Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
24. 03. 2016.
Самовоља у мраку
Удружење новинара Србије срачунало је и објавило: од почетка ове године градови и општине издвојили су 671 милион динара за суфинансирање медијских садржаја, што је за петину више него целе прошле године, када су локалне самоуправе медијима расподелиле 560 милиона.
У 2016. конкурсе за ове намене већ је расписало 87 од укупно 166 градских и општинских администрација, а до сада је најиздашнији био град Ниш са 68,2 милиона, плус
неколико милиона од две градске општине. Прошле године Ниш је своје медије суфинансирао са 55 милиона. Толико од вести из УНС-а.
Града Крагујевца на овој „мапи” није било прошле године, нити га има 2016. Вероватно га неће ни бити, без обзира што је реч о прецизно дефинисаној законској обавези, али само кроз диспозицију, на жалост - без санкције. Није укусно, ни професионално примерено, кад се медији превише баве собом, мада ово што следи неће бити ни ламент над катастрофичним стање посленика „јавне речи” у Крагујевцу, ни предумирући вапај за помоћ, већ рам за портрет једног умишљеног свемоћника који, ево већ годину и по, клепа целокупну судбину града. То је Радомир Николић, такозвани градоначелник.
Иначе, да је лично Николић тај који не допушта тзв. „пројектно финансирање медијских садржаја који доприносе остваривању јавног интереса у области јавног информисања” (законска одредница) потврђују и његови намештеници којима припадају ресори „друштва и јавности”. Откад је почела изборна кампања и они се мало откравили и окуражили, не либе се да кажу, додуше не тако гласно, да о свему одлучује Он. И само Он. Сви други око Њега само су пука икебана. Јасно је да Николић у Крагујевцу хоће да буде „Вучић у малом” - и бог и батина, само на другачији начин. Док је великом шефу изгубљен дан ако се не услика на свим великим телевизијама, овај овдашњи истрајава у „стилу рада” невидљивог - који од јавности, грађана и новинара бежи као ђаво од крста. Међутим, овде није „квака” у стилу, већ у суштини обављања јавне функције, која истовремено подразумева и овлашћења и ограничења.
Конкретно, у буџету града за 2015. годину било је записано да је за пројектно суфинансирање медијских садржаја одређено 40 милиона динара, ове године то је 80 милиона. Никада и ништа у овим расходним позицијама није ребалансирано, али је реализација остала на - нули. Паре су, једноставно, усмерене на друге стране.
Овде, дакле, буџет није закон, овде је на делу огољени политички волунтаризам или, по српски, самовоља. И не само када је реч о финансирању медија. Ко је докон нека упореди првобитни буџет града за 2015. и онај после ребаланса пред крај и схватиће да једно с другим благе везе нема.
Јесте то формално верификовано кроз скупштинске одлуке, али је више него јасно да се у Крагујевцу јавним финансијама располаже као дукатима из личне бисаге. За то је, дабоме, најп(р)озванији градоначелник као главни експонент градске извршне власти.
Власт, скоро по инерцији, рађа „вољу за моћ”, која се и оствари ако нема механизама, пре свих, друштвене контроле. Медији би требало да буду важна карика тог механизма и због тога је „владарима” врло угодно када се та „јавна расвета” - погаси.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.