Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Говор мржње – наша нормалност
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 10. 2020.

Аутор: Душан Покушевски Извор: Данас

Говор мржње – наша нормалност

Крајем 2018. године у једном таблоиду је објављена вест да је после краће свађе човек насилно извео жену испред кафића у којем су били и испалио неколико метака у њу.

Мушкарац је затим покушао да изврши самоубиство, међутим, у шаржеру више није било метака па је побегао са лица места.Ш1Ћ

Иако је сама вест садржала информација колико и агенцијска вест, помпезни наслов „ЈЕЗИВО: Ратно стање у центру града!!! Пуцњи ођекивали, муж испалио више метака у жену па побегао“ са додатком „(фото/видео)“ привукао је велики број читалаца. Неки од њих осетили су потребу да прокоментаришу овај догађај на сајту и Фејсбук страни таблоида. Поред „страшно!!!“; „дотакли смо само дно“; „надам се да ће преживети…јадна жена“, било је и коментатора са изразитом потребом погађања узрока догађаја. Предњачиле су лаконске констатације „ма ово је због неке кинте, нема друге“ и „сигурно га је варала, па јој после крив ђаво“.

Ипак, један коментар на Фејсбук страни таблоида изазвао је посебно интересовање других коментатора и читалаца. Поносни аутор под онлајн псеудонимом и профилном сликом која није његова изнео је узрок, последицу и дескриптивно решење: „Нема дана да не прође да муж не убије жену!!!Ејјј бре жене, полако са тим ку****ем, уништише домове, породице, полако бре ђаво вас однио“. Расправа је била отворена. Било је коментара који су подржали анализу господина Анонимног, прегршт лајкова, срца и смајлија, али и коментара чији би заједнички именитељ био „човече да ли си ти нормалан“. Свако неслагање подстицало је „креативност“ господина Анонимног: „Видиш, нису све убијене због ку****а, неке лају по интернету“, „Ја сам своју одробијао, 7 година сам лежао на робији“…

Видевши да 13 коментара којима се директно позива на насиље према женама нису уклоњени, тј. да заједница (читаоци и коментатори) није пријавила говор мржње путем једноставног система „пријаве“ коју је Фејсбук омогућио, као и да сам таблоид није уклонио дискриминаторне коментаре иако му је на то скренута пажња, организација X је одлучила да пријави овај случај. На располагању су биле три могућности: 1) да туже господина Анонимног; 2) да поднесу кривичну пријаву против господина Анонимног; 3) да поднесу притужбу Поверенику за заштиту равноправности против господина Анонимног.

Прва могућност би свакако требала бити најадекватнија када је у питању утврђивање дискриминаторног поступања. Међутим, није било могуће одредити идентитет господина Анонимног (самим тим је отежано подношење тужбе у парничном поступку јер се не зна против ког лица је треба поднети), а чак и да је познат идентитет, имајући у виду колико дуго суђења трају, од ове могућности се одустало због неефикасности.

С обзиром да је било неопходно хитно реаговати, организација X се одлучила за трећу могућност, имајући у виду да је поступак пред Повереником једноставнији и бржи од судских поступака. Циљ пријављивања случаја је управо и био да надлежна институција утврди да је поступање господина Анонимног забрањено и тако се пошаље недвосмислена порука широј јавности. Ипак, десетак дана по подношењу притужбе, Повереник је организацији упутио допис којим је обавештава да због чињенице да је адреса лица против кога је поднета притужба непозната, као и због чињенице да су се „стекла обележја кривичног дела“ из члана 387 Кривичног законика поднео Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву. Иако је Повереник, подневши кривичну пријаву, одлучио да делује проактивно, допис је био јасан сигнал да је поступак за утврђивање дискриминације пред овом институцијом неефикасан када је у питању говор мржње на интернету јер је у највећем броју случајева идентитет особа немогуће директно утврдити.

Када је у питању утврђивање одговорности господина Анонимног у овом тренутку су све могућности биле исцрпљене и чекала се одлука Тужилаштва да ли ће покренути кривични поступак или ће одбацити тужбу Повереника.

Организација X је одлучила да покуша још нешто – да испита да ли постоји одговорност таблоида који са своје Фејсбук странице није уклонио коментаре који позивају на насиље и мржњу према женама иако су о томе обавештени. Поново су могућности биле тужба суду и притужба Поверенику. Ипак, организација X је одлучила да поднесе жалбу Савету за штампу због кршења Кодекса новинара Србије. Три недеље касније, Савет је донео одлуку у којој се наводи да је таблоид прекршио Кодекс новинара Србије и да је редакција одговорна што по сазнању није уклонила дискриминаторне коментаре. Таблоиду је наложено да одлуку Савета објави на свом Фејсбук профилу. Таблоид није објавио одлуку. Више јавно тужилаштво је девет месеци од подношења одбацило кривичну пријаву.

У првих 11 месеци 2019. године убијено је 28 жена. У првих девет месеци 2019. године 3.137 жена је пријавило насиље у породици.Ш2Ћ

О заступљености говора мржње у Србији и некажњивости за говор мржње јасно је указано у бројним извештајима међународних организација.Ш3Ћ Међутим, његова распрострањеност и последице отварају и бројне друге теме које треба узети у обзир. Лоша економска ситуација у којој велики број људи живи на ивици сиромаштва и у којој је корупција постала уобичајена друштвена појава, популистичка реторика која је постала основ и сврха политичког деловања услед неспособности политичких елита да понуде одговоре на суштинска питања која се јављају у земљи заглављеној у транзицији, учинили су Србију друштвеном заједницом у којој су стереотипи и предрасуде широко распрострањени, и у којој је социјална дистанца према одређеним друштвеним групама веома изражена. У потпуно политизованом друштву јавни дискурс, зарад прикупљања јефтиних политичких поена, постао је преплављен говором мржње. Начин на који комуницирамо лишен је поштовања саговорника, толеранције и емпатије. Свакодневно смо сведоци да је забрањено, прећутно, постало дозвољено, да је страх од другог и другачијег постао укорењен у свести грађана и да се са речи често прелази на дела.

Аутор је правни саветник Београдског центра за људска права

Ш1Ћ Иако је у питању хипотетички случај, у потпуности се ослања на случајеве и искуства Београдског центра за људска права у поступцима које је покретао у циљу утврђивања одговорности физичких лица и медија који су својим објавама на интернету подстицали дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица због њиховог личног својства. Дискриминаторни коментари које је господин Анонимни оставио испод вести на Фејсбук страници једног информативног портала преузети су у интегралномм облику.

Ш2Ћ Извештај о правима жена и родној равноправности у Србији за 2019. годину, ФемПлатз. Доступно на:

https://www.femplatz.org/library/reports/2020-08-10_PreneraZena.pdf

Ш3Ћ Извештај Европске комисије за 2019. годину доступан је на:

https://www.mei.gov.rs/upload/documents/eu_dokumenta/godisnji_izvestaji_ek_o_napretku/20190529-serbia-report_SR_-_REVIDIRANO.pdf;

Закључна запажања Комитета за елиминацију расне дискриминације доступна су на:

https://tbinternet.ohchr.org/Treaties/CERD/Shared%20Documents/SRB/CERD_C_SRB_CO_2-5_29702_E.pdf.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси