Вести

23. 11. 2021.

Аутор: Тамара Спаић Извор: Цензоловка

Апелациони суд пробио законски рок за одлучивање у процесу за паљење куће новинара Милана Јовановића

Пробијен је законски рок од четири месеца да Апелациони суд одговори на жалбе оптужених и тужиоца, наводно због комплексности предмета. Обесмишљава се правда и у процесу за убиство Славка Ћурувије прекорачењем свих разумних рокова за доношење коначне пресуде. Упозоравајуће делују речи тешко болесног Милана Јовановића: „Не знам да ли ћу жив дочекати крај суђења”

Да је Апелациони суд поштовао Закон о кривичном поступку (ЗКП), одлука о првостепеној пресуди којом се Драгољуб Симоновић, бивши председник Општине Гроцка, и још двојица осуђених на укупно 12 година и осам месеци затвора за тешко дело угрожавања опште сигурности подстрекавањем, била би донета још 7. септембра.

Није ово преседан. Нажалост, кршење и прекорачивање рокова видели смо и у поступку за убиство новинара и издавача Славка Ћурувије, где је Апелациони суд држао списе 10 месеци, иако га закон обавезује да о првостепеној пресуди донесе одлуку у року од највише четири месеца.

Данас, крајем новембра, два и по месеца после законског рока у случају паљења куће новинара Милана Јовановића, не само што није позната одлука Апелационог суда већ је неизвесно и кад ће бити донета.

Не знамо да ли се судије у апелацији држе и свог рока од 30 дана којим је ограничено време њиховог већања, јер кажу да је тај рок „инструкциони”, као ни кад је тај рок почео да тече.

Милан Јовановић без права да сазна рокове

Извесно је, а то за Цензоловку признају и у Апелационом суду, да је рок по ЗКП-у прекршен. Након тога је све постало потпуно безобално и недефинисано, као у причи о легендарној Ђекни. Јер, претрес је затворен за јавност и због тога је немогуће сазнати кад су судије почеле да већају о њему. Знамо само да је 14. октобра одржана јавна седница.

Није претрес затворен, односно тајан, само за јавност, већ и за саме оштећене. Милан Јовановић и Јела Дељанин, којима је запаљена кућа у децембру 2018. године, старији брачни пар, тешко нарушеног здравља и недовршене куће, могу само да броје дане прекорачених рокова.

А сваки дан, како је то рекла њихова адвокатица Ана Матић прошлог петка на суђењу Игору Новаковићу, чини се ко вечност.

Хајдемо редом.

Члан 461 ЗКП-а, који дефинише рокове за поступање Апелационог суда, каже следеће:

„Другостепени суд је дужан да своју одлуку са списима достави првостепеном суду најкасније у року од четири месеца, а ако је оптужени у притвору, најкасније у року од три месеца од дана када је судија известилац примио списе тог суда са предлогом јавног тужиоца.

У нарочито сложеним предметима, рок из става 2 овог члана може се решењем председника другостепеног суда продужити највише за још 60 дана, а ако је оптужени у притвору, највише за још 30 дана.”

Цензоловка је од Другог основног суда добила прецизне датуме и објашњења шта се и када догађало са предметом након што је судија Славко Жугић 23. фебруара пресудио у процесу за паљење куће Милана Јовановића.

„Предмет је експедован из суда у Апелациони суд 7. јуна 2021. године”, одговорила је Ирина Ковачевић, судија задужена за контакте са медијима.

ПРЕСУДА ЧЕКАЛА ОД ФЕБРУАРА ДО ЈУНА Цензоловка је више пута писала о проблемима који су настали након што је судија Славко Жугић у фебруару ове године донео пресуду против Драгољуба Симоновића, а затим отишао у пензију. Било је чекања на нове судије, затим су се губиле поштанске повратнице, као доказ да је пресуда стигла до свих страна у поступку. Захваљујући најновијем одговору из Другог основног суда, сада имамо тачан преглед догађаја: Суђење окривљенима почело је 24. маја 2019. године и трајало је, уз бројне опструкције адвоката одбране, око 700 дана и јавно је изречена пресуда 23. фебруара. Првостепена пресуда је из суда експедована 16. марта 2021. године. Уместо да се за предмет задужи неки од постојећих судија Другог основног суда, чекао се избор нових и то се догодило 9. априла, а 15. априла су добили предмете. Пресуда за Симоновића и још двојицу припала је судији Сањи Вујачић 22. априла и она је предузела радње у циљу уручења жалби странкама. Предмет је експедован из суда у Апелациони суд 7. јуна 2021. године. До данас није позната одлука Апелационог суда.

Апелација касни без одобрења председника суда

У Апелационом суду, у одговорима на наша питања о прекораченим роковима, нису негирали кршење закона, али су, зачудо, негирали оно што пише у самом закону – да прекорачење рока мора да одобри председник суда. Из одговора се види да трочлано веће Апелационог суда није тражило одобрење председника суда.

„Предмет на који се Ваше питање односи није решен у законском року од четири месеца због комплексности и сложености самог предмета, те обавезе да се у истом, пре доношења коначне одлуке, прегледа целокупна документација у списима предмета и расправе сва спорна питања. Истовремено Вас обавештавам да председник суда у овом предмету није доносио решење о продужењу рока за поступање у предмету не само стога што доношење такве одлуке није предвиђено законом већ и стога што је наведени рок инструкционог карактера и цени се у сваком конкретном случају да ли је дошло до прекорачења, а у овом случају то није утврђено из напред наведених разлога“, одговорила је Мирјана Пиљић, портпаролка Апелационог суда.

