Вести
31. 01. 2013.
Велика очекивања
Комисија за испитивање убистава новинара је и пре него што је почела да ради остала без једног члана. Чиме ће комисија да се бави и зашто је важно да се појави сведок-сарадник, открива Ђорђе Одавић
Свакој Влади Србије од 5. октобра 2000. до данас један од приоритета било је откривање убица новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића. У медијима се сваке године, поготово пред годишњице, појављују бомбастични наслови да је “истрага при крају”, да су саслушани “релевантни сведоци” и како се дошло до “нових сазнања”.
Актуелна влада, преокупирана борбом против корупције, усвојила је 24. јануара предлог Александра Вучића о формирању Комисије за разматрање чињеница у истрагама о убиствима новинара у Србији и на њено чело поставила главног и одговорног уредника Б92 Верана Матића. Онима који су годинама инсистирали да се убице новинара пронађу чудно је зазвучала Матићева реченица да у овом тренутку “очигледно постоји политичка воља” да се реше убиства.
Као да те воље до сада није било, као да постоктобарске власти нису демаскирале акцију СДБ праћења Славка Ћурувије, као да нису омогућиле да се исправе судске и полицијске грешке у случају Вујасиновић и као да нису пронашле и осудиле Драгољуба Милановића због погибије радника РТС 1999.
ПРВА ОСТАВКА: Сем Матића, у Комисији су: председница УНС-а Љиљана Смајловић, Бранислав Јовановић из Јагодине, директор полиције Милорад Вељовић, начелник УКП-а Родољуб Миловић, Славиша Софтић (МУП), Жељко Рашета (БИА), Ивица Петровић (БИА) и Небојша Вујичић (БИА). На овом списку била је и новинарка НИН-а Весна Малишић, али она је истог дана када је вест о формирању Комисије објављена дала оставку.
Ни она ни Матић нису желели да званично говоре о разлозима њеног одустајања, али како сазнајемо Малишић је била вољна да се ангажује у невладиној комисији за испитивање убиства новинара која би имала за циљ вршење притиска на државне органе. Када је комисија постала “државна”, у писму Матићу изразила је своје противљење и жељу да се њено име више не
спомиње уз рад Комисије.
На првом састанку у понедељак Александар Вучић је обећао сву могућу помоћ, потпуну доступност архива и изразио згражавање над чињеницом да Србијом и даље некажњено ходају убице из тог времена. Без подсећања да је то и време када је био министар информација, време преког Шешељевог Закона о информисању и време забране новина као што су Наша борба, Данас, али и Европљанин и Дневни телеграф Славка Ћурувије. Време када су Славку Ћурувији и Зорану Ђинђићу стигле
озбиљне дојаве о томе да им служба ради о глави. Ћурувија је одлучио да остане, Ђинђић је отишао у Црну Гору, али га је метак убице државне безбедности стигао у марту 2003.
ДРЖАВНА ТАЈНА: После првог састанка Комисије, осим саопштења из Вучићевог кабинета није било изјава, а њих се клонио и сам Матић. “Први састанак био је користан и радни. Не намеравам да се оглашавам у медијима, осим ако не буде потребе. Разумем интересовање медија, али чека нас велики посао”, рекао је кратко за Нови магазин.
А да је реч о великом послу, нема сумње. Судећи према плану скројеном у врху актуелне власти, Комисија ће објединити сву документацију тајних служби о убиствима и нападу на зграду РТС током НАТО бомбардовања 1999, када је погинуло 16 запослених. Највећи проблем са овим документима је да се на њима, било да су из цивилних или војних безбедносно-обавештајних служби, налази ознака различитог степена тајности и да ју је потребно скинути. Пошто је Вучић, секретар Савета за националну безбедност задужен за координацију служби, обећао “доступност” архива, биће интересантно видети којом ће се брзином документи сливати у архиву Комисије.
Ипак, у судска документа док траје поступак неовлашћена лица не би смела да имају увид. Један од београдских тужилаца, који је инсистирао на анонимности, објашњава да су списи у било којем предмету тајни и да свако њихово физичко изношење из суда или копирање мора бити документовано и са дозволом, те да је увид “трећих” лица у њих опасан по интегритет правосудног поступка. Мада, додаје, има одступања.
Према сазнањима Новог магазина, Аналитичка служба Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије прикупиће сву ову документацију о убиствима новинара и направити извештај који би требало да послужи за оперативни рад на овим предметима. Очекује се да ће УКП формирати и посебан тим, по узору на оне који се баве спорним приватизацијама.
СВЕДОЦИ САРАДНИЦИ: Нејасно је, међутим, како ће Комисија разбити зид тишине и “омерту” у тајним службама? Сва ова убиства, осим можда Пантићевог, носе печат тајних служби; Дада Вујасиновић се у месецима уочи смрти бавила цивилним,
посебно војним тајним службама, о чијој су умешаности у њен трагичан крај говорили чак и Ратко Младић и Момчило Перишић.
Објављивање досијеа “Ћуран” показало је с коликом је пажњом ДБ пратио Ћурувију, а праву истину о томе да ли је Лука Пејовић испалио смртоносне хице у њега и ко је дао налог могу да открију само челни људи службе Раде Марковић и Јовица Станишић. Што се тиче случаја убиства 16 радника РТС-а 1999, најважнији сведоци никада нису ослобођени чувања службене, војне и државне тајне, без чега нису могли ни да дају исказ пред истражним судијом.
Адвокат Драгољуб Тодоровић, пак, сматра да оперативна сарадња новинара и полиције може да буде корисна: “Углавном су саслушани сви сведоци и незгодно је да судија или тужилац раде са неком комисијом. Добро је да је предмет враћен полицији, јер сада новинари могу да раде с њима. Новинари могу да виде ствари које су пропуштене, а њихово искуство није за бацање”.
Хронологија егзекуција
2001. Милан Пантић убијен у ходнику зграде у којој је живео у Јагодини. Напад на њега извршен је после серије текстова о економском криминалу у поморавском региону и злоупотребама у приватизацијама
1999. радници РТС-а жртвовани су у бомбардовању Србије, мада је НАТО неколико пута најављивао да ће бомбардовати централу РТС и мада су руководство те медијске куће и власти биле у обавези да их преместе на “резервни” положај
1999. на Ускрс, неколико дана после почетка бомбардовања, убијен је Славко Ћурувија у хаустору своје зграде. Елиминисан је неколико месеци након што је власт огромним финансијским казнама спречила излажење његових новина.
1994. Дада Вујасиновић пронађена је мртва у свом стану. Први полицијски извештаји, као и тврдње истражног судије, говорили су о самоубиству, али се након вишегодишњег инсистирања породице и пријатеља и неколико нових вештачења дошло до сазнања да је ипак реч о убиству.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.