Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
14. 12. 2017.
Конкурсно суфинансирање обесмишљено због чланова комисија на локалу
Проблем конкурсног суфинансирања медијских садржаја на локалном нивоу током 2017. године додатно је обесмишљен због нетранспарентног избора и рада чланова конкурсних комисија које оцењују пројекте, сагласили су се данас учесници на медијској дебати "Куда иду војвођанске паре?" у Новом Саду.
Новинар истраживач Денис Колунџија који се бавио истраживањем пре свега састава конкурсних комисија на локалном ниову у свих 45 општина у Војводни, казао је да је истраживање показало да постоји јасна веза између чланова комисија и "добитника" на конкурсима.
Како је Колунџија казао, до краја новембра 2017. године у Војводини је 42 општине расписало конкурсе, а на њима је на основу доступних података додељено 411,5 милиона динара.
Према његовим речима, представници Асоцијације електронских медија Војводине (АЕМВ) појавили су се у 21 локалној комисији која је одлучивала о пројектима, а новац је у тим случајевима најчешће додељиван медију Делта ТВ из Новог Сада, који је настао из те асоцијације или независним продукцијама које су повезане са власником Делте Александром Винчићем.
Додао је да су комисије у којима су седели представници АЕМВ у 13 случајева доделили новац Делта ТВ и приватним продукцијама које су повезане са Винчићем или су у власништву људи из АЕМВ, што представља укупно 39,1 милион динара из државног буџета за годину дана.
"Ово је ракапитаулација на крају године где се јасно може пратити да су људи из поменуте Асоцијације, повезани са Винчићем, да су запослени код њега или су некада радили, као и да су неки на директорским позицијама у његовим фирмама", казао је Колунџија.
Директорка Новосадске новинарске школе (ННШ) Дубравка Валић Недељковић представила је истраживање те организације, које је обухватило Нови Сад, Кикинду и Суботицу током протекле три године, а које је показало да је један од највећих проблема тај што није одређен јавни интерес на локалном нивоу.
"Општине нису у консултацији са својим грађанима одредиле специфичне јавне интересе, које је потребно комуницирати путем медија у тим срединама", рекла је она.
Према њеним речима, проблеми се јављају и због тога што је на локалним конкурсима видљива "страначка контрола доделе средстава", што су одређени медији фаворизовани, а ретко се одваја новац за осетљиве и маргинализоване групе.
Валић Недељковић је упозорила да се велика количина јавног новца одваја за медије у нетранспарентним процесима појединачних давања, која су према закону предвиђена за хитне случајеве, али да примери тих давања говоре да је ретко када у питању "хитан и интервентан" пројекат.
Председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић рекао је да је идеја конкурсног суфинансирања јавног интереса у медијима добра и да од ње не треба одустати, без обзира на многобројне проблеме и злоупотребе.
"Алтернатива томе је да држава апсолутно престане да финансијски утиче на медијску сферу, што није могуће, или да се вратимо корак у назад и да локалне самоуправе расподељу новац без икаквог учешћа јавности", рекао је Сејдиновић.
Дебата "Куда иду војвођанске паре?" одржана је у Новом Саду на инцијативу Независног удружења новинара Србије, БИРН и Фондације Славко Ћурувија.Циљ дебате био је да се јавности представе информације које су прикупили БИРН, НДНВ, СЋФ, НУНС и ННШ, а који се тичу мањкавости система суфинансирања, као и да се предложе могућа унапређења за превазилажење тих проблема.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.