Вести
20. 05. 2025.
Регулација ВИ у Србији: све почиње (и ломи се) на заштити података о личности
Похвално је што би Србија до 2027. могла добити Закон о вештачкој интелигенцији. Ипак, проблеми у примени нашег Закона о заштити података о личности, чије се измене најављују до 2027. године представљају незаобилазно претходно питање у доношењу и примени прописа у области ВИ.
Нормативно регулисање развоја и употребе вештачке интелигенције (у даљем тексту: ВИ) представља кључну област у доношењу прописа будућности. Утицај ВИ на савремене глобалне привредне токове, јавни и приватни сектор и друштвене односе уопште, толико је изражен да је неопходно на одговарајући начин регулисати како се иста унапређује и користи. Развој производа који се заснивају на ВИ је неслућених размера, тако да исти, понекад неприметно, а понекад уз знање и свест корисника, постепено мењају искуства савременог друштва и појединаца у њему.
Употреба ове технологије остварила је невероватан напредак у последњој деценији, што је довело до бољег пружања услуга, квалитетније алокације ресурса, али и унапређења капацитета појединца, којем је пружена могућност да брже и ефикасније обавља свој посао, стиче нова знања и вештине, креативно се изражава, лако и брзо разуме стране језике. Међутим, ова технологија донела је и бројне ризике по појединца и друштво. Брзе промене у области примене ВИ, а посебно појављивање нових облика генеративних ВИ модела, те ризици које исти носе са собом, појачали су потребу за доношењем одговарајућих законских решења. Као један од најзначајнијих изазова у области ВИ препозната је заштита података о личности.
Европска комисија је 2021. године предложила доношење Уредбе о ВИ (АИ Ацт), да би исти акт био усвојен од стране Европског парламента и Савета три године касније, а објављен у јулу 2024. године.
Управо у овом периоду, крајем 2022. године, у рад је пуштен најпопуларнији модел генеративне ВИ – ChatGPT, чија је појава пресудно утицала на појачано интересовање за ове технологије у светској јавности, па и на садржину Уредбе о ВИ. У међувремену, генеративни системи ВИ континуирано омогућују нове врсте услуга, па и сам ЦхатГПТ данас пружа могућност разговора, који се даље похрањује у виду текста, израде слика и видео записа, у комбинацији са задавањем упита текстуалним или говорним путем, израде презентација и слично.
Брзина иновација у овој области је запањујућа, па је немогуће прописивати услове за сваку од њих понаособ. Из тог разлога, Уредба о ВИ је прописала општа правила под којима се ВИ може развијати и користити на територији ЕУ, прописујући обавезе за произвођаче, увознике, дистрибутере, набављаче и крајње кориснике ових система.
Уредба о ВИ најпре опредељује забрањене системе ВИ, да би потом регулисала употребу високоризичних система ВИ, обавезу транспарентности за одређене системе ВИ, моделе ВИ опште употребе, мере за подршку иновацијама, успостављање надлежних органа на нивоу ЕУ и држава чланица, успостављање посебне базе ЕУ за високоризичне системе ВИ, праћење и надзор тржишта, дељење информација, правилнике и смернице. Казне прописане Уредбом о ВИ значајно превазилазе пословично високе казне прописане Општом уредбом о заштити података (ГДПР), па се крећу и до 35.000.000 евра или до 7% глобалног годишњег прихода компаније, зависно од тога који од ова два износа је већи. Почетак примене Уредбе о ВИ има одложено дејство, а поједине одредбе, попут оних о забрањеним системима ВИ су већ у примени. Примена одређених одредби започеће током 2025. и 2026. године, а пуна примена овог прописа очекује нас од августа 2027. године.
Уредба о ВИ садржи бројне референце на област заштите података о личности и упућивања на ГДПР и „Полицијску директиву“ (Лаw Енфорцемент Дирецтиве), било да се ради о улози европских и националних институција у овој области или усклађености са начелима и конкретним обавезама корисника система ВИ. У том смислу, предуслов примене Уредбе о ВИ јесте пуна примена прописа у области заштите података о личности.
Разлог потенцирања прописа из области заштите података о личности је тај што ВИ учи из велике количине података, од којих се неки односе управо на људске карактеристике или деловање. У том смислу, општа правила о обради података о личности морају се примењивати како у односу на податке које ВИ користи за учење, тако и у односу на податке које обрађује као формиран производ.
Република Србија је, пре истека Стратегије развоја ВИ за период 2020-2025. године, донела нову стратегију за период 2025-2030. године, у којој је препозната потреба успостављања правног оквира примене ВИ. Као кључни пропис повезан са овом стратегијом је апострофиран Закон о заштити података о личности, а као релевантан плански документ је наведена Стратегија заштите података о личности за период 2023-2030. године. Нова стратегија посебно истиче ризике у погледу повреде права на приватност због прикупљања и обраде велике количине података путем система надзора, са интернета, друштвених мрежа и сл. што све наглашава потребу за јасним нормативним оквиром.
У новој стратегији наведено је да је формирана радна група која припрема Закон о ВИ, као и да се доношење овог закона планира до краја 2027. године, а свих релевантних подзаконских аката до краја 2030. године. Доношење овог закона јесте, без сумње, неопходан корак и велики изазов за нашу земљу. У складу са међународно прихваћеним обавезама, Република Србија ће морати да води рачуна о усклађивању ове нормативне области са прописима ЕУ, односно са Уредбом о ВИ.
Ипак, проблеми у примени нашег Закона о заштити података о личности, чије се измене најављују до 2027. године Акционим планом за спровођење Стратегије заштите података о личности, представљају незаобилазно претходно питање у доношењу и примени прописа у области ВИ. У истој стратегији наведено је да нејасне одредбе овог закона и преузети механизми који не постоје у домаћем правном систему, доводе у питање његову пуну применљивост, што све доводи до правне несигурности.
Надаље, други прописи који регулишу обраду података о личности нису усклађени са одредбама Закона о заштити података о личности, иако је законски рок за ово усклађивање истекао још крајем 2020. године. На овом месту посебно је важно нагласити неусклађеност прописа који регулишу рад и запошљавање са истим законом, јер је уплив ВИ у овој области веома значајан, а Уредба о ВИ сврстава системе ВИ у области радних односа и запошљавања у високоризичне.
Мањкавост Закона о заштити података о личности дошла је до изражаја и код територијалне примене овог закона, које решење је мутатис мутандис преузето из ГДПР, због утврђивања одговорности руковалаца који немају седиште на територији Републике Србије. Ово је веома важно из перспективе ВИ, јер многи инострани пружаоци ВИ услуга, као и многе компаније које користе податке својих корисника за развијање сопствених ВИ модела, немају представника за заштиту података у нашој земљи. Прописане казне за кршење ове обавезе су минорне из перспективе истих компанија, што обесмишљава исте одредбе. Имајући у виду да Уредба о ВИ садржи сличне одредбе, неопходно је приликом доношења домаће нормативе о ВИ посебно размотрити одговорност страних правних лица у односу на домаћи правни оквир и искуства у примени Закона о заштити података о личности.
Нормативно уређење развоја и употребе ВИ нераскидиво је везано са прописима у области заштите података о личности, па је неопходно размотрити све аспекте у овој области, а посебно проблеме у примени, недостатке и ограничења, како би будући закон о ВИ у пуној мери омогућио грађанима да остваре своја фундаментална људска права, а што би требало да буде истински циљ нормативе у обе ове области.
Аутор: Златко Петровић,
в.д. помоћника генералног секретара у Сектору за извештавање и аналитичке послове у Служби Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.