Кашњење у одлучивању оправдава се и заузетошћу судија, па портпаролка наводи бројна задужења поступајућих судија: председница трочланог већа, судија Бојана Пауновић уједно је и члан већа Посебног одељења за организовани криминал и руководилац Одељења судске праксе за кривично одељење, а судија Александар Вујичић је и члан већа Одељења за ратне злочине.

Да подсетимо, након што је пресуда за паљење куће новинара Милана Јовановића већ дуго „скупљала прашину” на писарници Другог основног суда, због тога што је судија Славко Жугић отишао у пензију, спор ход кроз судове наставио се у Апелационом суду.

На основу досадашњих одговора из другостепеног суда, изјашњење тужиоца на жалбе одбране стигло је 18. јуна у Апелациони суд и тада је формирано и трочлано судско веће са судијом Бојаном Пауновић као председницом.

 

И у процесу за убиство Славка Ћурувије Апелациони суд кршио рокове

Поводом кашњења Апелационог суда у предмету спаљивања куће новинара Милана Јовановића, Цензоловка је одлучила да утврди шта се догађало у предмету убиства новинара Славка Ћурувије и ко је одговоран за то што је од изрицања првостепене пресуде до изрицања одлуке Апелационог суда којом је пресуда поништена прошло годину и по дана.

Од координаторке за медије Вишег суда Татјане Тешић добили смо одговоре који несумњиво показују да је највише времена у том делу „појео” Апелациони суд, мада ни Виши суд није био „лош”. Вишем суду је за писање пресуде, њено слање и прикупљање жалби требало готово седам месеци. Апелациони суд је за укидање пресуде и њено враћање у Виши суд потрошио 10 месеци.

Законски рок за писање пресуде за Виши суд је 30 дана, а за одлучивање и поступање Апелационог, као што смо већ навели на почетку текста – четири месеца.

Ево објашњења које је Цензоловка добила од Татјане Тешић кад је у питању поступање Вишег суда у процесу за убиство Ћурувије.

„Првостепена пресуда је јавно донета и објављена 5. априла 2019. године, док је писани отправак исте израђен и експедован 15. августа 2019. године, при чему напомињем да је пресуда написана на 137 страна. Рок за израду и достављање пресуде, као и услови под којима се рокови могу продужити прописани  су одредбом члана 427 став 1, 2 и 3 Законика о кривичном поступку. (…) Након поступка жалбе, списи предмета достављени су Апелационом суду у Београду 22. октобра 2019. године, док је Апелациони суд у Београду своју одлуку о жалби са списима предмета вратио овом суду тек 7. септембра 2020. године”, одговорила је, између осталог, Татјана Тешић за Цензоловку.

Председник Вишег суда неколико пута продужавао рокове

Рокови које за Виши суд прописује члан 427 ЗКП-а кажу да се пресуда мора израдити и доставити у року од 30 дана кад су у питању предмети за које је посебним законом одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, у случају Ћурувија то је специјални тужилац за организовани криминал. По објашњењу Татјане Тешић, због сложености предмета, председница судског већа је више пута од председника суда тражила продужење и добила га.

„У конкретном случају, поступајући председник већа се у складу са законом, а услед комплексности предмета који броји стотину испитаних сведока, са обимном писаном документацијом, обратио дописом председнику суда за продужење рока за писану израду пресуде и њено достављање странкама, која молба је усвојена доношењем одлуке о продужењу рока на 60 дана, 30 дана и 15 дана, након чега је пресуда експедована странкама 15. августа 2019. године”, каже се у одговору.

Слање пресуде, жалбе и одговори на жалбе трајали су до 22. октобра 2019. године кад је Виши суд проследио цео предмет Апелационом суду.

Виши суд је поступао брзо само кад је заказао почетак поновљеног суђења. За то им је требало месец дана, од 7. септембра до 5. октобра 2020. године, кад је почео поновљени поступак.

Иако смо Апелациони суд, након овог разјашњења из Вишег суда, питали зашто је било потребно толико времена да се одлучи у случају убиства Славка Ћурувије, зашто је законски рок од четири месеца продужен на више од 10 месеци, добили смо само информацију о поступању са предметом од портпаролке Мирјане Пиљић. Без објашњења зашто је од октобра 2019. до марта наредне године апелација чекала да закаже јавну седницу:

„Предмет је достављен Апелационом суду 22. октобра 2019. године, те је одмах послат Тужилаштву на изјашњење. Дана 31. октобра 2019. године предмет је враћен из Тужилаштва. Дана 30. и 31. марта, те 1. и 2. априла 2020. године била је заказана јавна седница, али је иста одложена због проглашеног ванредног стања. Наредна седница је заказана и одржана, 7, 8, 9. и 15. јула 2020. године. Писмени отправак пресуде је експедован из Апелационог суда 7. септембра 2020. године.”

Можда је ове датуме напорно пратити, можда је чак и досадно, али је више од свега мучно утврђивати спорост правосуђа, посебно у значајним предметима који се тичу граничних случајева напада на живот новинара који су одлучили да раде посао у интересу јавности, без обзира на последице по себе.

О обесмишљавању правде до којег због тога долази већ су за Цензоловку говорили истакнуте судије и професори. Нема се шта додати, осим подсећања да се убиство Ћурувије догодило пре 22 године, у априлу 1999, а да у случају паљења куће новинара Милана Јовановића, стално упозоравајуће одјекује реченица новинара: „Не знам да ли ћу жив дочекати крај суђења”.