Вести
06. 05. 2025.
Растући ауторитаризам у Европи разара слободу медија
Слобода медија у ЕУ суочена је са кризом која се продубљује јер растући ауторитаризам наставља да урушава независност медија.
У четвртом годишњем извештају о медијским слободама Унија за грађанске слободе за Европу упозорила је да се слобода медија, која је прва линија одбране од ауторитаризма, распада широм Европе.
Унија је извештај објавила пред Светски дан слободе медија који се обежава 3. маја.
У извештају израђеном у сарадњи 43 организације за људска права из 21 чланице ЕУ наводи се да владе све више утичу на медије тако што усмеравају јавне финансије у њима пријатељски настројене медије и користе јавне сервисе као комуникациони алат.
Новинари се суочавају са раширеним претњама и насиљем, новинарке су несразмерно мета а нетранспарентно власништво у медијима ограничава плурализам. Поред тога, јавни службеници често ускраћују приступ јавним информацијама додатно ограничавајући транспарентност, наводи се.
У извештају се оцењује да су промене код медијских слобода показатељ и истовремено покретач у области владавине права а да се то најбоље види у Централној и Источној Европи, пренела је агенција Белга.
Наводи се да Словачка сада следи мађарски „аутократски приручник“ повећавајући ризик од потпуно заробљеног медијског пејзажа. У међувремену су Пољска и Словенија уложиле значајне напоре у обнову медијске независности и смањење политичког мешања
ЕУ се пак спрема да потпуно имплементира Европски закон о слободи медија (ЕМФА) у августу. Међутим, у извештају се упозорава да многе чланице „нису спремне за нове медијске прописе ЕУ“, односно за заштиту слободе штампе.
Наводи се да су у Мађарској јавни медији потпуно под контролом владе и делују као микрофон власти. Истовремено су измене закона у Словачкој додатно смањиле заштите које су обезбеђивале независност медија.
Чак и у мање проблематичним земљама, попут Грчке, Хрватске, Малте, Бугарске и Италије, нетранспарентно финансирање и политичка контрола над управама стварају „рањивост на политички утицај“, наводи се у извештају, пренела је Белга.
Широм ЕУ, пише даље, владе су наставиле да врше утицај кроз нејасну расподелу средстава за оглашавање, при чему се у земљама попут Бугарске, Хрватске, Грчке, Мађарске, Малте, Словеније и Шпаније фаворизују провладини медији.
Озбиљан разлог за забринутост је и велика концентрација медијског власништва, посебно у Хрватској, Француској, Мађарској, Малти, Холандији, Словенији, Шпанији и Шведској.
ЕМФА иначе предвиђа јавно доступне базе података које обезбедђују транспарентност власништва али многе чланице ЕУ тек треба да их успоставе.
Упозорава се и да су широм Европе новинари суочени са све већим опасностима, посебно новинарке, и то у Бугарској, Италији, Словачкој и Шведској. Забринутост изазива и употреба шпијунских софтвера против новинара, нарочито прогнаних из Русије или Белорусије, као и насиље према новинарима, посебно на демонстрацијама.
Проблеми су и даље и приступ информацијама од јавног значаја, посебно у Бугарској, Немачкој, Грчкој, Малти, Холандији и Шпанији, као и стратешке тужбе против против учешћа јавности (СЛАПП) широм ЕУ, укључујући у Белгији, Бугарској, Немачкој, Мађарској, Италији, Словачкој…
Аутор извештаја Џонатан Деј из Уније за грађанске слободе за Европу изјавио је да се негативан тренд са слободом медија из ранијих година наставио у 2024.
„Напори влада да ослабе владавину права и демократске институције готово увек почињу тежњом да контролишу медијски простор у земљи“, упозорио је Деј додајући да Европска комисија треба озбиљно да се позабави налазима из извештаја.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.