Вести
29. 09. 2023.
Комесаријат за људска права Савета Европе: Озбиљан разлог за бригу због безбедности новинара у Србији
Независни новинари се константно означавају као криминалци, издајници и државни непријатељи. Овакве квалификације долазе од јавних званичника, а онда се оне умножавају преко таблоида и на мрежама. У питању су оркестриране кампање чији је циљ застрашивање, наводи се у извештају комесарке за људска права Савета Европе Дуње Мијатовић
Комесарка за људска права Савета Европе Дуња Мијатовић била је у званичној посети Србији од 13. до 17. марта ове године, када се сусрела са представницима власти, удружењима које се баве људским правима и представницима цивилног друштва. Извештај о Србији, који је од данас доступан на сајту Савета Европе, посебно се бави слободом изражавања, транзиционом правдом, правима жена и једнакошћу полова. Преносимо делове извештаја који се односе на медије и новинаре.
Како је истакнуто у извештају, „безбедност новинара представља озбиљан разлог за бригу”. Извештај наводи да на платформи Савета Европе за Безбедност новинара тренутно постоји 65 активних случајева из Србије, при чему се 22 случаја односи на физичке нападе.
Разговарајући са медијским радницима, Мијатовић је сазнала да они своје окружење доживљавају као „токсично”, и да су независни новинари „константно означени као криминалци, издајници, и државни непријатељи”. Овакве квалификације долазе од јавних званичника, а онда се такве поруке умножавају путем таблоида или на лажним профилима на друштвеним мрежама, да су у питању оркестриране кампање, чији је циљ застрашивање новинара.
Изражена је и забринутост да је константно таргетирање независних и критичних гласила појачало постојец́е поделе у медијској заједници и друштву у целини. Организације које прате медије приметиле су да су поновљене кампање клеветања охрабриле и легитимисале застрашивање новинара.
Напади и из Скупштине Србије
Комесарка подсећа да је Европски парламент у резолуцији у марту 2021. године навео да је „згрожен оркестрираним нападима на истраживачке новинаре и представнике цивилног друштва од стране једног броја скупштинских посланика и провладиних таблоида”, који су их представљали као „сараднике криминалних група” и „заверенике у рушењу система”.
Како се наводи у извештају, још тада је од власти у Србији затражено да се предузму конкретне мере ради гарантовања слободе изражавања и независности медија, као и обезбеђивање детаљних истрага у случајевима застрашивања, увреда и говора мржње.
„Комесарка пажљиво прати ситуацију у Србији” и забринута је због „учесталог броја случајева претњи и застрашивања новинара и медијских радника, истиче се у извештају.
Наводе се и случајеви већег броја напада на редакцију листа Данас, укључујући и онај када су у новембру прошле године власти морале да им доделе физичко обезбеђење. Истичу се претње смрћу упућене новинаркама Јелени Обућини и Бранкици Станковић, физички напад на новинара Фонета Марка Драгославића, застрашивање новинара Н1 Милана Никића, као и претње смрћу упућене Марку Видојковићу и Ненаду Кулачину.
Према запажањима комесаријата, у данима након масовних убистава у Србији и протеста који су после тога почели, напади и притисци на независне новинаре су добили на интензитету. У извештају се подсећа на изјаву Специјалне известитељке УН за слободу мишљења и изражавања Ирене Кан, која је рекла: „Уместо да промовишу правду и одговорност, чини се да су недавни говори – укључујуц́и и чланове владе – подстакли узнемиравање, па чак и физичке нападе на опозиционе политичаре, новинаре и активисте.”
Власти да обезбеде правду за убијене новинаре
Комесарка је позвала надлежне да омогуће безбедност новинара и хитно истраже злочине над њима, укључујући кривично гоњење и адекватно кажњавања починилаца.
„Власти треба да промовишу виталну улогу независног новинарства и медија у српском друштву и да се уздрже од дискурса који подстиче нападе, омаловажавање или клеветање новинара”, наводи се у извештају.
Комесарка Савета Европе, која је у оквиру посете Србији одала пошту новинару Славку Ћурувији, позвала је српске власти на „нулту толеранцију према озбиљним кршењима људских права”. Она тражи да „обезбеде правду у случајевима убијених новинара Радиславе Даде Вујасиновиц́, Славка Ц́урувије и Милана Пантиц́а тако што ће казнити извршиоце и оне који стоје иза ових убистава”.
Јавни функционери у Србији позивају се да се „уздрже од даљег ширења хушкачке реторике”, наводи се у извештају.
А шта је са кажњавањем одговорних за убиства новинара?
У делу извештаја који се бави истраживањем и процесуирањем злочина над новинарима, истакнуто је како је већина саговорника из медијског сектора навела да у последње време полиција и тужилаштво брже реагују на нападе на новинаре, али је истакнуто као забрињавајуће то што неки тужиоци третирају нападе као легитимно изражавање мишљења, као и то да не посвећују довољно пажње на поновљене нападе на исте новинаре.
У извештају је цитирано и истраживање Славко Ћурувија фондације и ЦЕПРС-а „Протецтион оф Фреедом оф Спеецх ин тхе Јудициал Сyстем оф Сербиа”, које је показало да тужилаштво одбацује већину кривичних пријава које се односе на нападе на новинаре, као и то да се тек један од 10 случајева пријављених претњи и напада на новинаре оконча правоснажном судском одлуком.
Позитивно је оцењена првостепена пресуда из марта, када су локални политичар и његови саучесници проглашени кривим за паљење куће новинара Милана Јовановиц́а, као и то да је у јануару Виши суд у Врању потврдио пресуду којом је власник кладионица проглашен кривим и осуђен на казну затвора након што је претио Оливери Владаковиц́, власници ОК радија и запосленима.
Када су у питању убиства новинара, у извештају се констатује како је само убиство Славка Ц́урувије, власника и уредника листа Дневни телеграф, имало судски епилог, при чему је кривични поступак и даље (у време писања извештаја) пред Апелационим судом. Наводи се и да је комесарка у више наврата позивала надлежне да правоснажном пресудом казне оне који су извршили овај тешки злочин.
Убиства Радиславе Даде Вујасиновиц́, новинарке листа Дуга, и Милана Пантиц́а, дописника Вечерњих новости, 1994. и 2001. године, још увек нису расветљена.
Забринутост због учесталих СЛАПП тужби
Извештај пажњу посвећује и Стратешким тужбама (СЛАПП). Истакнуто је како је комесарка „озбиљно забринута” због учесталости СЛАПП тужби, које све чешће користе државни службеници и предузец́а, а цитира се и Независног удружења новинара Србије (НУНС), према коме је током 2021. и 2022. године поднето најмање 40 тужби које се могу окарактерисати као СЛАПП против истраживачких новинара и медија.
Извештај наводи 12 СЛАПП тужби против истраживачког портала КРИК, при чему „посебно забрињава што је у мају 2023. године Виши суд у Београду пресудио у корист полицајца који је тужио КРИК, а пошто је био споменут у тексту који се бавио СЛАП тужбама, доделивши му 374.200 динара”.
Поред тога, градоначелник Београда је у марту 2023. поднео две СЛАПП тужбе против уредника и новинара Балканске истраживачке мреже (БИРН) у вези са извештавањем о његовим некретнинама у Србији и иностранству, каже се у извештају.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.