Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Дуго чекање на правду
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

24. 09. 2020.

Аутор: Ивана Пејчић/Нови магазин Извор: javniservis.net

Дуго чекање на правду

Увођењем Н.Н. лица као извршиоца у пресуду првостепени суд је прекорачио оптужницу, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка. Ипак, уместо да поништи пресуду и поступак врати на почетак, Апелациони суд је могао да отвори главни претрес и закључи случај. Нова пресуда обновила је питање снаге структура које су биле иза злочина и 21 годину опструирају правду.

Након 21 године од убиства власника и новинара Дневног телеграфа и Европљанина Славка Ћурувије, судског епилога још нема. Недавно је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду у случају убиства Ћурувије, са образложењем да је првостепени суд прекорачио оптужбу увођењем Н.Н. лица у случај.

Према укинутој пресуди, Ћурувију је убило управо Н.Н. лице, а припадници Државне безбедност за то су припремили “терен”.

Н.Н. ПРЕПРЕКА

Првостепена пресуда за убиство Ћурувије донета је 5. априла прошле године, а на укупно 100 година затвора осуђена су четворицу некадашњих припадника ДБ – Радомир Марковић, Милан Радоњић, Ратко Ромић и Мирослав Курак, коме се судило у одсуству. Коментаришући пресуду Апелационог суда, професорка Весна Ракић Водинелић каже за Нови магазин да је сагласна са делом у којем је дефинисано да је првостепени суд повредио објективни и субјективни идентитет оптужнице, “односно, да је у овом случају прекорачена оптужница, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка”.

Реч је о томе да је Курак у оптужници именован као директни извршилац, док је Ћурувијина супруга Бранка Прпа, која је била с њим у моменту убиства, сведочила да је видела лице извршиоца и да он не личи на Курака. У првостепеној пресуди узето је у обзир и њено сведочење на суду, када је, између осталог, изјавила да је Курака видела на слици у медијима и да јој он не личи на оног ко је убио Ћурувију. Све ово довело је до тога да судско веће изађе ван оквира оптужнице у смислу да је “уведено” Н.Н. лице које је пуцало у Ћурувију.

“Увођењем Н.Н. лица у изреку пресуде, а које је, према утврђењу првостепеног суда, учествовало у радњи извршења кривичног дела заједно са окривљенима, и то као непосредни извршилац, као и додавањем нових радњи окривљенима Радоњићу, Кураку и Ромићу, првостепени суд је, када је реч о начину извршења кривичног дела, значајно изменио чињенично стање које је по сопственој оцени утврдио, у односу на чињенично стање описано у оптужници”, закључио је виши суд. Како се наводи, тужилац је до краја главног претреса остао при чињеничном опису из оптужнице, а првостепени суд је након тога изменио чињенични опис из оптужног акта тако што је у чињенични опис првостепене пресуде додао одређене чињенице и околности које нису биле садржане у оптужници.

На овај начин су, наводи Апелациони суд, окривљени оглашени кривим за нове чињенице и радње које оптужба не садржи и о којима у току поступка нису извођени докази. Такође, првостепени суд у изреци, а и касније у образложењу пресуде није навео на који начин су Курак и Ромић омогућили Н.Н. лицу да изврши кривично дело, што њихове радње чини нејасним и неразумљивим.

ДИЛЕМА

Подељеност у стручној јавности изазива дилема да ли је Апелациони суд, уместо да све враћа на почетак, могао ово да реши сам кроз отварање главног претреса. Наиме, Апелациони суд је наложио да се оптуженима понови суђење пред Специјалним судом у Београду. И професорка Ракић Водинелић сматра да је Апелациони суд могао да искористи могућност коју пружа ЗКП и да отвори главни претрес, и тиме би се створили услови да се оклоне све недоумице, а између осталог, и тужилац би могао да промени оптужницу. Апелациони суд је могао да донесе одлуку мериторно иако су такви случајеви ретки у пракси.

Као разлоге за отварање главног претреса уместо укидања првостепене пресуде она наводи то што је прошла 21 година од убиства Ћурувије, као и то што је организатор овог злочина држава. О улози државе у убиству Ћурувије у завршним речима говорио је и сам тужилац Миленко Мандић. Он је тада рекао да је Ћурувија убијен по налогу из врха власти, а да је порота била цела влада: “Ко може да убије човека чији је живот држава потпуно контролисала – знала сваки његов корак, прислушкивала сваку реч, видела сваки његов контакт? Једино држава.”

