Вести
19. 09. 2023.
Убиство Славка Ћурувије: Да ли нам следи још једна срамота правосуђа
Да ли је у току медијска припрема јавности на коначну предусу на коју се чека већ 24 године? Председник Комисије за истраживање убистава новинара Веран Матић наводи да је потврду о ослобађајућој добио од једног државног секретара.
Убиству Славка Ћурувије претходила је медијска припрема. Пет дана уочи убиства, у дневном листу Политика Експрес објављен је текст под називом „Ћурувија дочекао бомбе“, који је затим прочитан у Другом дневнику РТС-а. У том тексту, Ћурувија је означен као издајник који подржава бомбардовање Србије.
Да ли је у току медијска припрема јавности на коначну предусу на коју се чека већ 24 године? Да ли ће особе којима је два пута неправоснажно пресуђена одговорност за убиство оснивача и уредника листова “Дневни телеграф” и “Европљанин” – проћи некажњено?
Председник Комисије за истраживање убистава новинара и некадашњи власник и уредник Радио-телевизије Б92 Веран Матић наводи да је потврду о ослобађајућој пресуди за убиство Славка Ћурувије добио од једног државног секретара.
“Потврду те информације добио сам од једног државног секретара, од суда нисам добио потврђујућу информацију. Комуникацију са Апелационим судом завршио сам са два закључка. Први је да на основу комуникације не могу тврдити да је донета ослобађајућа пресуда. Други – да на основу комуникације могу претпоставити да је донета ослобађајућа пресуда, само да није даље експедована”, рекао је Матић.
На упит Гласа Америке, Апелациони суд у Београду објавио је да је поступак који се води пред том судском инстанцом у вези са убиством новинара Славка Ћурувије у, како је назначено, нејавном делу.
То је, како је указано у одговору портпаролке Миљане Пиљић, разлог који Апелациони суд онемогућава да се оглашава о томе.
“Свакако, чим писани отправак одлуке у истом предмету буде експедован из Суда јавност ће о томе бити обавештена. У овој фази поступка даље не можемо да се изјашњавамо нити да коментаришемо спекулације о томе каква је одлука”, указала је Пиљић.
Матић наводи да би то могло да се тумачи као одређено тактизирање, а самим тим и знак да је одлука донета под одређеним утицајем и притиском.
„Ако је пресуда ослобађајућа, може се рећи и да то представља континуитет у целокупној опструкцији – почев од истраге овог убиства која 15 година није давала резултат, преко опструкције на суђењима у којима је два пута доношена пресуда на укупно 100 година затвора за четворицу оптужених, и на крају самог суђења пошто после ове пресуде неће постојати могућност за било какву нову правну радњу која би донела неки други резултат када је реч о оптуженима”, истиче Матић.
Како наводи Н1, у данима када се ишчекује коначна одлука Апелационог суда у случају убиства новинара Славка Ћурувије, таблоиди оркестирано сигнализирају да ће једна од учесница ријалитија „Елита“, који се емитује на ТВ Пинк, а која је представљена као његаова рођака „отркити истину“ о Славку.
У поменутомо ријалитију учесница се представила као Весна Ћурувија из Обреновца, социјални радник, новинар, водитељ, спикер.
Из Фондације Славко Ћурувија кажу да немају потврду о томе да ли је помеута учесница ријалитија заиста рођака Славка Ћурувије, али верују да цела прича има за циљ блаћење убијеног новинара уочи коначне пресуде.
„Јасно је да је убиство Славка Ћурувије организовала и спровела држава, верујем да је она ту због контроле штете, говори се о томе да ће пресуда бити ослобађајућа то су неке гласине и чини ми се да је она ту да контролише штету након сигурна сам веома снажне негативне реакције и домаће и међунардоне јавности уколико се потврди да се таква пресуда и донесе, она је ту да утиче на јавно мњење“, каже Ивана Стевановић, извршна директорка Славко Ћурувија Фондације за Н1.
Славко Ћурувија убијен је 1999, током НАТО интервенције на бившу Савезну Републику Југославију, у пролазу зграде у којој је живео у центру Београда. Суђење је почело јуна 2015 – седамнаест година након убиства.
До сада су спроведена два поступка у којима су неправоснажно кривим проглашавани бивши припадници државне безбедности Марковић, Радоњић, Курак и Ромић. Прву пресуду, донету 2019, Апелациони суд укинуо је годину касније и одредио поновно суђење – јер је међу осуђенима била наведена и непозната особа означена као непосредни починилац убиства.
Б.Г./Глас Америке/Данас/Н1
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.