Вести
31. 01. 2013.
Стварно није време за ћутање
Крај прошле и почетак ове седмице протекли су у знаку медија. Најављено је усвајање сета медијских закона до 31. марта и повлачење државе из медија, формирана је државна Комисија за испитивање нерешених убистава новинара, а на јавном слушању у Народној скупштини Србије “Медијске слободе - није време за ћутање”, уприличеном због прављења спискова неподобних медија и све израженије таблоидизације српског новинарства, јасно се видело ко је где и зашто није време за ћутање, иако ни сами медији нису посебну пажњу посветили теми о себи.
Вукашин Обрадовић
Српско друштво могло би да потоне у атмосферу попут оне 90-их када су због другачијег мишљења људи били излагани јавном линчу, а новинари чак и убијани.
Братислав Петковић
Нова власт не утиче на медије, већ би се могло рећи да је под свакодневном оштрицом медијске критике, али неће гушити слободу медија. Задатак Владе је да нормативним средствима ограничи утицај моћника којима објективно информисање није ни на крај памети.
Риза Хаљими
Јавни сервис Србије нема ни минут програма на албанском језику, а из Прешева, Медвеђе и Бујановца извештава инструисано, са претпостављеним контурама и сензационалистички.
Веран Матић
Србија би ускоро могла да остане без 50 одсто медија и то не само у унутрашњости, већ и у Београду због лоше економске ситуације.
Драгана Соломон
У порасту је број етнички мотивисаних напада којима се подстичу мржња и насиље. Неко ко се не слаже са овим људима сматра да му је аргумент у томе што се њихово мишљење ставља у контекст националног порекла.
Родољуб Шабић
Не можемо очекивати објективне, поштене и коректне медије који су у функцији онога што би требало да буде приоритет, ако нисмо у стању да обезбедимо информацију грађанима ове земље ко је заправо иза медија.
Љиљана Смајловић
У Куриру је све остао исто. Нису дошли нови људи, нити се променила уређивачка политика. Промениле су се прилике на политичкој сцени.
Борко Стефановић
Медијске слободе не могу да буду параван за изношење лажи. УНС не сме да не реагује. Новинарска удружења морају да раде на кодексу и прихватању одговорности.
Саша Јанковић
Главни проблем је релативизација слободе изражавања иза које се заклањају свакакве врсте увреда и неистина.
Зоран Остојић
Потребно је подићи професионални ниво медија, а то могу само медијска удружења разлучивањем ко су пропагандисти, а ко новинари. Све док се то не уради новац ће и даље утицати на медијску слику Србије која је већ изнедрила једну нову појаву, а то је „политички таблоид“.
Весна Марјановић
Слобода изражавања често је у конфликту са правом на приватност, на достојанство личности и на углед, као и са потребом друштва да заштити поредак и моралне и етичке вредности.
Коментари (1)
Остави коментар31.01.
2013.
Nacin spasa radiodifuznih organizacija
U pravu je Veran Matić kad kaze: "Srbija bi uskoro mogla da ostane bez 50 odsto medija i to ne samo u unutrašnjosti, već i u Beogradu zbog loše ekonomske situacije."
ОдговориDa Srbija ne bi ostala bez 50 odsto medija zbog lose finansijske i ekonomske situacije, mislim da bi drzava trebalo privremeno da se odrekne naknada za emitovanje programa (RRA) i naknada za koriscenje radio-frekvencija (RATEL), koje su uvedene Zakonom o radiodifuziji (2002) i Zakonom o telekomunikacijama (2003).
Pa i Radiodifuzna ustanova Srbije (RTS) se spasava od propasti tako sto se 31. decembra 2010.godine pismeno odrekla prava na koriscenje dodeljenih radio-frekvencija i, verovatno, obaveze placanja naknade za njihovo koriscenje.