Имајући у виду позадину убиства и проток времена, а да је судско веће Апелационог суда имало више храбрости да само реши дилеме које су се јавиле у овом случају и да се нису држали мантре “бриго моја, пређи на другога”, убиство новинара би добило свој коначни судски епилог. Након више од две деценије жртва би добила заслужену правду. У сваком случају, право жртве мора бити приоритетно. Невероватна је чињеница да, на пример, не постоји законски основ да породице оштећених, односно њихови законски заступници учествују у другостепеном поступку. У случају Ћурувије породица жртве треба да верује држави да ће их у другостепеном поступку адекватно заступати иако је уплетеност те исте државе очигледна. Део стручне јавности сматра да тај законски пропуст треба исправити, поготово у случајевима сличним овоме.

Директорка Фондације “Славко Ћурувија” Ивана Стевановић нада се да нова пресуда неће преиначити потврду да иза убиства Ћурувије стоји држава: “Очигледно је да су те структуре које су стајале иза свих тих злочина још увек довољно јаке да опструирају правду. Мислим да је последица и порука застрашујућа – за сваког ко жели да се бави јавним послом или изрази неко незадовољство тренутном ситуацијом. Имамо практично свакодневне нападе на новинаре и претње, не знам каква порука може да се шаље њима и њиховим породицама него да одустану од тога што раде.”

Она сматра да смо у случају Ћурувије све даље од правде: “Правда је пре свега важна за породицу, пријатеље и колеге Славка Ћурувије, али чини се да је важна и за читав правосудни систем како би се коначно једно од убистава из деведесетих година разрешило.”

ОПСТРУКЦИЈЕ

Откривање убица Ћурувије пратиле су бројне опструкције током преткривичног поступка и касније. Преломни тренутак било је откривање тада нових доказа – дискова с подацима са базних станица мобилне телефоније, који су показали да су оптужени за убиство били на лицу места и да су се чули са оптуженим за организовање злочина. Тада је поступак покренут с мртве тачке, подаци са базних станица увезали су четворицу оптужених са злочином. Курака и Ромића ови подаци директно везују за место извршења злочина.

Интересантно је да је до ових података својевремено дошао полицијски инспектор Драган Кецман, када је из једног информативног разговора сазнао који је број телефона Ромић користио у време када је Ћурувија убијен, почео да истражује листинге телефонских разговора и тако дошао до ових података. Кроз оперативни рад Кецман је открио и број телефона фирме “Лакер”, који је Курак користио. Те телефоне Кураку је дао  Милорад Вучелић, некадашњи директор РТС-а и потпредседник Социјалистичке партије Србије. О томе је Кецман сведочио у Специјалном суду.

Током суђења одбрана је више пута покушала да оспори доказе како би били изузети из предмета, чиме би се оборио поступак. Осим овога, поједини сведоци су током суђења тврдили да је њиховим породицама прећено.

Разочаравајуће је што се када када се мислило да се дошло до краја, све вратило на почетак. Упркос томе, очекује се да овај поновљени поступак не траје годинама као првобитно суђење, односно да ће бити знатно краћи, али са фокусом да се рашчисти тренутно сложена правна ситуација и отклоне све правне недоумице. То је у интересу свих, и породице и јавности. Верујемо да сви желе да ускоро дође до епилога ове двадесетједногодишње агоније. Осим, наравно, оних који од почетка опструишу овај поступак.

Убиство на Ускрс

Славко Ћурувија убијен је током бомбардовања 11. априла 1999. у пролазу испред броја 35 у Светогорској улици (у то време Улица Иве Лоле Рибара). Ликвидиран је са 17 хитаца у хаустору где су се налазиле просторије маркетинг службе Дневног телеграфа, а на четвртом спрату и стан у којем је живео. Тог дана Славко Ћурувија и његова супруга Бранка Прпа изашли су у поподневну шетњу и на ручак с пријатељима. Био је Ускрс и хтели су да проведу време заједно. Око 17 сати враћали су се кући. Држали су се за руке и разговарали. Ушли су у хаустор зграде у којој је Ћурувија имао стан. Прпа је одједном осетила како је Ћурувија почео да пада, мислила је да се саплео, али он је био мртав.

Најава ликвидације

Најавом убиства сматра се текст “Ћурувија дочекао бомбе”, који је објављен у Политици експрес неколико дана пред убиство 6. априла 1999, у јеку НАТО бомбардовања, а који је потом прочитан и у Дневнику 2 РТС-а. У њему је Ћурувија оптужен да је један од оних који су призивали бомбардовање, уз претњу да та “издаја неће бити заборављена”. Због критике власти, просторије ДТ су биле запечаћене, а тиражи више пута плењени на основу тада важећег драконског Закона о јавном информисању.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси