Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Богу душа, за пријатеље све, душмани нек лају: Био си витез, куме мој Дрчела
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

22. 06. 2022.

Аутор: Ратко Фемић Извор: Nova.rs

Богу душа, за пријатеље све, душмани нек лају: Био си витез, куме мој Дрчела

Отишао је Стојан Дрчелић, главни и одговорни уредник дневног листа Нова, доајен српског новинарства. Како у неколико новинских стубаца сабити такву величину? Они који су га познавали и они који су га читали знају о чему пишем.

Стојан Дрчелић (фото: принт скрин Нова С)

Отишао је пријатељ, колега, мој кум, наш Дрчела. Тек 40 дана откако смо испратили Веселина Симоновића, пут небеске редакције кренуо је и Стојан. Не могу да се не сетим како се пре само пет дана, баш на четрдесетодневном помену Веси нашалио:“И ја ћу да вас заје*ем као Веса да умрем у недељу“. И неким чудним сплетом околности одржао је дато обећање и то већ прве следеће недеље.

Ретка зверка међу посленицима писане речи јер је имао такав дар да у својим текстовима објасни појаву о којој пише, да истовремено буде и духовит и аналитичан и да читаоцу учини пријатном шетњу међу пасусима својих текстова. Његове мудре узречице већ су добиле и име. Колеге су их крстиле #дрчелизми. Рецимо за мене је говорио да бих два гоблена на зиду посвађао, када се залетимо на неку аферу знао је да нас прикочи речима:“Полако, немојте да се изувамо пре потока“, колегу Воју је почастио са:“ Ти се мали не везујеш за људе, него за функције“.

Дрчела је био витез и у професији и у животу. Да, баш витез. Вероватно је лепше рећи џентлмен или господин, али Стојан је знао да нам каже када нешто није витешки и јако је водио рачуна о томе. Велики човек, габаритан, душе меке ко златиборска ливада. Рођени Ужичанин је каријеру градио у неколико редакција.

Почео је у Вечерњим новостима и мислим да га је ту затекао распад Југославије. Јавља ми се кроз сећање на једну од малиганских ноћи када нам је испричао како су га спроводили војници неке од зараћених страна. Био је главни уредник Франкфурстких вести онда када су биле најмоћније. Затим је уредниковао у Блицу, онда у НИН-у где је био заменик главног и одговорног уредника, да би потом учествовао у покретању Недељника. Пре неких шест година посао нас је спојио у Куриру, баш онда кад је тај лист био под најјачом баражном паљбом свемоћног режима.

Када је и та редакција поклекла притисцима покушали смо да искорачимо из новинарства. Наше планове о отискивању у нове пословне подухвате прекинуо је позив Веселина Симоновића. Отиснули смо се у заједничку авантуру звану Нова.рс чији је капетан пловидбе био наш Веса.

Стојан је био главни и одговорни уредник дневног листа Нова, који за неколико дана треба да обележи годину дана од изласка првог броја. Ни Стојана није заобишао усуд овог посла. Предавао му се у потпуности, јер други начин за њега није постојао. Прихватио се оснивања и уређивања новина у време када дигитални медији преузимају примат и гасе штампане. Та реалност није била препрека пред којом би се Дрчела повукао. Засукао је рукаве и у време кад се и највеће светске редакције повлаче из штампе кренуо да подиже лист Нова који је за мање од годину дана стекао пристојну публику, којој је понудио другачији поглед на реалност од оне коју нам нуде дневни пропагандни билтени корумпиране напредњачке врхушке. Пре него што је и први број изашао изазвао је панику код властодржаца. Општепозната је ствар да у Србији није било тог мајчиног сина који би стиснуо петљу да штампа једне такве новине. Било је много разлога због којих би и највећи у овом послу дигли руке од свега, али Стојан је рекао да то не би било витешки и заједно се са Веселином разлетео у потрагу за шпедитерима и возачима који ће преносити тај „опасни терет“ из Хрватске у Србију. Нова се све до краја марта штампала у штампарији Гласа Славоније у Осијеку. Новинар старог кова и на пола деценије од пензије био је прилагодљив и новим медијима. "Ранко Пивљанин и ја смо будућност дигитала", рекао нам је и тако смехом закључио расправу о расту дигиталних и дефанзиви штампаних медија.

Нападали су га и председник и премијерка. Вртела се глава овог новинарског великана у оним медијима где објављују потернице за онима који знају да мисле и који помажу другима да прогледају. Због наслова у новинама које је уређивао добио је минутажу на националним фреквенцијама, баш како доликује таквом „државном непријатељу“. Дочекао је да на тим телевизијама о њему говоре највеће улизице, башибозук српског журнализма, људи који ће ућу у антологију новинарског удвориштва. Има ове величине испадало је из поганих уста медијско политичке братије на "ружичастим" и "срећним" телевизијама. Хвала Богу, такви га нису хвалили.

На крају, кад је морало тако да буде, Стојан је отишао али је претходно добро продрмао фотеље моћника из власти, доказан и остварен и у послу и у приватном животу. Оно јесте да се на наше планове Бог често насмеје и да Стојанова породица није дочекала оно што је он планирао – да буде више њихов и са њима, али ако је за утеху отишао је после једног лепо проведеног дана са својим најмилијима. И Зора и Максим и породични љубимац Тими били су уз њега до последњег момента. Своју Тијану често је помињао и с поносом очекивао онај важан дан у њеном животу. Породица је била једина ствар коју је Дрчела стављао испред професије. И пријатељство је за њега било светиња.

Зато ми овај растанак тешко пада, куме мој. Видео сам, куме, очи како ти се гасе, видео сам, драги пријатељу, кад одлазиш. Нисам знао шта да ти кажем, нисам знао да ли твој поглед нешто значи. Имали бисмо ми још по коју да прозборимо, али такав нам је живот, такав нам је посао, да често остајемо недоречени и недопричани, а заувек раздвојени.
Путуј даље, куме мој добри, путуј и више не бригај. Капетане, нека ти је мирно море.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси