Вести
31. 07. 2020.
Уз „шокантно“ и "хорор" до што бројније публике
Чак половина текстова о насиљу над женама објављених у медијима током прошле године крши неко од начела коректног извештавања о овој теми. На то указује Анализа медијских објава о проблему насиља према женама, коју је спровела група Новинарке против насиља уз подршку УНДП, пратећи више од 11.000 чланака у електронским и штампаним медијима од јануара до децембра 2019. године
Проблемом насиља према женама највише су се бавили портали, а најмањеТВ и радио станице. При томе, како се показало, медији су се знатно више посвећивали конкретним случајевима (78 одсто) него феноменом насиља из едукативног угла. Како се насиље над женама политизује
У посматраном периоду један део медијских објава садржао је изјаве политичара и политичарки о проблему насиља према женама. Међутим, више од половине тих изјава су биле политизоване и представљале су вербалне окршаје између власти и опозиције, под велом заштите жена од насиља. Дискурс коришћен у овим изјавама сводио се на то да политички противници представљају узрок насиља, а осуде су изречене само у случајевима када су насиљу биле изложене политичарке странке која даје изјаву. Цела серија медијских објава са оваквим тоном релативизује читавфеномен насиља и ствара поделу на жене које су „подобне" да им буде пружена заштита и оне које нису, истовремено представљајући мушкарце из једне, односно друге политичке опције као једине насилнике.
Најчешће кршен индикатор, уочен у половини медијских објава, јесте откривање идентитета жртве и чланова породице. Посебан проблем представљају сензационалистички и стереотипни изрази, коришћени у 40 одсто текстова. Они су углавном почињали описима „шокантно", „језиво", „хорор", док су жртве неретко представљане као „несрећне жене", а починиоци насиља као„манијаци".
Медији су у више од хиљаду објава (10 одсто) одговорност за насиље пребацили на жртву, описујући њен изглед, начин на који се облачи или истичући њене везе са другим партнерима. Једна петина текстова (20 одсто) садржала је информације којима се чин насиља може оправдати спољашњим околностима или личним особинама насилника (сиромаштво, незапосленост, култура, алкохолизам...). Детаљи насиља који су нерелевантни за сам чин изнети су у више од трећине текстова (37 одсто) доксу се у 15 одсто користили изрази којима се умањује или исмева насиље.То значи да је насиље често поистовећено са „свађом", „брачним размирицама", а убиство са „трагичним крајем Ијубавне приче".
Наслови медијских објава су у готово половини случајева (45 одсто) прекршили неки од претходних индикатора. Укупно 278 медијских објава није прекршило нити један индикатор, сем наслова, који привлачи највише пажње и најчитанији је, што указује на потребу посебне обазривости при одабиру. Готово трећина медијских објава (28%) садржала је фотографи је или видео записе који Убиство жена ватреним оружјем је седам пута фаталније од убиства у криминалном контексту, будући да се у већини случајева насиље одвија у интимном, затвореном простору у којем жртве имају мање шансе да се склоне. Упркос овим факторима,још увекје недовољна пажња и јавности и медија посвећена феномену злоупотребе оружја и насиља према женама. Нити у једном медију у посматраном периоду није било аналитичког, нити критичког осврта на злоупотребу ватреног оружја за насиље према женама. Тема насиља и оружја актуелна је у медијима само као скандал са што више сензационалистичких детаља.
Употреба ватреног оружја запостављена тема и „хорор“ публике су на неадекватан и стереотипан начин приказивали насиље, жртве и насилнике. У неким случајевима су објављиване слике мртвог тела (с полицијског увиђаја), и поред чињенице да су такви садржаји лако доступни малолетном детету жртве.
Тек 17 одсто медијских објава испуњавало је едукативну функцију, кроз описе феномена насиља, превенције, начина заштите и подршке, а само 13 одсто објава јасно је указивало на неједнакеодносе мочи између мушкараца и жена као узроку насиља.
На сајту УНДП могу се начи Смернице за медијско извештавање о насиљу према женама, коју је такође приредила група Новинарке против насиља, где се поред препорука указује и на последице лошег писања о овом проблему.
Најчешће откриван идентитет жртве и чланова породице Посебан проблем представљају сензационалистички и стереотипни изрази, коришћени у 40 одсто текстова Жртве неретко представљане као „несрећне жене“, а починиоци насиља као „манијаци“
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.