Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  "Ђукановић је кључна особа" Убијена малтешка новинарка је истраживала црногорског премијера и скандал у који су умешане четири државе
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

10. 08. 2020.

Аутор: И.З.К. Извор: Блиц

"Ђукановић је кључна особа" Убијена малтешка новинарка је истраживала црногорског премијера и скандал у који су умешане четири државе

Мило Ђукановић је кључна особа из Црне Горе којом се бавила убијена малтешка новинарка док је истраживала случајеве корупције, изјавио је њен син. Она је, према његовим речима, испитивала везе између Ђукановића, премијера Малте Џозефа Муската и владајуће елите у Азербејџану.

Метју Каруана Галиција, син Дафне Каруана Галиције која је убијена на Малти пре скоро три године, испричао је шта је сазнао у вези са њеном смрћу у интервјуу за "Вијести".

Метју је такође истраживачки новинар који се након мајчине смрти у потпуности посветио наставку истраживања која је она спроводила, не би ли открио ко је све умешан у њено убиство.

У току је суђење за убиство његове мајке, а он сматра да главни кривци тек треба да се нађу на суду.

- Не мислим да постоји ико - ни у тужилаштву, ни у полицију, ни у власти ни у опозицији, ни у Европској комисији, чак ни у страним владама ко има сумњу да и даље има оних који измичу правди. Разлика је између оних који би то радије заборавили и причу пребацили на другу тему, и оних који се боре за целу истину и пуну правду - рекао је он.

Умешани Црногорци, Малтежани, Азербејџанци, Кинези

Упитан да ли је његова мајка спомињала пројекат ветропарка Можура, који је купила малтешка фирма коју је истраживала и неке званичнике из Црне Горе у вези са истрагом корупције, Метју Каруана Галиција је рекао да јесте и као кључну особу навео Мила Ђукановића.

- Да, моја мајка је истраживала шта су званичници са Малте радили у Црној Гори. Нарочито активности Конрада Миција (тадашњег министра енергетике), Џозефа Муската, Тицијана Масуа (почасни конзул Малте у Црној Гори), фирму Vitals Global Healthcare (VGH) и Рама Тумулурија (бившег директора ВГХ), као и фирму SOCAR (азербејџанска државна нафтна компанија) у Црној Гори. Кључна особа коју је истраживала из Црне Горе је Мило Ђукановић као Мускатов пандан тамо. Испитивала је однос Ђукановића, Муската и владајуће елите у Азербејџану. Веза између званичника у Азербејџану, званичника из Црне Горе (укључујући Ђукановића), званичника са Малте (укључујући Миција, Шембрија и Муската) и представнике Шангај Електрика (компаније коју контролише кинеска влада) је одмах изазвала сумњу - рекао је он.

Према његовим речима, било је корупције међу црногорским званичницима који су били укључени у доношења одлука у вези пројекта Можура.

- Да, "Универзал капитал банка" је умешана. Јорген Фенек (оптужени да је наредио убиство новинарке) је примао уплате из "Mayor Trans LTD" регистроване на Сејшелима иза које као покриће стоји човек из Азербејџана, на свој "17 Black Ltd" рачун у Нур банци у Дубаију. Те уплате су стизале са рачуна у "АБЛВ банци" у Летонији, која је затворена због забринутости у вези прања новца. "Mayor Trans LTD" такође има рачун и у "Универзал капитал банци". За шта је тај рачун коришћен и ко га је контролисао? Могућност да је рачун у Универзал капитал банци у Црној Гори коришћен као црни фонд за корупцију у Европи, би требало да привуче пажње америчког Министарства финансија и Европске банкарске агенције.

Како је рекао "скандал Можура је пример организоване криминалне мреже коју су формирали корумпирани званичници и бизнисмени из Малте, Азербејџана, Кине и Црне Горе, а који су крали наш новац нама испред носа".

- Али учињено је да тај пројекат изгледа као мали поред већих, мултимилијардских приватизационих дилова, додељених кроз процес који је корумпиран, у здравственом и безбедносном сектору. ВГХ је корумпирао званичнике на Малти и искористио државу за улазак у Црну Гору, Албанију и Северну Македонију. SOCAR исто то ради у Црној Гори, након велике преваре на Малти са пројектом Електрогас - рекао је новинар.

Иначе, Скупштина Црне Горе је одбила да формира одбор који би се бавио случајем Можура, за шта Метју Каруана Галиција каже да тиме нису себи учинили никакву услугу.

Каруана Галиција убијена је у експлозији бомбе у свом аутомобилу у октобру 2017. године.

Прошле године полиција је оптужила једног од најбогатијих малтешких предузетника Јоргена Фенека, за којег је "Ројтерс" већ установио да је власник "17 Black-a", за убиство новинарке. Он је негирао дело. Њено је убиство изазвало политичку кризу на Малти која је премијера Џозефа Муската нагнала на одлазак с дужности почетком ове године.

У децембру 2015. године "17 Black" остварио је дотад непријављену добит од 4,6 милиона евра, кад је малтешка државна енергетска компаније "Enemalta" купила ветроелектрану у Црној Гори. Трансакција је уследила након преговора и неколико путовања у Црну Гору тадашњег малтешког министра енергетике Конрада Миција.

Истог месеца књиговође Миција и шефа кабинета премијера Кита Шембрија написали су у једном мејлу да њих двојица треба да приме уплату од "17 Black" за услуге које нису специфициковане.

Медији су претходно известили о тим мејловима који су били део захтева за отварањем банковних рачуна за панамску компанију у власништву њих двојице.

Посао у Црној Гори

Пројект црногорске ветроелектране Можура покренут је 2010. године као први искорак ове балканске земље у обновљиве изворе енергије. Концесију за изградњу и управљање ветроелектраном добила је шпанска компанија "Fersa Renovables", која се у међувремену спојила с другом шпаском компанијом "Audax Renovablesom".

У новембру 2015. године малтешка влада објавила је да ће државна компанија Енемалта купити тај пројект. Документи које је објавила Ферса и пословне књиге из Црне Горе откривају, међутим, да је Ферса продала 99 посто власништва у Можури посреднику, компанији са седиштем на Сејшелима под називом "Cifidex Ltd". Преосталих један посто деоница, које је држала једна локална црногорска компанија, такође је продано "Cifidex-u".

Према јавним евиденцијама, "Cifidex" је деонице Можуре купио 10. децембра 2015. године за 2,9 милиона еура. Две недеље касније "Cifidex" је деонице продао "Enemalti". Према пословним књигама Енемалте, "Cifidexu" је исплаћено 10,3 милиона евра, трипут више од оригиналне цене.

Власништво над "Cifidex-om", као и евентуална добит коју је остварио те било каква додатна накнада коју је остварио за склапање овог посла нису наведени у јавно доступним документима. "Ројтерс" није успео ни да установи како је или зашто "Cifidex" укључен у ову продају. Нито у компанији није био доступан за коментар.

"Audax" је одбио да открије било какве детаље од "Cifidex-ovog" власништва или заступника, написавши у изјави да "не може изнети никакве личне информације о појединцима", преноси "Индеx".

"Audax" је објаснио да је продао ветроелектрану зато што "није била стратешка". Ни црногорска компанија с један посто власништва није желела да коментарише посао.

"Енемалта" је рекла да ће одговорити на питања што је пре могуће након што "прикупи и провери информације".

Како се одвијала трансакција

"Cifidex" је купио деонице од Ферсе с три милиона евра посуђених од “17 Black-a”. Након што је “Cifidex” продао деонице Енемалти, вратио је “17 Black-u” три милиона евра те уплатио додатних 4,6 милиона евра "удела у добити", тврде извори. “Ројтерс” није могао да утврди шта је "17 Блацк" учинио са својим делом добити.

Једна особа упозната са ситуацијом тврди да је власник “Cifidex-а” Тураб Мусајев, директор "SOCAR Trading-a", швајцарске филијале азербајџанске државне нафтне компаније "SOCAR". Мусајев, иначе британски држављанин, пословни је партнер Фенеха, власника “17 Black-a”. Њих двојица били су директори конзорцијума који је 2017. године изградиоелектрану на Малти, вредну 450 милиона евра.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси