Вести
29. 05. 2023.
Мање од 30 одсто грађана верује већини вести, иако их стално конзумирају
Према истраживању Независног друштва новинара Војводине (НДНВ) грађани Србије интензивно прате вести, више од 90 одсто испитаника конзумира вести најмање једном дневно, док две трећине то чине више од једном дневно, али мање од 30 одсто испитаника потпуно верује вестима.
Највеће интересовање влада за локалне вести - код 64 одсто испитаних и вести из света - 63 одсто, а потом и за политичке вести -54 одсто и вести о здрављу - 52 одсто, наводи се у резултатима истраживања који су објављени у публикацији "Извештај о дигиталним вестима - Србија".
Како се наводи у истраживању, око 65 одсто испитаника је навело да често и повремено намерно избегавају поједине вести због њиховог негативног утицаја на расположење, затим због превише вести о политици и пандемији ковида, као и због исцрпљујуће количине вести.
Према учесталости употребе, друштвене мреже са 83 одсто одговора превазилазе употребу ТВ дневника -72 одсто као извора вести, али када испитаници бирају свој главни извор информисања, телевизија са 34 одсто има примат над друштвеним мрежама одакле се информише 25 одсто испитаних и сајтовима и апликацијама дневних новина - 22 одсто испитаних.
Додаје се да је истраживање показало да постоје изражене генерацијске разлике па је тако више од 40 одсто млађих испитаника између 18 и 34 године навело да су им друштвене мреже главни извор вести, док је за 52 одсто старијих од 55 година телевизија и даље најважнији извор информација.
Истраживање је показало да се друштвене мреже врло интензивно користе, па се тако 95 одсто испитаника изјаснило да их користи у било које сврхе бар на недељном нивоу, а три мреже које доминирају тржиштем у Србији користи више од 70 одсто грађана - Вајбер - 75 одсто, Јутјуб - 72 одсто и Фејсбук 71 одсто испитаних.
"Вести не уживају поверење грађана, само 29 одсто испитаника који верују да се већини вести може веровати већину времена. Мање од половине грађана нема поверење у вести које прати (43 одсто), а не верује се ни вестима које потичу са друштвених мрежа (28 одсто)", пише у главним налазима истраживања.
Додаје се да је медијски бренд чијим вестима се највише верује Н1 - 39 одсто, а релативно је високо поверење у јавне медијске сервисе - РТС са 37 одсто испитаника који му верују и РТВ са 29 одсто, док испитаници најниже поверење имају у медије које одликује таблоидна уређивачка политика - Информер, Ало, Курир, Пинк.
Наводи се да је 62 одсто испитаника изразито забринуто за истинитост вести на интернету, док се 85 одсто њих сусрело са лажним и обмањујућим информацијама.
Додаје се да 14 одсто грађана мисли да су медији политички и 16 одсто да су економски независни, а само је пет одсто грађана на неки начин платило за вести током протекле године, што је најмање од свих европских земаља обухваћених Ројтерсовим глобалним истраживањем, чији је део и истраживање НДНВ-а.
Паметни мобилни телефони су главни уређаји за приступ вестима за више од две трећине грађана, њузлетер као извор вести користи осам одсто грађана, али је подкаст популаран и користи га 49 одсто испитаника.
Истраживање је показало да 70 одсто испитаника преовлађујуће прати вести у форми текста, предност видео форми даје шест одсто, док 17 одсто једнако прати онлајн вести у форми текста и у видео форми, али је међу најмлађом публиком највећи део оних прате вести у форми видеа.
Истраживање, које је подржала Мисија ОЕБС-а у Србији, је рађено према методологији Извештаја о дигиталним вестима које је 2022. године спровео Ројтерсов институт за студије новинарства Универзитета у Оксфорду.
Узорак је чинило 2.027 испитаника селектованих из онлајн панела, који су самостално попуњавали анкету, у периоду од 21. октобра до 2. новембра 2022. године.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.