Вести
07. 06. 2012.
ОЕБС очекује да реформа сектора медија буде приоритет Владе
Мисија ОЕБС-а у Србији очекује да ће реформа медијског сектора бити један од приоритета нове Владе Србије, изјавила је данас шефица Одељења за медије Мисије Драгана Николић Соломон.
"Иако је напредак очигледан, медијска реформа у Србији није завршена и остаје један од приоритета међународних организација, јер је то услов за развијање демократије у Србији и процес европских
интеграција", рекла је Драгана Николић Соломон на представљању Преднацрта закона о електронским медијима, одржаном у Медија центру.
ОЕБС саветује власти у Србији у реформи медијског система, а нарочито у успостављању законодавног оквира који ће успоставити слободан рад медија уз примену међународних стандарда и најбоље праксе, навела је Драгана Николић Соломон.
Истакла је да ОЕБС и друге међународне организације првенствено занима како ће се будући законодавни оквир односити на независну уређивачку политику и квалитет информисања грађана Србије.
Оценила је да је преднацрт Закона о електронским медијима у складу са европским стандардима и додала да су израду тог акта помогли ОЕБС, IREX и USAID.
Преднацрт је израдила Радна група Министарства културе формирана пре четири године, на челу са професором Радетом Вељановским који је навео да је важећи Закон о радиодифузији, усвојен пре 10 година, одрадио своје и да су у преднацрту унете одредбе о новим медијима И дигитализацији медија.
Вељановски је додао да је предложен нови начин избора чланова Републичке радиодифузне агенције која би променила назив у Агенција за електронске медије и да би чланове савета тог тела могли да предложе и национални савети мањина.
"Појачана су одредбе о аутономији и независности јавног сервиса И могућности да грађани контролишу рад јавног сервиса, предвиђен је и боља и ефикаснији начин наплате претплате, као и подршка дигитализацији републичког и покрајинског јавног сервиса", рекао је Вељановски.
Државна секретарка Министарства културе Драгана Милићевић Милутиновић рекла је да су завршени и преднацрти закона о јавном информисању и јавном сервису, и изразила наду да будући састав министарства неће оставити у фиоци те документе, и додала да је планирано да се закони упуте у јавну расправу.
"Надам се да ће медијска област ускоро бити уређена доношењем тих закона, као и закона о електронском сервису, медијским акредитацијама и веома важног закона о Тањугу", рекла је Драгана Милићевић Милутиновић.
Стручњак Министарства за културу Милош Стојковић навео је да су главне караткеристике преднацрта развој слободне конкуренције, усклађеност са европским стандардима и унутрашња усклађеност законских норми у Србији.
Потпредседник Независног удружења новинара Србије Драган Јањић оценио је да није добро и да је непотребно доношење посебног закона о јавним сервисима због опасности да се закони међусобно потиру, аДрагана Милићевић Милутиновић навела је да је доношење тог закона предвиђено Медијском стратегијом.
Чланови радне групе су, осим Вељановског, били и професори Дубравка Валић Недељковић и Владимир Водинелић, шефица кабинета председника Уставног суда Весна Дабић, адвокати Слободан Кремењак и Божо Прелевић и маркетиншки стручњак Игор Авжнер.
Вељановски је навео да је радна група имала добре услове за рад и да је радила у просторијама Мисије ОЕБС-а у Србији.
На питање колике су накнаде чланова радне групе и да ли је њен рад финансиран из буџета, Вељановски је одговорио да чланови који су добијају државну плату, попут Весне Дабић, нису добијали посебне накнаде, а да остали током 2011. године и 2012. године нису добили ни динар накнаде.
Додао је да су пре тога добили укупно по 2.000 евра, односно по 1.000 евра годишње, што, како је рекао, није ни 100 евра месечно, а да није сигуран да ли су исплаћени из буџета и подсетио да је пројект помогао и IREX.
Драгана Милићевић Милутиновић навела је да запослени у Министарству културе нису били плаћени за додатни рад у радним групама.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.