Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
12. 02. 2016.
Стопирати конкурс за суфинансирање медија у Нишу
Позивамо надлежне градске органе да стопирају реализацију актуелног нишког Конкурса за суфинансирање медијских пројеката док Министарство културе и информисања не усвоји актуелне Измене и допуне Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања.
Ове Измене и допуне Правилника требало би да ускоро, а на нови, па и другачији начин уреде област пројектног суфинансирања медија у односу на прошлогодишњи Правилник, на основу којег је расписан овогодишњи нишки Конкурс.
Наглашавамо да трошење градског буџетског новца и остваривање јавног интереса у области јавног информисања спадају у виталне приоритете грађана и локалне заједнице у Нишу, те да би конкурс морао да буде реализован на несумњиво адекватан начин. Све измене прописа које би потенцијално могле допринети да јавни интерес у медијима буде испред партикуларних и појединачних интереса, као и да информисање јавности буде што објективније, морају се третирати као релевантне, а разлога за журбу, чак и у предизборно време- не сме бити.
Медијски конкурси морају обезбедити правовремено, потпуно, истинито и непристрасно информисање грађана о свим темама од јавног значаја- економији, комуналној политици, деловању политичких фактора, култури и другим областима. Уколико се они не реализују на квалитетан начин, грађани остају ускраћени за такве информације, на које имају пуно право, јер поред осталог као порески обвезници финансирају медијске пројекте, а сами медији биће пројектно „купљени“ како би се бавили политичком и другом пропагандом.
Сматрамо да је један од највећих недостатака овогодишњег нишког Конкурса за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања на територији Града Ниша чињеница да не предвиђа професионални мониторинг и евалуацију начина извештавања медија са аспекта остваривања јавног интереса. Остварење јавног интереса у области јавног информисања је сврха расписивања оваквих конкурса, те је крајње неопходно пратити да ли је она остварена, или се кроз начин извештавања промовише интерес локалне власти, неке политичке опције, власника медија или комерцијалних партнера. Овај Конкурс, као и онај прошлогодишњи, успутно и нејасно спомиње једино „интерни мониторинг и евалуацију“, за које су нишки медији у својим пројектима до сада наводили да ће их спроводити, рецимо, кроз “састанке пројектног тима”, “реакције гледалаца”, “анкете на улици” или „број ретвитова“.
Желимо да верујемо да постоји шанса да кроз актуелне Измене и допуне Правилника овај велики недостатак у суфинансирању медијских пројеката буде исправљен. Локални антикорупцијски форум Ниш (ЛАФ), Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) из Београда и Новосадска новинарска школа доставили су недавно Министарству културе и информисања предлоге за измену и допуну Правилника, међу којима је кључни да мониторинг начина извештавања медија са аспекта остваривања јавног интереса буде саставни део конкурса, те да се такав мониторинг мора састојати из самоевалуације новинара и екстерне евалуације медијских експерата. Слично мишљење о потреби оваквог мониторинга Министарству су упутили и НУНС и Локал пресс.
Ова тела, институције и организације предложила су Министарству и да се у Изменама и допунама Правилника предвиде мерљиви критеријуми за оцену квалитета медијских пројеката, осносно егзактни систем бодовања садржаја пројеката. Актуелни нишки Конкурс је, међутим, задржао прошлогодишње „решење“ по којем чланови Стручне комисије оцењују пројекте по недовољно јасним правилима, односно прилично арбитрарно и волунтаристички.
Сматрамо посебно забрињавајућим што овај медијски Конкурс, иначе један од највећих у Србији, предвиђа да горњи лимит средстава које један медиј може да добије износи безмало трећину укупно издвојеног нишког буџетског новца за медије за ову годину, односно 20 милиона од укупно 68.205.000 динара.
Подсећамо да је на прошлогодишњем конкурсу за медијско суфинансирање који је расписало Министарство културе за све медије у Србији горњи лимит по медију износио седам милиона динара. Такође подсећамо да у Нишу има власника медија који годинама уназад, и по правилу, добијају највише јавних средстава, што отвара простор за сумњу да је и ове године расписан „Конкурс са сликом“, направљен по мери таквих власника. Проблем је још већи уколико се зна да ти власници поседују више медија, те би им могла бити „поклоњена“ убедљива већина средстава на Конкурсу, чиме се они недозвољено фаворизују, озбиљно угрожава медијски плурализам, а јача законом забрањена концентрација власништва.
Уколико Град не буде суспендовао спровођење актуелног Конкурса, ЛАФ ће захтевати да се у рад Стручне комисије уврсти грађански посматрач, који је иначе предвиђен Локалним планом за борбу против корупције града Ниша. Грађанског посматрача би делегирао ЛАФ, а он би имао право да присуствује састанцима Комисије и оствари увид у документа, без права гласа при одлучивању, те да поводом евентуалних неправилности покреће поступке пред надлежним органима и о томе обавести јавност.
Подсећамо да Стручна комисија и градска Управа за културу прошле године нису дозволиле ЛАФ-у да у тој комисији има грађанског посматрача. На том Конкурсу су око 86 одсто средстава, од укупно 51.128.200 динара, добили медији који су у Годишњем извештају о власничкој структури и контроли медија у Србији Савета за борбу против корупције, објављеном у фебруару прошле године, означени као медији који су власнички, финансијски или уређивачки блиски властима.
Медији чији су оснивачи чланови породице Радомировић: Белле амие телевизија, Белле амие радио, Белле амие интернет портал и Народне новине, добили су тада 31,5 милиона (скоро 61,5 одсто укупних средстава). Телевизији Зона плус, чији је власник Владан Гашић, син бившег министра одбране Братислава Гашића, одобрено је 8,1 милион динара (15,9 одсто), а Телевизији Коперникус, која је у власништву чланова породице Миловановић- 4,5 милиона (8,8 одсто).
У Нишу, 11. фебруара 2016. године
Координаторка ЛАФ-а, Зорица Миладиновић
Председник УО Скупштине председника скупштина станара, Саша Костић
Директор програма „Друштво против корупције“ БИРОДИ, Зоран Гавриловић
Коментари (2)
Остави коментар15.02.
2016.
Sve karte na sto
Jeste jasno zašto je konkurs u Nišu ovako formulisan što nije prvi put, ali je isto tako jasno da niški Berluskoni Vitko Radomitrović utiče na sastav Komisije u kojoj sede predstavnici novinarskih udruženja, asocijacija ili koalicija, pa plus poneki izmišljeni "ekspert" koji se postavi na čelo Komisije i sve se onda završi sa potpisom novinara, a u korist Vitka.Dakle, niko nam ne može doći glave koliko i kako mogu mangupi iz naših redova!?... Stvar se oko niškog konkursa može popraviti jedino ukoliko se usvoji inače osnovani zahtev Lokalnog antikorupcijskog foruma /LAF/ da u komisiji /bez prava glasa i odlučivanjaq/ sedi neutralni građanski posmatrač. Kao i da sednice komisije budu otvorene za javnost jer niko nema pravo da ih proglašava za tajne večere. A što se Vitkovog maheraja tiče, on ništa niuje kriv, već su krivi oni lokalni političari i funkcioneri / uz možda i dobra leđa u BGD/ koji mu omogućavaju da volšebno zavlači ruku u džepove građana.
Одговори13.02.
2016.
Jasno je zašto je konkurs ovako formulisan
Konkurs je raspisan (kao i skoro svi u Srbiji) taman na vreme da se pare podele pred kampanju. Kako vež znamo kakva je bila privatizacija medija, znamo i u čiju će kampanju otići svi ovi novci. Poziv članovima budućih komisija iz medijske kolalicije koji budu radili na odlučivanju u konkursima: budite pošteni, izdržite pritiske i podelite pare pošteno. Ako ne možete da izdržite pritiske, uradite sve da konkurs ne uspe.
Одговори