Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Пећо: Врх власти лаже о нашим новинарима
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

13. 10. 2021.

Аутор: Ивана Николетић Извор: Данас

Пећо: Врх власти лаже о нашим новинарима

Бавити се истраживачким новинарством и доћи до истине у Србији постаје све теже, јер се из године у годину механизми оних који хоће у томе да вас спрече само развијају и умножавају

Притисци, претње, кампање власти против новинара су све јачи, али то не обесхрабрује нас који се тим послом бавимо, да наставимо да га радимо, без обзира на тренутни конкретан домет тих истраживања, јер јавност заслужује да зна истину, каже за Данас новинарка истраживачке мреже Крик Драгана Пећо, којој је јуче Фондација „Катарина Прерадовић“ уручила годишњу награду за новинарску изузетност, истрајност и етику.

– Примера ради, када је Крик почињао са радом, имали смо примере уобичајених притисака, преко покушаја застрашивања позивима и порукама, што су били једини начини да неко покуша да заустави нашу причу, до случајева да су новинари прислушкивани, да су се истраживања која још нису објављена појављивала у медијима, преко коришћења прорежимских медија да се покрену кампање против новинара, што се нама дешавало већ толико пута, све до обијања станова. Упаде у станове доживело је три члана наше редакције, мени се то догодило још пре четири године, а да тај случај још није решен, наводи Пећо.

Како каже, сада је потпуно уверена да је случај обијања њеног стана повезан са послом који је у то време радила.

– Сад је потпуно јасно, иако је све указивало од почетка на то. Чак је и министар полиције Небојша Стефановић рекао да ће све бити учињено да се што пре случај реши, да би касније носиоци власти покушали да све те случајеве релативизују, и до данас ништа није решено. Десило се на крају да је сам председник Вучић рекао да су службе за то знале, али је проблем што нису јавност о томе обавестиле, подсећа Пећо.

– Овде говоримо о стварима које су се дешавале пре четири године. Када видите да се и људи из БИА ангажују да прате новинаре, све у циљу да се сазна шта су они објавили и до којих су открића дошли. Да када објавите причу, једини циљ људи на власти, који су и предмет вашег истраживања, да сазнају ко је извор који вам је доставио нове информације, како би казнили ту особу, примећује Пећо.

Како саговорница Данаса додаје, повећава се и број тужби које власт и њој блиски подносе против истраживачких медија, као још један вид притиска.

– У Крику се за неколико истраживања годишње, сваке године повећава број тужби. Подсећам, имали смо случај да је министар Поповић поднео четири тужбе за исто истраживање. Тако да ја данас и не знам колико тужби имам. Ту је једна за истраживање о куму председника Вучића Николи Петровићу, затим у вези истраживања о концесији Аеродрома и колико милиона евра ће да заради Станко Суботић продајом земље, тужбу у Швајцарској. Толико начина притисака на новинаре се годинама развијало, да не знам шта би још могло да се примени, каже Пећо.

Додатно, реторика људи на највишим јавним функцијама готово непрекидно је усмерена на истраживаче.

– Врх власти износи о нама огромне лажи као новинарима на телевизијама са националним фреквенцијама. Дакле, на сваком нивоу желе да вас спутају и натерају да престанете спорним причама да се бавите, да вас буквално уморе и да покушају да вас тако натерају да одустанете, закључује новинарка Крика.

Пећо истиче да бављење истраживачким новинарством значи и много одрицања на приватном плану, а да најближа околина често највише трпи терет сталних притисака.

– Волим свој посао али сам и свесна колико он утиче и на мој приватни живот. Када толико волите истраживачки посао чините све да дођете до нових чињеница, докумената, да истражите све у причи. Тај посао нема радно време, ви сте 24 сата, седам дана у недељи мозгом у истраживању, готово свакодневно сте у послу. Док, са друге стране, примећујете да живот некад иде мимо вас, не стижете да се посветите неким другим битним стварима, блиским људима и слично. Некада испаштају вама блиски људи, родитељи, породица, Када сам ја лично у питању, они су некад више у страху за моју безбедност, него ја сама, наводи Пећо.

– Чак и када открића, често велика попут управо актуелних „Пандориних папира“ не покрену никакву позитивну акцију, која би се очекивала у правно развијенијим државама, или имају било какав видљив и мерљив резултат, лична сатисфакција постоји, сматра Драгана Пећо.

– Себе као радно способну особу која живи у овој држави видим једино као истраживачког новинара, једино тако бих могла да оправдам свој боравак у овој земљи. Без обзира што некада и ми приметимо да ствари које објавимо у причама, да њихов „удар“ и ефекат, односно оно што се промени након њих, није оно што очекујемо. Рецимо да се нешто заиста промени, да се покрену неке истраге, да неки људи буду санкционисани, смењени, да одговарају за почињено. Напротив, сасвим је супротно. Толико истраживања о Синиши Малом док је био градоначелник Београда, а он је после унапређен у министра финансија, подсећа Пећо и каже да ни она а ни њене колеге из Крика тиме нису обесхрабрени.

Једног дана, кад институције почну да раде

– Мислим да све до чега дођем као новинарка, све чињенице, документи, јавност мора види, то мора негде да буде објављено, забележено, да не заборавимо. Можда дође тренутак када то буде дошло на дневни ред, једног дана када се и свест људи промени. Када институције у држави почну да раде свој посао, на ред ће доћи и наша истраживања. Немам много оптимизма да ће се то догодити у скорије време. Ипак, то ме не обесхрабрује, јер сматрам да грађани заслужују да знају, јер кад се тако нешто крије од њих, нешто стварно није у реду, каже Драгана Пећо.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси