Вести
13. 05. 2024.
Интервјуи са осумњиченима: Шта је интерес јавности, а шта знатижеља људи и ко одређује границе
Председница Европске федерације новинара Маја Север изјавила је у Новом дану да је кључно питање "шта је јавни интерес".
"Да ли је јавни интерес тражити осумњичене, тражити људе који су стварни ликови, интервјуисати и убице да бисмо добили гледаност, мислим да не, мислим да је то једна црта коју треба јасно поставити, а она гласи - разликујемо професионално новинарство, квалитетно, од онога што данас многи доживљавају као новинарство", каже она.
Нетфлиxова серија „Baby Reindeer“ постала је планетарно популарна за веома кратко време и стекла је статус ТВ сензације. То је прича о комичару који је на мети опседнуте и поремећене прогонитељке. Главни глумац је истовремено и аутор серије, који тврди да је реч о истинитом догађају и да се све то десило управо њему. Трагом речи главног глумца и аутора Ричарда Гада, јавност је почела да испитује ко је у стварном животу прогонитељка из серије. У седам епизода се она зове Марта Скот. Претрагама на интернету – ко је у правом животу Марта – стиже се до одговора. Њено име је Фиона Харви.
Интервју контроверзног новинара Пирса Моргана са Фионом Харви је до сада, за нешто више од једног дана, погледало више од седам милиона људи.
Да ли је знатижеља људи исто што и интерес јавности? Да ли је, када и на који начин оправдано дати медијски простор онима који су оптужени или осуђени за неко кривично дело?
Север је мишљења да је ова тема „изузетно важна“.
„Мислим да поставља оно базично питање, шта је новинарство, шта је заправо посао новинара, које су наше дужности. У уводу сте поставили кључно питање шта је јавни интерес, управо је то најбитније. Да ли је јавни интерес тражити осумњичене, тражити људе који су стварни ликови, интервјуисати и убице да бисмо добили гледаност, мислим да не, мислим да је то једна црта коју треба јасно поставити, а она гласи – разликујемо професионално новинарство, квалитетно, од онога што данас многи доживљавају као новинарство“, каже она.
Додаје да мисли да „врло јасна разлика постоји“.
„Разлику чини наш кодекс, правила по којима морамо радити, оно за шта смо се школовали током наше едукације. Што се тиче конкретног интервјуа, ту је заиста у неким тачкама граница пређена, сам интервју је вођен на начин да је сама особа која је интервјуисана рекла да јој је било непријатно и непрофесионално, да, ко је она да оцењује, али је добра оцена једног од коментатора да је то нешто што би било најбоље да се није догодило. Али је трагично да за тако нешто постоји велика публика и тржиште“, сматра Север.
Правила су, додаје, врло јасна.
„Имамо ту једну врло важну тачку, а то је питање јавног интереса, онда се од тога отвара питање шта је јавни интерес, ко ће да одређивати, али мислим да ту исто у нашем кодексу постоје врло јасна правила. Чињеница је да су одмах отворене етичке дилеме, питање, да ли је граница пређена. Кад све то пропратите, отвара се оно кључно питање – ко ће одредити заправо постоји ли ту јавни интерес. У овом конкретном случају, је ли особа осумњичена, је ли то уопште та особа, је ли она у добром и чврстом стању да може издржати притисак таквог интервјуа, како је тај интервју вођен, јако тешко питање, јако тешка тема“, каже она.
Оно што посао новинара чини јако тешким, истиче, је – где одредити границу.
„Нажалост, код овог колеге новинара који је радио интервју, његова каријера и историја показују да врло радо и често прелази границе, због тога је контроверзан, те то даје додатну димензију целој овој причи. Тај сензационализам толико уништава новинарство, поштени рад“, каже она.
Према њеном мишљењу, отвара се јако важна тема – питање будућности новинарства.
„Људи моји, мислим да је дошло време да почнемо делити ствари, да их почнемо разликовати, професионално, квалитетно, истраживачко новинарство, и оно нешто друго, сензационализам, хватање кликова, ствари које нису оно због чега смо се верујем ви и ја одлучиле бавити овим послом“, каже она.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.