Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
30. 01. 2017.
Грађани ће опет финансирати и медије који износе неистине
Бројне локалне самоуправе већ су расписале конкурсе за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја.
Постоји реална могућност да трећу годину за редом грађани финансирају и медије који су, према одлукама Савета за штампу, износили неистине или извештавањем кршили права истих тих грађана. Одлуке Савета за штампу који констатује све већи број кршења новинарског кодекса нису обавезујуће за комисије које одлучују о томе који медији ће на конкурсима добити новац из буџета.
Медијски линч неистомишљеника, кршење претпоставке невиности, застрашивање грађана насловима утемељеним на претпоставкама, угрожавање приватности појединаца и кршење достојанства жртава само су неки од примера свакодневног кршења новинарског кодекса у домаћој штампи.
Медији који крше кодекс због тога не трпе никакве санкције, а путем конкурса за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја део средстава обезбеђују из буџета. Правилник о суфинансирању прописује само да се приликом одлучивања о додели државне помоћи узме у обзир да ли су медију изречене мере због кршења професионалних и етичких стандарда. То за комисије није обавезујуће.
Министарство за информисање: Помоћи ћемо да се Кодекс поштује
Државни секретар за информисање у Министарству за културу Нино Брајовић наводи за Инсајдер.нет да је за Министарство прихватљив предлог Савета за штампу да се изменама Правилника одлуке Савета учине обавезујућим и да се медијима који не признају саморегулацију и крше кодекс онемогући да добијају било какав вид државне помоћи.
„Оно што је већ договорено са Саветом и што сам дао као иницијативу је да ми доставе листу медија за које је Савет изрекао мере у претходној години како бих ту листу проследио локалним самоуправама. На тај начин ће комисије имати увид у то који медији су по оцени Савета кршили Кодекс, што је основа да ти медији буду дискриминисани приликом одлучивања о додели средстава.“
На питање да ли постоји систем рангирања тежине или броја прекршаја због којих се неком медију може ускратити суфинансирање из буџета, Брајовић напомиње да ову област није лако нормирати и да се приликом оцењивања пројеката мора узети у обзир да ли медији системтски крше новинарски кодекс или се догодила грешка која је исправљена и за коју је доказано да није била намерна.
Брајовић је за Инсајдер.нет навео и да Министарство ради на изменама и допунама Закона о јавном информисању и Закона о електронским медијима и да ће тај посао бити завршен у року од два до три месеца.
„Видећемо да ли ће Скупштина и Влада имати капацитете да то одмах уђе у процедуру, али је извесно да постоје бројни проблеми због којих паралелено радимо и на новој медијској стратегији и на изменама Закона“, рекао је Брајовић за Инсајдер.
То значи да до најављених измена неће доћи пре реализације новог циклуса пројектног суфинаснирања медија. У претходне две године новац је путем конкурса додељиван и оним медијима који су према извештајима Савета за штампу континуирано кршили новинарску етику зарад краткотрајне медијске пажње или политичких и финансијких интереса својих власника.
Марковић: Губљење поверења читалаца једина казна
Стојан Марковић, члан Савета за штампу, сматра да би једина примерена казна за те медије било губљење поверења читалаца. "Неопходно је да читаоци препознају да је неки медиј објавио неистиниту информацију и да му због тога ускрате поверење. Међутим, предуслов за то је да медиј информише своје читаоце да је према одлуци Савета за штампу прекршио Кодекс, што поједини медији никада не чине.“
Марковић наводи да је у једном тренутку постојала идеја да ако неки лист или портал не објави одлуку Савета да је прекршио Кодекс то уместо њега учине сви остали медији.
Такав предлог, међутим, никада није заживео.
Према извештају Савета за штампу, од марта до децембра 2016. забележено је 5.447 текстова у којима је прекршена барем једна тачка Кодекса новинара Србије. Највише случајева у којима је прекршен Кодекс евидентирано је у Српском телеграфу - 1.320, следи Информер с 1.208 преркшаја, Курир с 1.100, Ало с 810, Блиц са 604, Вечерње новости с 285 прекршаја, док су прекршаји у листовима Данас и Политика занемарљиви у односу на остала издања.
Коментари (1)
Остави коментар31.01.
2017.
Hm...
Govoriti o neistinama u Poretku koji počiva na "postistini" je licemerno.
Одговори