naziva medija).
Sledeća nelogičnost čula se na sednici Gradskog veća (održana 25.08.2015.god) gde je načelnica GU za društvene delatnosti govoreći o odlukama komisije istakla da su prioritet imali leskovački mediji, kao i to da jedan medij nije imao potrebnu dokumentaciju (ne govoreći koji), a da je Jugpress (leskovački) predao 2 projekta zbog čega je jedan odbijen.
Odbzirom da je Infoport leskovački medij prema zapisniku komisije za izbor projekata, nejasno je ,ali ispada da smo kasnili sa predajom projekta što je netačno! Rok za podnošenje dokumentacije bio je 15 dana nakon objavljivanja u listu Nova Naša reč (koji izlazi samo petkom) i objavljen je 12. juna. Osnivač medija Infoport je celokupan projekat sa svom potrebnom konkursnom dokumentacijom predao 25. juna, kranji rok bio je 27. jun(subota).
U međuvremenu, kako bi nam projekat bio uzet na razmatranje od Gradske uprave 08.07. tražena nam je i overena izjava/saglasnost da će sadržaj projekta biti emitovan na mediju, što je prema tekstu konkursa obaveza samo TV, radio stanica i produkcijskih kuća, a ne onlajn novina. Ipak smo i taj dokument dostavili komisiji u traženom roku. Upravo se i iz toga vidi da smo u samom startu na vreme u potpunosti podneli svu potrebnu konkursnu dokumentaciju, obzirom da nam je tražen dokument koji nismo ni bili u obavezi da podnesemo.
Zbog niza nelogičnosti u zapisniku, takođe, ispada da su nam, ustvari, sredstva dodeljena ?! Naime, u posebnoj tabeli sa iznosima odobrenim i traženim sredstvima stoji i datum podnošenja predloga projekata na kome se vidi da je nakon isteka konkursnog roka – 16. 07. stigao predlog preduzeća Modus consalting Niš. Ponavljamo u zapisniku stoji da su 4 projekta odbijena jer je :
jedan predlog projekta stigao nakon isteka konkursnog roka.
ostali projekti nisu odobreni jer je komisija zaključila da prioritet u finansiranju projekata imaju, pre svega, leskovački mediji.
Zbog gore navedenih nejasnoća odgovor je potražen od predsednika komisije Srđana Conića koji je u razgovoru za Infoport 26.08. izjavio da smo odbijeni jer kolege , članovi komisije, iz NUNS-a i UNS-a ne znaju ništa o našem mediju i ne poznaju urednika, da je naš medij nov i da kratko radi i internog dogovora ove komisije da internet portali treba da postoje preko 3 godine, (iako to nisu bili uslovi konkursa), te da se u tom slučaju primenjuje „dobra praksa“ odbijanja medija iz upravo tih razloga, (a ni reči o samom projektu i njegovom kvalitetu – ni u zapisniku ni u razgovoru ) .
Ostaje mi potpuno nejasno kako su članovi komisije, kao lica koja važe za eminentne stručnjake u novinarstvu, napravili toliko propusta u sačinjavanju zapisnika ?
Iako se u Srbiji putem medija promoviše samozapošljavanje, otvaranje novih preduzeća, radnji , novih radnih mesta u praksi se izgleda, po mišljenju tročlane komisije, novim medijima, valjda, treba maksimalno otežati rad.
Pitala sam se šta će onda stajati u tom famoznom rešenju ( koje se donosi na osnovu odluke komisije , a koja je o tome sačinila zapisnik) kada u zapisniku ne postoje osnovi za odbijanje projekta našeg medija.
Po zapisniku komisije doneto je Rešenje te smo podneli tužbu Upravnom sudu , a ovim putem iznosimo Prigovor na rad komisije zbog očiglednih nepravilnosti u njenom radu.
Aleksandra Jovović, glavni i odgovorni urednik Infoport.rs