Медијски конкурси - пројектно суфинансирање
05. 08. 2019.
Државни секретар правда очигледне злоупотребе
Државни секретар за информисање Александар Гајовић неуморно демонстрира одлучност да по сваку цену правда оно што се оправдати не може – очигледне злоупотребе у процесу суфинансирања медијских садржаја.
Реагујући поводом мог ауторског текста „Поново незаконит конкурс Министарства: Два милиона државном листу Новости“ објављеног на сајту НУНС-а 30. јула а који државни секретар, случајно или намерно, погрешно сматра саопштењем НУНС-а, Гајовић оптужује удружење, ни криво ни дужно, за „фрапантно непознавање основних медијских појмова“ као и за „произвољно тумачење Закона о јавном информисању медијима“.
Моју примедбу у тексту да је тема пројекта Вечерњих новости „Осам векова Српске православне цркве“ пре историографско-културни него медијски пројекат, уз то преамбициозан за ‘извештавање’ таблоидних новина“, Гајовић оспорава већ цитираном тврдњом о непознавању основних медијских појмова. Дакле, према медијском експерту Гајовићу историју СПЦ од њеног настанка 1219. године требало би сврстати у основно новинарско образовање, и то доминантно над ионако млађим Јоханом Гутенбергом, изумитељем прве штампарије. Следствено томе, у образовању историчара, културолога и зашто да не, теолога, примарну пажњу треба посветити писању вести, чланака и коментара за штампу, ртв, те интернет и друштвене мреже. О историјату цркве ће сви они најбоље информисати из таблоида.
Узгред, Гајовићу би на функцији за коју је плаћен то морало бити познато, стручне комисије неретко одбијају пројекте са темама сличним оној за коју ће Новости од Министарства добити два милиона динара, сматрајући да нису превасходно медијски, односно да су промашили конкурсну адресу.
Мој став у тексту да Вечерње новости као државни медиј не би требало ни да конкуришу а камоли добију буџетска средства, Гајовић сматра произвољним тумачењем. Занимљиво је да потпуно супротстављене ставове обојица заснивамо на Закону о јавном информисању и медијима. С тим што Гајовић уверава да законска одредница „издавачи који се финансирају из јавних прихода“ никако не важи за Вечерње новости. Дакле, Гајовић не демантује да су Новости у државном власништву, мада то и не помиње, али одлучно тврди да се не финансирају из буџета.
Да ли то значи да Вечерње новости толико успешно послују на тржишту да им, за разлику од већине других државних фирми, не треба помоћ власника? Зашто је онда компанија НИД Новости отишла у стечај 2017. године а онда преузета од стране свог највећег повериоца – Штампарије Борба. Компаније која је највећим делом у власништву опет те исте државе, а која, верујући Гајовићу, уопште не брине о својој имовини.
Ако државна предузећа, па и она медијска, немају никакву јавну или тајну буџетску потпору, зашто је онда законом прецизирано да „право учешћа на конкурсу немају издавачи који се финансирају из јавних прихода“?
Управо захваљујући очигледним злоупотребама Закона о јавном информисању и медијима сведоци смо масовном изигравању механизма суфинансирања медијских садржаја како би се уместо јавног интереса и објективног информисања грађана њиховим новцем „шапом и капом“ плаћала најогољенија медијска пропаганда и апологетика режима. Истог који тако здушно заступа Александар Гајовић.
Аутор је генерални секретар НУНС-а
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.