Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Прво су дошли по…
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 07. 2020.

Аутор: Веран Матић Извор: javniservis.net

Прво су дошли по…

Праћење и пажња посвећена суђењу оптуженима за убиство Славка Ћурувије, које се догодило пре двадесет година, добар су тест нашег односа према слободи медија данас. Једно од најбитнијих суђења на европском и светском нивоу када је реч о некажњивости убистава новинара, на локалном нивоу има половично праћење, готово као да је реч о било којем убиству неке познате личности.

А на светском нивоу готово да нема озбиљније организације која је посветила дужну пажњу самом суђењу и ширим импликацијама резултата суђења, укључујући и бригу око тога како ће евентуалне пресуде утицати на степен слобода, некажњивост у случајевима претњи, насиља и на решавање друга два нерешена случаја убиства Милана Пантића и Даде Вујасиновић.

Фондација Славко Ћурувија и Цензоловка су, природно, дали најдетаљније праћење, континуирано и процеса и свега што се догађа око њега. Удружење новинара Србије врло интензивно је такође не само пратило, већ и учествовало у бројним пратећим акцијама. Љиљана Смајловић и ја, као представници новинара у Комисији за истраживање убистава новинара, дали смо колико год смо могли у сведочењу, информисању и ангажману. И поједини новинари као што је Вук Цвијић. Велики део медијске заједнице је пао на испиту. Једноставно није на прави начин схваћен значај овог суђења и за борбу против некажњивости, али и за положај медија и новинара данас.

Сутра, у уторак, почеће заседање судског већа Апелационог суда. Судије су имале довољно времена да се упознају са првостепеном пресудом и доказним процесом. Донеће пресуду по својој савести и надам се да ће бити потврђујућа.

Да ли ће пресуда утицати на бољи положај новинара данас када је реч о претњама и насиљу у Србији?

Плашим се да неће пуно утицати, управо због ниског нивоа свести о значају самог суђења и праћењу суђења без довољно радозналости и истраживачког учешћа у разјашњавању догађаја који су претходили убиству, самом убиству и збивањима у наредних 20 година после убиства. Доследно преиспитивање и утврђивање свих околности и свих опструкција исто су важни као и сама правоснажна пресуда.

Дуња Мијатовић и Арлем Дезир спадају у ред угледних и високо позиционарних представника утицајних међународних организација који се годинама уназад активно интересују за исход процеса оптуженима за убиство Славка Ћурувије.

Дуња Мијатовић је то чинила и раније као висока представница ОЕБС-а за слободу медија, и сада као комесарка за људска права Савета Европе.

Арлем Дезир, њен наследник на позицији у ОЕБС-у, пре две године је посетио Београд баш на годишњицу Ћурувијног убиства, када је и обишао место атентата у Светогорској улици. Зато и не чуди његова последња, веома директна изјава о томе како је „изузетно важно да нико од оних који су учествовали у овом језивом злочину не прође без казне.”

Оваква изјава је логична последица његовог доследног залагања за оснаживање новинарске и медијске заједнице како овде тако и целом свету. По његовим речима, ова заједница је већ озбиљно уздрмана утицајем епидемије Ковид-19 која траје довољно дуго да оставља све дубље последице на рад медија и новинара.

„Чињеница да се толико новинара суочава са кривичним гоњењем, осудама и притвором због извештавања о проблемима од јавног интереса остаје један од највећих изазова за регион ОЕБС-а. У последњих седам месеци више пута сам интервенисао због притварања или гоњења новинара“, навео је Дезир у извештају који је данас у Бечу представио Сталном савету ОЕБС-а. Како је објавио на Твитеру, Дезир је истакао да „државе морају да осигурају бољу заштиту медија, боре се против некажњивости злочина над новинарима, поштују независност медија и подрже плурализам, а не да га гуше“.

Дезир је такође указао да медији у чланицама ОЕБС-а трпе велике економске губитке. „Хитно је потребан план снажне економске подршке да би се спасао овај сектор који је од виталног значаја за живот наших друштава“, истакао је он и указао да је „угрожен плурализам медија ограничавањем извора информација за јавност“.

Једна од земља у којој је Дезир морао да реагује била је нажалост и Србија, и то током ванредног стања изазваног пандемијом. Зато не треба да чуди да смо се према истраживању Репортера без граница нашли у друштву деведесет држава (од укупно 193 чланица Уједињених нација) у којима су кршена права медија током извештавања о коронавирусу.

Док су ти „корона закони“ учинили лакшим начин да се „запуши“ писање критичких медија, као у Мађарској, у другим земљама попут Камбоџе, Мјанмара, Србије и Турске, они нису били потребни како би се новинари ухапсили због само једног чланка о Ковиду-19, указују Репортери без граница.

Владе морају да престану да криве гласника и предузму акције како би заштитиле слободу медија и право новинара да осигурају кредибилне информације, саопштила је та организација.

Анализа досадашњег периода укључује и мониторнинг понашања медија у домену поштовања приватност током пандемије. Извештај „Медији и право на приватност током пандемије коронавируса“ се бави веома осетљивим питањем третмана личних података грађана током извештавања о вирусу корона.

Имајући у виду да проглашење ванредног стања својевремено није суспендовало одредбе домаћег закондавства, правилнике РЕМ нити Етички кодекс новинара, било би добро да у време новог пика овог вируса и све већег броја жртава, обратимо додатну пажњу на ову актуелну тему како се не би понављале исте, болне грешке.

Нови изазови када је реч о медијским слободама, стално се појављују и диктирају реакције медијске заједнице. Али право реаговање на нове изазове лежи и у доследном заступању некажњивости убистава новинара и доследном разјашњавању ових случајева и подсећању на све мотиве који доводе до драстичног насиља, они се ретко мењају без обзира на спољашње форме нових претњи по безбедност новинара.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси