Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  „Потез власти нас није уплашио – већ разгневио“
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

31. 07. 2020.

Извор: glasamerike.net

„Потез власти нас није уплашио – већ разгневио“

Намеру Управе за спречавање прања новца да контролише финансије новинара, невладиних организација и удружења грађана тумачимо као опасну тенденцију већ исказану у земљама попут Мађарске, Русије и Турске”, указује у разговору за Глас Америке Драгана Жарковић Обрадовић, директорка Балканске истраживачке мреже (БИРН), која се нашла међу тридесет седам организација и удружења, као и двадесет појединаца за чије финансијско пословање је заинтересована Управа за спречавање прања новца која ради под окриљем Минисарства финансија Србије – што је обелоданио медиј Њузмакс Адрија.

Та информација првобитно је изазвала бурну реакцију већине ентитета који су се нашли на списку, попут Независног удружења новинара Србије (НУНС), Удружења новинара Србије (УНС), портала Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС), Балканске истраживачке мреже (БИРН), Мреже за истраживање криминала и корупције (КРИК) и других, као и представника цивилног сектора који су заједнички оценили да се ради о притиску на део јавности који указује на корупцију у редовима власти, политичку тортуру или кршења људских права.

Европска унија и Сједињене Државе затражиле су од српских власти разјашњења о провери коју је најавила Управа – а Фридом хаус, невладина организација са седиштем у Вашингтону, упозорила је да постојање списка оставља утисак отвореног и систематичног напада на критику.

“Имајући у виду да објављена листа садржи имена познатих и поштованих истраживачких медија, организација за заштиту људских права, новинара и активиста, оставља се утисак отвореног и систематичног напада на критику – пре него кредибилне истраге изолованог инцидента”, навела је Софија Орловски, програмска менаџерка за Европу и Евроазију Фридом хауса, у писаној изјави Гласу Америке.

Три дана пошто је листа обелодањена – председник Србије Александар Вучић устврдио је у четвртак да иницијатива Управе за спречавање прања новца, како је рекао, представља најобичнију проверу, као и да се не ради ни о каквом притиску на цивилни сектор и медије.

“Није реч о било чему посебном. Али увек је политика у питању. Да дигнемо дреку како смо угрожени па ћемо да добијемо нешто више пара од донатора. И то је тако тридесет година", рекао је Вучић.

Пре њега образложење је понудио Синиша Мали, министар финансија у техничком мандату, који предводи ресор у чијем саставу је Управа за спречавање прања новца.

"То је нормална активност без икакве политичке позадине", указао је Синиша Мали говорећи у среду за телевизију Пинк, чији власник Жељко Митровић, важи за медијског могула блиског властима у Србији. Указао је да се на сличан начин прате токови новца у другим европским земљама – попут Француске и Немачке.

Иначе, Мали је 2016. године, док је био на функцији градоначелника Београда, и сам био под истрагом Управе за спречавање прања новца у поступку који је покренула Агенција за борбу против корупције. Учинила је то реагујући на истраживачке текстове портала КРИК (медија који се нашао на листи Управе) у којима је указано на сумње да је Синиша Мали био умешан у куповину 24 апартмана на бугарском приморју. Више тужилаштво је у његовом случају донело одлуку да не покрене истрагу за прање новца.

“Нисам изненађен што смо се нашли на списку Управе за спречавање прања новца јер смо се и годинама раније, као и друге наше колеге, налазили на мети различитих државних институција које су коришћене за вршење притиска на новинаре”, каже за Глас Америке Стеван Дојчиновић, уредник Мреже за истраживање криминала и корупције и вишеструко награђивани истраживачки новинар.

Оно што га, међутим како каже збуњује, је то што су се КРИК и остали нашли под истрагом Управе за спречавање прања новца.

“Не могу да нађем никакву везу са послом који радимо, као и осталих организација које су на списку, са предметом рада Управе. Тешко да је било која од њих могла бити уплетена у прање новца – још мање у финансирање тероризма”, указује Дојчиновић уредник медија који је од настанка објавио на десетине текстова у којима је указивано на озбиљне коруптивне сумње повезане са чак неколико актуелних државних функционера.

Осим истраживања о могућим неправилностима у куповини двадесет четири стана на бугарском приморију – причи чији је један од главних актера био политичар Синиша Мали – КРИК се бавио и методама којима се 2017. Александар Вулин, министар одбране у техничкој влади Србије, користио приликом уноса у Србију 205.000 евра, пошто је према сопственом признању толику количину новца добио на поклон од тетке која живи у Канади - које је искористио за куповину стана.

Иначе, према тада важећем закону, 10.000 евра била је највећа новчана сума коју је месечно било могуће унету у Србију - без обавезе пријаве надлежнима.

“Коришћење оптужби за прање новца или тероризам против невладиних организација и критичара власти није ништа ново”, указала је Софија Орлоски из Фридом хауса – невладине организације која се бави проучавањем и заговарањем демократије, политичких слобода и људских права.

“То је редовна појава у евроазијским тоталитарним државама које теже да ућуткају независне посматраче и опоненте – најзаступљенија у Русији, али и Турској, Казахстану или Таџикистану. Власти Србије су ту наводну истрагу покренуле против група и појединаца који су отворено указивали на изражену корупцију званичника власти и критиковали назадовање Србије на пољу људских права”, подвукла је за Глас Америке Орлоски.

Тиме, како наводи, власти Србије јасно указују на позицију коју заступају.

“Користећи се механизмом спречавања прања новца за застрашивање цивилног друштва које има важну улогу независног посматрача – власти Србије исказују јасан презир према својој посвећености искорењивања корупције”, сматра ова невладина активсткиња.

У корпусу ентитета на листи налазе се и оне организације које су деценијама уназад, али и током ратних сукоба на подручју бивше Југославије, позивале политичаре у Србији на мир, суочавање са прошлошћу и задовољење транзиционе правде.

То су, уз развој демократије и грађанско образовање, циљеви које од свог настанка 1996. заступају и промовишу Грађанске иницијативе.

“Из свих званичних обраћања, што вршиоца дужности Управе, министра финансија, нисмо добили одговор због чега постоје основи сумње који нас повезују са прањем новца и финансирањем тероризма. Са тим у вези искористићемо сва правна средства која су нам на располагању да то сазнамо у неким званичним поступцима. Тренутно се у вези са тим констултујемо са нашим адвокатским тимом и представницима других организација”, изјавила је за Глас Америке Бојана Селаковић – програмска директорка Грађанских иницијатива.

Она подвлачи да је пословање невладиног и непрофитног сектора у Србији под редовним годишњим надзором надлежних у Србији – истичући да актуелна иницијатива Управе за спречавање прања новца нема никакве везе са тим.

“То подразумева директну контролу Пореске инспекције и Управне инспекције на основу матрице ризика и критеријума који сужавају избор организација које ће се контролисати. То не подразумева тајно прикупљање података мимо знања организација – већ директну комуникацију и долазак инспектора у просторије”, објашњава Бојана Селаковић.

Са честим посетама и проверама пореских инспектора суочавао се у блиској прошлости део медија и невладиних организација у Србији – попут локалног портала “Јужне вести” или пак недељника “Врањске”.

“Јужне вести” су после више месеци присуства пореских инспектора у својим просторијама успеле да докажу да је њихово пословање у складу са законом.

“Врањске” су, међутим, током периода контроле напустили спонзори, трошкова је било све више – а новца све мање. Недељник са двадесетогодишњом традицијом угашен је 2017.

Сценарио притисака и појачаних контрола, међутим, не забрињава Драгану Жарковић Обрадовић – директорку Балканске истраживачке мреже.

“Апсолутно не мислим да би поступак Управе могао да отупи критичку оштрицу медија и невладиног сектора у Србији. У име БИРН-а могу да кажем да то дефинитивно неће довести до тога да почнемо да се преиспитујемо да ли ћемо и даље откривати афере власти и људи повезаних са њима“, подвлачи Обрадовић Жарковић.

Стеван Дојчиновић, са друге стране примећује, да је најава контроле финансијског пословања дела медија и невладиних организација изазвала контраефекат.

„Ово је још више разбеснело цео невладин сектор. Мислим да се јако добро реаговало. Обратили смо се донаторима, Европској унији, реаговала је амбасада САД-а и корпус међународних невладиних организација. Делује ми да сада и председник и Управа мало спуштају гард у вези са овом причом. Мислим да ово није нешто што може успешно да изврши притисак на нас“, указује Стеван Дојчиновић.

Он, међутим, није оптимиста да би се ситуација настала најавом Управе за спречавање прања новца могла исправити.

„Ово ће се завршити и вероватно ће за неколико месеци нека друга државна институција бити ангажована да се бави нама. Могуће је да ће ускоро бити завршен овај конкретан случај – али ће Србија наставити да иде путем све значајнијег учвршћивања власти једног човека“, закључује уредник КРИК-а.

Са нешто више оптимизма на ситуацију гледа Софија Орлоски, програмска менаџерка Фридом хауса, која позива власти Србије да прекину са оваквом праксом.

„Званичници би потпуно транспарентно требало да објасне шта је узрок њихове забринутости у погледу група и појединаца који су се нашли на мети провера. Снажан невладин сектор Србије може бити важан партнер у побољшању начина владања и поштовања основних слобода. Уместо претњи – власти би требало да се укључе у искрени дијалог”, подвлачи у изјави Гласу Америке Софија Орлоски.

Из године у годину – Србија према параметрима међународних институција, попут Европске комисије, али и независних посматрача стагнира и тоне на пољу фундаменталних вредности: демократичности, заштите људских права или слободе изражавања. Показују то, како полугодишњи извештаји Европске комисије, тако и закључци организација попут Фридом хауса, Репортера без граница, Хјуман рајтс воча или Амнести интернешенела.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси