Вести
06. 12. 2023.
Дошли су вам ти неки: Ивана Милосављевић, новинарка која је радила причу о кол центру СНС-а
Млада истраживачка новинарка, још увек студенткиња, Ивана Милосављевић успела је оно што нико пре ње није урадио, па ни полиција ни тужилаштво, којима је то посао - изнела је доказе о томе како владајућа странка купује гласове на изборима, док њен кол центар располаже милионима у кешу. И све то на новинарском задатку који је препун различитих опасности, етичких и професионалних изазова.
Ивана Милосављевић, новинарка Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС), изазвала је лавину “скидам капу” реакција других новинара, активиста, грађана и опозиције својим извештајем из кол центра СНС-а. Коначно, после многих рекла-казала, објавила је чврст доказ о куповини гласова.
Због њеног текста је, уместо полиције и тужилаштва, који су се правили мртви, „централна фигура избора” отрчала у кол центар СНС-а и покушала да подсмехом на рачун „тајног места” умањи политичку штету и направи параван иза кога само слепи и слабоумни не би успели да виде политички организован криминал.
„Каже Вучић: ‘Ускоро опширније.’ Ево чекамо шта ће да каже”, почиње разговор за Цензоловку Ивана, уз обострани смех.
Смех је једина нормална, преостала реакција на Вучићев подсмех и након што су и тужилаштво и полиција и Агенција за борбу против корупције одлучили да се, додирнути врелим снимцима ЦИНС-а на којима глас за СНС кошта 9.000 динара, играју „леденог чикице” и – остану замрзнути.
Смех је, коначно, и најбоља потврда задовољства успешно извршеним, веома необичним, па и ризичним новинарским задатком.
Да ли има последица, претњи…?
– Не, баш ништа. Ни онлајн, ни овако.
Да ли их је очекивала?
– Кад објављујеш овакву причу, мораш да будеш спреман на све. Нећу баш да кажем да сам очекивала да ми прете, али не би ме изненадили увредљиви или претећи коментари.
Дигитална „смрт” пред тајни задатак
– Имали смо разрађене безбедносне процедуре и пре и након објаве приче, које су се тицале и дигиталне и моје личне безбедности.
Пре свега, повукла сам се са свих друштвених мрежа. Некако смо гледали да се што више склоним из јавности и са интернета. Моје име и фотографије су избрисане са ЦИНС-овог сајта и са ЦИНС-ових профила. Деактивирала сам своје личне профиле на друштвеним мрежама. Гледали смо да будем што мање експонирана јавно.
Разрадили смо сценарије који су могли тамо да ме задесе. Адвокат је био ту да нам каже шта смемо, а шта не смемо да радимо у том процесу.
Важно нам је било да свакоме отежамо да швати да сам ја новинарка. То је било немогуће у потпуности остварити јер сам раније имала нека појављивања која су могла да ме разоткрију. Али, гледали смо да смањимо могућност да се то сазна.
Склањање са друштвених мрежа је било у сврху задатка на који сам отишла са идентитетом студенткиње, а не новинарке. С друге стране, то је урађено и у сврху личне безбедности.
Нисам се лажно представила
У кол центру СНС-а се нисам лажно представила. Док смо се припремали, у редакцији смо доста разговарали како да наступим кад одем тамо, који ће ми идентитет бити главни. Договор је био да што мање „лажем”. Да се што више држим стварне приче и да се представим као студенткиња, што и јесам. У ствари, само сам избегла да кажем да сам и новинарка.
Ивана зна да је у Етичком кодексу новинара записано да новинар не сме лажно да се представља, осим ако на други начин не може да дође до доказа који су од јавног интереса.
Шта је адвокат саветовао? Зар, на крају крајева, није потпуно свеједно да ли се лажно представила?
– Процена је била да је јавни интерес у овом случају много већи од забране тајног снимања и лажног представљања. И мени је много значило да лакше уђем у улогу, да не морам много додатно да промишљам о томе шта да кажем и како да се представим. Тако да сам ишла са идентитетом који је суштински мој и са причом у коју сам сигурна.
Улога „тима за спашавање”
– Ова прича није планирана месецима. Брзо смо је одрадили и није било времена да дубље проучавам како су други новинари радили ундерцовер извештавање. Разговарала сам са колегама из новинарске мреже која се бави организованим криминалом и корупцијом ОЦЦРП, јер су они имали искуства. То је била врста припреме која ми је значила јер су могли из прве руке да ме саветују. Рекли су нам да што боље истражим та места пре него што одем на њих, да бих тачно знала шта ме чека. Саветовали су да што мање људи зна шта радим. То је подразумевало да не кажем члановима породице, па чак ни колегама у редакцији који нису директно везани за рад на причи.
Саветовали су да организујемо „тим за спашавање”, да увек буде ту неко кога могу да контактирам. Кад сам отишла на свој „први радни дан” или на „исплату”, био је спреман тим колега и адвокат који би у случају мог привођења или задржавања брзо реаговали.
Ми смо мала редакција, седимо збијени, и пре разговора са колегама из ОЦЦРП-а није ми падало на памет да чак и на радном месту треба да држим причу у тајности.
Неки одговори остају тајна заувек
Из Иваниног објављеног текста се не види ко су били извори који су јој обезбедили да добије препоруку и да уђе у кол центар СНС и сними доказ о куповини гласова, злоупотреби личних података грађана и црним фондовима из којих се, на руке, исплаћују милиони. Како штити свој извор?
– Добили смо информацију из више извора о функционисању тог кол центра. Из више извора смо обавештени о начину рада и то нам је омогућило да их боље заштитимо. Мислим да су извори заштићени и ни на који начин нисмо угрозили њихов идентитет.
Шта је урадила са дневницом за рад у кол центру? Како би се осећала да је морала да, због задатка, убеђује позване грађане у оно што и сама зна да није истина?
– Тај новац смо дуплирали и донирали у хуманитарне сврхе. Свакако нам није био план да задржимо тај новац и није било дилеме шта ће бити са тим новцем. Имали смо договор.
Плашила се само да се не открије својом грешком
Разговарала бих са људима као и сви други. Гледала бих да се не издвајам из те екипе која ради у кол центру. Била бих радник, као и сваки други, убацивала бих и додатне податке у те базе. Поента је била да видим како то функционише. Пошто ја у стварном животу често позивам саговорнике и имам стандардни начин представљања, моја једина брига је била да не изговорим по аутоматизму Ивана из ЦИНС-а. Осталих брига и дилема није ни било.
У једном тренутку, на снимку ЦИНС-а чује се власница агенције за хостесе која каже да морају да буду опрезни „да нам не дођу овде неки”. Шта Ивана мисли у том тренутку?
„Па ето, дошли су вам ти неки.”
Ивана Милосављевић је апсолвенткиња на Факултету политичких наука. Фале јој још три испита до дипломе. Новинарством се бави готово две године у ЦИНС-у. Истраживачко новинарство је дуго занима, ишла је на разне обуке током студија, међу којима и у Школу дигиталног новинарства Славко Ћурувија фондације. Највише је привлачи да открива нешто што неко хоће да сакрије, а постоји јавни интерес да то буде јавно.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.