Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
01. 10. 2015.
Ужице: Буџет за медије „безобразно низак“
За суфинансирање медијских пројеката град Ужице је ове године издвојио 6.000.000 динара, што је 0,25 одсто укупног буџета. Представници ужичких медија истичу да је њихов град неславни рекордер по малом издвајању за пројектно суфинансирање медија и да ће многи бити угашени уколико се не истраје на акцији УНС-а „2 одсто за медије“. Ево шта кажу власници и уредници ТВ5, Радија „Луна“ и недељника „Вести“.
На конкурс који је расписан почетком фебруара стигло је 14 пројеката, а независна комисија одабрала је 11, два месеца касније. Неки пројекти су већ реализовани попут емисије „Контакт“ ТВ5 Ужице коју је град суфинансирао са 1.400.000 динара. Власник те медијске куће Илија Петронијевић има примедбе, иако се није званично жалио.
„Нисам задовољан добијеним средствима у односу на друге учеснике конкурса, али и у односу на врсту медија, јер је телевизија много скупљи систем и трошкови производње програма су већи него код других медија. На овом конкурсу по 300.000 су добили сајтови који имају 5 посета дневно, а ТВ5 која постоји више од 20 година и представља важно средство информисања грађана Ужица добила је 1.400.000, што је апсурдно. Мислим да би требало да се при додели средстава има у виду гледаност, слушаност тј. посећеност медија, као и трошкови самог медија- колико има запослених, да ли има обавезе према РРА, СОКОЈ-у, РАТЕЛ-у, ЕТВ-у. ТВ програм је и даље најутицајнији, али се то није узимало у обзир, дакле, нисам задовољан ни износом ни начином на који су средства распоређена“, каже Илија Петронијевић, директор ТВ5 и Радија Сан из Ужица.
Добијеним средствима за пројекат „Пулс града“ у износу од 600.000 динара нису задовољни ни у Радио „Луни“.
„Највећи проблем је потпуно неразумевање власти па је буџет намењен финансирању медијских пројеката безобразно низак. Нисам задовољан износом, али је искуство позитивно или позитивније него ранијих година“, каже Александар Ранковић, директор Радио „Луне“.
Овакав начин суфинансирања медија подржавају у најстаријој ужичкој медијској кући „Вести“ која у свом окриљу има недељник „Вести“, радио Ужице и портал „Инфоера.
„Јесам за овакав начин суфинансирања медија, али локалне самоуправе морају одвајати знатно више новца за медије“, каже Зорица Ђоковић, уредница „Вести“.
Зорица Ђоковић каже да су „средства подељена не према квалитету пројекта већ по принципу "социјале" да сви добију по мало и да се на тај начин медијима запуше уста.“
У расподели „да сваки медиј добије по нешто“ директор „Луне“ Александар Ранковић види логику, док директор ТВ5 има примедбе: „Не могу да проценим по ком критеријуму је комисија вредновала пројекте.Мислим да је велики проблем што у комисији није било представника телевизија, већ само писаних медија и радија.Тражићу на увид да ли су одабрани пројекти спроведени и какву пажњу публике су имали“, каже Илија Петронијевић.
- Какво је мишљење у ужичким медијима о издвојеним средствима за пројектно суфинансирање медија у овом граду?
„Новца за медије у Ужицу је најмање у Србији (0,25 одсто буџета), што је катастрофално. Издвојено је шест милиона, док је у Краљеву са којим по величини можемо да се поредимо, медијима дато 15 милиона динара”, каже Илија Петронијевић.
„ Сви очекују од медија да буду професионални, да обављају функцију јавног сервиса, љуте се на нас и политичари и грађани... Али погледајте само шта се десило претходних година. Многи новинари који су имали могућност су напустили професију и раде ПР у предузећима. Медији су остали без квалитетних кадрова, а млади људи не желе да се запосле у предузећима која немају стабилност. Али градови и држава управо преко суфинансирања пројеката треба да обезбеде да грађани ипак имају могућност да прочитају, чују и виде више од ријалити програма и флеш вести од минут... Медији који то називају информативним и документарним програмом, очигледно немају добре уреднике”, каже Александар Ранковић.
„ Уколико се не истраје на идеји да се 2 одсто издваја из буџета верујем да ће веома брзо многи медији бити угашени. Једноставно, ситуација у медијима је катастрофална и нешто се мора учинити како би се тај положај побољшао”, каже Зорица Ђоковић.
- Колико би повећан износ средстава (предлог УНС-а је минимум 2 одсто укупног буџета града) омогућио лакше функционисање медија и у ком смислу?
„Предлог УНС-а од 2 одсто буџета је феноменалан, али када би за медије у Ужицу било издвојено бар 0,5 одсто буџета, било би много боље. Мислим да је до овако малог износа дошло због обезвређивања медија. Претходних година било је непристојно ниских понуда од појединих медија за праћење догађаја (тако су се добијала средства, нпр. за снимање скупштинских преноса). Ниске понуде обориле су цене, али и снизиле вредност и значај медија”, каже Илија Петронијевић.
„Са 2 одсто буџета имали бисмо много квалитетније информативне садржаје и новинари би повратили достојанство професије. Али оно што је важно је и да се сачува неутралност и професионалност чланова комисија и да се одржавају редовне обуке како би могли да одговоре захтеву овог веома озбиљног посла”, каже Александар Ранковић.
„Мислим да би и тај износ од 2 одсто из буџета поправио ситуацију у медијима који на једвите јаде преживљавају. Многи локални медији не исплаћују плате, касни се и по неколико месеци (пет, шест...)”, оцењује Зорица Ђоковић.
- Имате ли предлоге за будућу расподелу средстава за пројектно суфинансирање медија?
„Комисија мора узети у обзир врсту и значај медија при додели средстава. Понављам, ТВ продукција је много скупља од осталих. Замислите за једно гостовање у студију током лета колико трошкова има телевизија: колико ангажованих људи, укључених рефлектора, клима, камера, док са друге стране имате један мобилни телефон коме само треба да напуните батерију и да направите вест на интернет страници. Ми ћемо покушати на још један начин да опстанемо: ТВ5 Ужице ће бити међу 11 оснивача националне мреже која почиње са радом 5. октобра 2015. под називом „Нова мрежа Србије”. Имаћемо заједнички програм од 19 до 23 сати, получасовни дневник у коме ће 10 минута бити заједничке вести, Би-Би-Си документарни програм и серије, чиме верујемо да ћемо привући велику гледаност публике широм Србије, али и велике оглашиваче”, најављује Илија Петронијевић.
„Проблем је што се очекује да се медији обавежу на формулацију "праћења рада локалне самоуправе" и све што се под тим подразумева. Медијски пројекти треба да буду тематски и да гађају у мету проблема”, каже Александар Ранковић.
„Предложила бих да убудуће комисије не чине новинари из места у коме је конкурс расписан, из простог разлога што су ово мале средине и сви се знају, па отуда и већа могућност да "утичу" на поједине чланове комисија. Такође, сматрам да након завршеног конкурса треба да буде објављено ко је добио новац, поред назива пројекта и у кратким цртама на шта се тај пројекат односи како би и грађани знали о чему ће медији извештавати. Грађани то имају право да знају јер се ради о њиховом новцу” закључује Зорица Ђоковић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.