Вести

12. 05. 2025.

Аутор: Марија Лекић Извор: Блиц

"Нисам сигуран да бих опет палио заставу ЕУ, али никоме не бих љубио руку" Министар Борис Братина о европском путу Србије, РЕМ-у и детаљима из своје прошлости

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина говорио је у "Јутру на Блиц" о европском путу Србије, важности задржавања националног медијског сервиса, као и независности регулаторног тела РЕМ. Коментарисао је своје раније контроверзне поступке према Европској унији, нагласивши да пресликавање европских правила у локални контекст није увек могуће и да Србија треба да задржи одређене специфичности. Братина је рекао да Министарство информисања и телекомуникација нема надлежности над РЕМ-ом, који је независно тело, додавши да процедурална питања око избора чланова Савета РЕМ треба да се решавају кроз скупштинске процесе.

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина у емисији "Јутро на Блиц" истакао је важност дијалога.

"Дијалог је апсолутно главни лек. Тај дијалектос је био чак и у Старој Грчкој лек за расправљање проблема. Чак су и наши људи говорили некад, хајде да седнемо па да развидимо, или да двојимо, што би одговарало рећи дијалог", рекао је у "Јутру на Блиц" министар информисања и телекомуникација Борис Братина.

Министар информисања и телекомуникација Борис Братина у емисији "Јутро на Блиц" истакао је важност дијалога.

"Дијалог је апсолутно главни лек. Тај дијалектос је био чак и у Старој Грчкој лек за расправљање проблема. Чак су и наши људи говорили некад, хајде да седнемо па да развидимо, или да двојимо, што би одговарало рећи дијалог", рекао је у "Јутру на Блиц" министар информисања и телекомуникација Борис Братина.

Нема довољно дијалога у друштву

На питање да ли данас видимо дијалог, министар је одговорио:

"Не, нажалост не. Прво зато што ми имамо као личности у Србији структуру такву да врло тешко одустајемо од својих ставова и мислим да је то генерално дуг неслободне прошлости. Кад говорим о прошлости, рачунам 200 година уназад. Чини ми се да морамо још мало да се преваспитамо да бисмо били способни за дијалог."

Министар Братина нагласио је да дијалог не значи да треба да будемо прељубазни једни према другима, већ да се води на темељу воље и аргументације.

 "Дијалог не значи да сам ја прељубазан према вама, нити ви треба да будете прељубазни према мени. Дијалог би морао да се састоји од воље и у већем делу од аргументације. Дакле, ту би била идеја дијалога."

Братине истиче да политички говор често користи тешке емотивне речи како би изазвао реакцију.

"И онда можете да видите како се и у говору који није медијски, него је политички, потенцирају тешке и велике речи. Изгубљена деца, погођене школе... Људима се стално јавља оно на шта ће емотивно одреаговати. У то име, дијалог који би требало водити мора бити искључен од таквих, условно да кажемо, трикова."

 "Медијска и друштвена подела достигла је ниво који озбиљно угрожава могућност постојања конструктивне расправе о кључним питањима," рекао је Братина.

"Ми дословно имамо медије где не препознајете исти свет. Имамо потпуно опречне медије који само по политичким питањима имају различите ставове. Њихов програм изгледа тако да нам се чини да, ако гледате један, да сте у једном свету, а ако гледате други, да сте у другом. И то јесте српска стварност већ годинама. Управо зато вапимо за дијалогом," рекао је Братина.

О првим корацима на челу министарства

"Сада када сам дошао на чело Министарства разговарамо и са представницима медија. Није ствар у томе да све телевизије буду исте, него да имају један заједнички чинилац. Дакле, позивам људе из медија да слободно износе своје мишљење и да буду потпуно аутентични. Да увек могу да докажу оно што тврде. Јер онда постоји могућност да, ако ви тврдите нешто другачије од мене, седнемо, да се договоримо, да погледамо заједно о чему се ради и да о томе продискутујемо," рекао је Братина.

Министар је изразио забринутост због опадајуће примене новинарских кодекса и истакао потребу за појачавањем истинитости у извештавању.

"Новинарски кодекси падају на земљу. Мени се чини да у овом тренутку баш кодекси треба да се појачавају и да се инсистира на што већој истинитости вести. Некада вести не треба само проверити, него видети да ли су оне заправо пласиране да изазову друге вести."

Борис Братина наглашава важност подршке појединцима који одлично раде и потребу за међумедијским дијалогом.

"Не морају они да буду ни директори, ни не знам какви уредници, али којима треба омогућити да се искажу као новинари. Да се разумемо, бити новинар не значи да ви само кажете шта сте негде видели. То може да буде веома мало и недовољно. Новинар је увек и коментатор. Што се тиче међумедијског дијалога, причао сам о томе у данима пре него што сам изабран за министра. Сматрам да би то било лековито."

О РЕМ-у

У четвртак, 8. маја, Одбор Скупштине Србије за културу и информисање је објавио јавни позив за предлагање кандидата за избор чланова Савета регулаторног тела за електронске медије са роком од 15 дана. Истог дана, из Министарства информисања и телекомуникација упућен је јавни позив на смиривање тензија и на отворени друштвени дијалог.

"Заправо немамо никакве везе са РЕМ-ом. На сва питања о РЕМ-у ја могу да дам одговор који је само моје мишљење. Али Министарство нема никакве надлежности над РЕМ-ом. За оснивање Савета РЕМ-а надлежна је Народна скупштина. Процедура је почела, мислим да је пријављивање у току и да ће се ускоро завршити, а онда ће то доћи у Скупштину и ићи својим путем. Они су просто независно тело које не одговара никоме."

Братина тврди да многи политички субјекти имају интерес да пријаве своје кандидате за чланове РЕМ-а.

"Зато ми се чини да многи имају интерес да пријаве своје кандидате, а кога ће Скупштина изабрати, то ћемо видети."

"Ванредни избори би успорили државне пројекте"

Упитан о могућности ванредних избора, министар је објаснио зашто сматра да би таква одлука била бесмислена.

"Па, искрено вам кажем, то би било бесмислено. Да сада буду избори, то би значило да држава не може ништа да уради наредних пола године. Ми имамо EXPO, имамо бројне државне пројекте. До избора неке нове Владе држави би руке биле везане, а мислим да за то немамо времена."

Говорећи о студентским протестима и блокадама факултета, Братина каже да се ради о незаконитим поступцима.

"Они кршењем сваког закона желе да изађу на изборе. Имамо узурпиране факултете који треба да се представе као изборни штабови. Знате, то су државне зграде и то у најмању руку, чак и кад би неко могао тамо то да ради, то би морало да се плати. Са друге стране, свима је јасно да су избори заправо трик у коме ћете, оног дана када би се изашло на изборе, направити 300-400 неправилности, ломити кутије и слично. После тога би се рекло да избори нису регуларни и да се не прихватају резултати. И онда имате нову друштвену кризу и нови проблем. То су све разлози због којих не би требало да се расписују избори".

Министар је изразио забринутост због могућности радикализације протеста.

"А ако се каже да неће бити избора, биће радикализација протеста. То је неозбиљно. Они могу само да крену у најбруталније и чисто насиље, што смо делимично већ и видели".

Како каже, протести и блокаде имају велики утицај на економску ситуацију у земљи.

"Ако имате паролу да Србија мора да стане, само из ње би се могла изградити једна оптужница. Управо за ово економско сакаћење Србије протеклих шест месеци. То значи да морају да стану судство, школство, туризам, стране инвестиције. Сигуран сам да је намерно узроковање економске кризе у Србији кажњиво."

 О ЕУ и паљењу заставе

Министар је у разговору истакао и захтеве Европске уније које Србија треба да испуни до краја 2026. године, укључујући изборне законе, слободу медија и борбу против корупције.

"Председник Европског савета долази у посету и теме ће бити управо ово о чему смо до сада говорили. Формирање нове владе и примена три суштинске реформе - изборни закони, слобода медија и борба против корупције. Од власти смо већ чули да ћемо ми учинити све што је до нас да се ускладимо са Европском унијом до краја 2026. године", рекао је и додао:

Борис Братина се осврнуо на своје раније поступке који су изазвали контроверзу, попут паљења заставе Европске уније и називања Параде поноса "процесијом болесника".

"Не бих ја мењао прошлост. Сви ми знамо да је извор наших проблема у великој мери била та Европска унија. То је иначе било у марту 2009. године. И прилика је била таква, знате. То је било током десете годишњице бомбардовања СРЈ. Нисам сигуран да бих данас то радио. Али нисам сигуран ни да сам спреман да било коме љубим руку или да се поклоним било коме."

Како каже, то је урадио јер је било потребно "постићи неки ефекат".

"Паљење застава Европске уније је било симболичка игра. Требало је урадити нешто ефектно. Знали смо да због паљења застава Европске уније нећемо ићи у затвор. На крају крајева, Европска унија није држава".

Министар Братина је коментарисао стање унутар Европске уније и њену улогу на Балкану.

"Запалиће се Европска унија сама. Знате, они имају толико проблема да би било боље да брину своје бриге уместо што пале ватру на Балкану. Тамо нико нема ништа против пакта Хрватске, Албаније и тзв. Косова. Знате, то није учинак саме Хрватске, Албаније, тзв. Косова, него их је неко на то наговорио. Кад чујете говоре из Европске уније, просто вам је мука".