Конкурс за годишње награде УНС-а
Конкурс за годишње награде УНС-а
Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Три деценије недељника Време
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 10. 2020.

Аутор: Нина Чолић Извор: Данас

На данашњи дан пре 30 година изашао је први број недељника ’Време’

Три деценије недељника Време

„Време“ ће остати потпуно у складу са временом у коме делује, каже Филип Шварм, одговорни уредник овог недељника, за Данас поводом три деценије од изласка првог броја тог листа.

Прошло је тачно 30 година од изласка првог броја недељника „Време”, уједно и првог приватног медија у бившој Југославији. За све те године лист, а и новинари и сви који су утицали на његов опстанак и настанак прошли су бројне промене, друштвене и политичке.

Како каже интернет, основала га је „група новинара која је напустила недељник НИН, група београдских дисидената, као и новинара Борбе”. Припреме за покретање овог листа трајале су пуних седам месеци.

Филип Шварм, одговорни уредник недељника Време, није крио задовољство због овог јубилеја. Као главну победу за дневни лист „Данас” истиче управо чињеницу да је недељник „Време” опстао пуних тридесет година и поред свих, могло би се рећи наизглед различитих, али делимично сличних, режима.

„Тешко је издвојити нешто конкретно. Тридесет година је заиста јако много. Ми смо били први приватни медиј који је ’90 изашао, али ако погледамо те године ’90, ’91, чак и ’92, па ми смо једини који су заправо опстали свих тих тридесет година.”

Међутим, Шварм је истакао да није само чињеница о дугом постојању једина победа, већ и да су ту и победе на пољу садржаја који су пружили протекле три деценије.

„Издвојио бих то да смо ми увек били независни, али да смо увек наступали из поцизиције жртве, увек смо се борили за правду, увек смо били на страни слабијег. Мислим да је наш највећи успјех што смо на тој уређивачкој концепцији успели да опстанемо све ове године.”

Како каже, најбитнија је чињеница да су током свих ових година остали доследни својим принципима и идеалима којима теже.

„’Време’ се увек борио за демокрацију, за парламентаризам, за цивилизацијска достигнућа, за морал. Могао бих још да набрајам. Борба за вредности које ми заступамо никад неће бити готова. Она ће увек да траје. Тако је било и у претходним режимима, нарочито деведесетих, а тако је, нажалост, и данас.”

Сведоци смо специфичне реторике коју власт употребљава са неистомишљеницима. Ни недељник „Време” није изостављен, па смо тако могли да видимо обраћање одлазећег министра Вукосављевића према овом медију и његовим новинарима. Узимајући у обзир то, као и године иза нас, неминовно је било поставити питање: „Одакле мотивација?”

„Пошто напросто не верујемо да је наш посао завршен нити ће икад бити завршен, то нам даје снагу да наставимо даље. Оно што је сигурно имамо подршку наших читалаца, имамо углед у јавности, имамо подршку једног доброг дела људи који желе да живе у једном нормалном друштву, у једној нормалној држави. То је заправо оно што нам даје мотивацију. Дакле, увек смо заступали јавни интерес и увек ћемо га заступати, а кажем, та борба траје увек.”

Прилагођавање друштвеним променама, као и технолошким, је неизбежно за раст и развој било ког медија, те ни „Време” не планира да запусти овај сегмент.

„Свакако, Време ће наставити да се прилагођава овој технолошкој, дигиталној револуцији којој смо сви сведоци. Сви знамо да положај штампаних медија није више онакав какав је био прије тридесет година и свакако да ће ’Време’ у будућности радити на разним облицима дигиталних платформи. Неке већ постоје, неке ће бити унапређене, а неке ћемо тек да ’пустимо’. Дакле, ’Време’ ће остати потпуно у складу са временом у коме делује.”

Једном приликом, Филип Шварм је истакао да ће лист „Време” наставити да буде „неутралан никад, независан увек”. У прилог томе говори и чињеница да се за три деценије визуелни и вредносни идентитет овог листа није у многоме мењао. На том пољу не планирају ништа да мењају, истиче Шварм.

„Што се тиче ових новинарско-уређивачких планова, они се неће променити. Време ће остати доследно себи. Ствари ћемо називати правим именом, нећемо подилазити моћницима и гледаћемо да увјк будемо на страни слабијег и жртава свих дискриминација. Оно што је важно и у шта ми у ’Времену’ верујемо, а то је слобода изражавања и слобода медија, јер слободни медији су последња обрана и последња утеха свих оних који више заправо немају никакву другу заштиту осим слободе коју дају медији да се о свему говори, отворено јасно и да се ствари назову правим именом.”

Шта каже историја о последње три деценије недељника „Време”?

Један од оснивача недељника „Време” Милан Милошевић је давне 2009. године у једном тексту истакао да је настанак овог листа „заправо покушај да се у Србији сачувају класичне журналистичке вредности”.

„Искуство недељника Време обележава покушај да се у време распада државе рата, и моралног и идеолошког слома промовише новинарство засновано на чињеницама и на рационалном расуђивању, да се очува кредибилност новинарске професије и да се искаже приврженост елементарним моралним начелима”, речи су којима је Милошевић увео текст.

Данас, недељник „Време” закључно са рођенданским бројем иза себе оставља 1556 регуларних издања. Занимљиво је да је ова редакција за тридесет година имала само два уредника – Зорана Јеличића и Драгољуба Жарковића.

Могао се лист звати и „Одговор”, „Видело”, „Хоризонт”, „Центар”, „Петак” или „Поента”, али је име „Време” ипак однело победу. Како се у једном од њихових текстова истиче, највише је гласова добила „Поента”, па „Хоризонт”, а напослетку „Време”. Међутим, последњи односи победу као „именик значајних светских листова, као што је ’Тајм’, ’Тајмс’, ’Цајт’, и руско ’Времја’ ”.

„Факта су светиња а коментари слободни” парола је којом су се од првих дана и првих бројева водили новинари, али и уредништво, овог недељника.

Није страна ни информација да су управо недељник „Време” цитирали у иностранству као један од извора информација који је сматран за непристрасан и независан.

Биле је ту свега. Бројна специјална издања, први портал једног недељника, филмски опус са више од 140 емисија, као и других видео прилога, први стрип у оквиру једне недељне новине – све то чини само мали део онога што је „Време” за све ове године приредило публици.

„Време забаве”, „Време новца”, „Време књиге” које се касније издвојило и променило име у „Стубови културе”, „Vreme International” само су неки од додатака који су свој пут до читалаца пронашли полазећи из пера новинара ове редакције.

Нису запоставили читаоце ни за време ратног стања уведеног због бомбардовања када је цензура претила да побије све норме и правила независности.

Кроз редакцију су током година прошла бројна имена. Нека су тамо градила свој углед, друга су свој углед уграђивала у лист. Међу њима је био и чувени Југ Гризељ чије име данас повезујемо са новинарском наградом за истраживачко новинарство и ширење разумевања међу народима.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси