Вести
06. 12. 2023.
БИРН: Југоисточна Европа бележи алармантан пораст случајева у области кршења дигиталних права
Југоисточна Европа и Мађарска забележиле су алармантан пораст случајева у области кршења дигиталних права, поготово у периодима политичких турбуленција на домаћој сцени у време избора, али и током регионалних и међународних превирања, наводи се у најновијем годишњем извештају Балканске истраживачке мреже (БИРН).
Извештај о кршењу дигиталних права за период 2022-2023, који је данас представљен у Сарајеву, обухвата Албанију, БиХ, Хрватску, Мађарску, Косово, Црну Гору, Северну Македонију, Румунију, Србију и Турску, наводи се у саопштењу.
Пратећи период од 1. септембра 2022. до 31. августа 2023. године, БИРН је регистровао 1.427 случајева кршења дигиталних права, што је скоро двоструко више у односу на претходни извештај, када су била 782 случајева.
Већина случајева кршења ових права укључивала је говор мржње, дискриминацију, дигиталну манипулацију и компјутерску превару.
Домаћа, регионална и међународна дешавања имала су директан утицај на кршење дигиталних права.
Током домаћих криза и избора, кршење дигиталних права се нагло повећава, што је такође случај и у време регионалних и међународних тензија, додаје се у извештају.
Међу најчешћим жртвама и починиоцима су појединци и током периода мониторинга забележено је 500 случајева кршења права са њихове стране, а прате их анонимни починиоци, који се крију иза лажних идентитета.
Мрежа БИРН је регистровала и бројна кршења која су починили онлајн медији, јавне личности и политичари.
Државне институције су чешће биле жртве понекад тешких кршења у вези са подацима, као што је то био случај са хакерском групом која је деловала под називом „Хомеланд Јустице“, која је крајем 2022. и почетком 2023. године таргетирала албански парламент.
Уредница БИРН-а Ивана Јеремић истиче и забрињавајући тренд родно заснованог насиља у дигиталном простору, посебно наводећи случај жене у БиХ коју је убио њен супруг и убиство је преносио уживо на Инстаграму.
После инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године, кампање дезинформација су порасле широм света.
На северу Косова, где живи већинско српско становништво, етнички инциденти који су се десили током лета повећали су тензије.
Напади на новинаре који су критиковали српску владајућу странку или православну цркву су се повећали, подстакнути насилним сукобима између локалних Срба и мировних снага НАТО.
У Северној Македонији је забележен континуирани етнички мотивисан говор мржње, као и дискриминаторне изјаве усмерене ка ЛГБТ заједници, што укључује и говор мржње који је на Фејсбуку ширио ТВ водитељ Миленко Неделковски.
У Црној Гори, мањинске групе, првенствено Срби и Српска православна црква, искусиле су циљани говор мржње на интернету у више од половине од 26 регистрованих случајева.
Бошњаци и Муслимани су се, такође, суочили са етничком нетолеранцијом, уз инциденте у које су били инволвирани јавност, медији и јавне личности, који су појачавали дискриминаторне наративе.
Извештај констатује „бројна кршења“ после масовне пуцњаве у београдској основној школи у мају 2023. године, када је полиција открила идентитет 13-годишњег починиоца и личне податке његових родитеља.
Нови тренд који је идентификовао БИРН укључује коришћење вештачке интелигенције за стварање „дипфејк“ и генерисање лажних вести, додаје се.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.