Вести
20. 05. 2025.
НУНС: Министарство игнорише јавност, а под изговором ЕУ реформи ризикује даље урушавање медијских слобода
Независно удружење новинара Србије (НУНС) изражава озбиљну забринутост због начина на који Министарство информисања и телекомуникација (МИТ) води процес измена и допуна кључних медијских закона – Закона о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ), Закона о електронским медијима (ЗЕМ) и Закона о јавним медијским сервисима (ЗЈМС).
Процес који траје више од годину и по дана кулминирао је неприхватљивим убрзањем и изостанком транспарентности: иако су коментари Европске комисије на предложене нацрте закона стигли још у децембру 2023. године, МИТ је тек крајем 2024. одлучило да на њих одговори и формира радне групе. Ове групе имале су изузетно кратак рок за рад, без увида у верзије нацрта које су послате у Брисел. Нацрт Закона о јавном информисању и медијима, упркос формираној радној групи, никада није био дистрибуиран њеним члановима.
МИТ је јуче представио сва три закона члановима и чланицама радних група који су били присутни на састанку. Коалиција за слободу медија је одмах након најављеног састанка тражила да се одржи јавна расправа, а то је било поновљено и од стране неколико удружења присутних на самом састанку, али МИТ је одбило да организује јавну расправу и упутило је мејл у коме се наводи да је Европска комисија потврдила усаглашеност свих нацрта и затражило достављање коментара у року од 48 сати, уз образложење да би даља дискусија „успорила европске интеграције Србије“. Овакав приступ обесмишљава демократске процедуре и обесправљује све учеснике у медијској заједници.
Шта доносе измене медијских закона
Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ)
Нацрт садржи одредбе које, иако декларативно потврђују слободу изражавања и претпоставку невиности, могу у пракси бити арбитрарно примењиване против истраживачких новинара (чл. 84. и 85.).
У делу који се односи на јавне набавке, захтев Европске комисије да се прецизно дефинишу услуге које могу да се набављају и под којим условима, игнорисан је. Уместо тога, унет је декларативан члан који наводи: „Све јавне набавке медијских услуга од стране органа јавне власти додељују се у складу са транспарентним, објективним, пропорционалним и недискриминаторним критеријумима“ – без детаљног уређивања услуга, повезивања са Законом о јавним набавкама, па самим тим и изостанка одговарајућег механизма контроле.
Нови члан 39а уводи одређене позитивне обавезе за медије у (непосредном или посредном) власништву субјеката попут Телекома – попут интерног етичког кодекса, забране учешћа политичара и носилаца јавних функција у управљачким телима, те обавезе објављивања извештаја – али не предвиђа никакав независни надзор над спровођењем тих обавеза, нити санкције за њихово кршење. Ослањање искључиво на саморегулацију у медијима под ефективном контролом државе далеко је од гаранција потребних за уређивачку независност и може послужити као параван за легитимисање политичког утицаја. Још 2023. године, НУНС је оценио да члан 39 омогућава повратак државног власништва у медије и тиме директно поткопава циљеве Медијске стратегије за 2020–2025. као што су фер тржиште и слободно новинарство. Недавни пример притисака на Еуронеwс Србија, који су изазвали реакцију и ЕФЈ-а и НУНС-а, показује колико су недовољне декларативне мере када изостане стварна институционална заштита уређивачке аутономије.
Закон о електронским медијима (ЗЕМ)
Документовано је појачана функционална независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) – институције која, иначе, не постоји већ седам месеци као резултат неодговорности и злоупотребе функција доносилаца одлука. Изменама се додатно пребацује одговорност на пружаоце медијских услуга у случајевима објављивања садржаја који садрже говора мржње, насиља, дискриминације и других штетних садржаја, уз прописане казне од 500.000 до 2.000.000 динара – што на папиру делује одлучно. Међутим, и даље се систематски избегава да се пропишу јасна правила за оно што заиста одређује медијски пејзаж током избора: прикривено политичко оглашавање, функционерске кампање и политички маркетинг остају изван фокуса на шта већ годинама уназад указују све домаће и међународне организације и институције које посматрају изборне процесе у Србији као на један од већих проблема.
Закон о јавним медијским сервисима
Нови Закон о јавним медијским сервисима доноси одређене позитивне промене, али не решава кључна питања уређивачке независности и концентрације моћи. Укинута је ознака „национални“ јавни медијски сервис, претплата је прецизније регулисана и везана за минималну зараду, Програмски савет више није само саветодавно тело већ бира Повереника за права гледалаца и слушалаца. Ипак, Повереник остаје маргинализован – ангажован хонорарно, без могућности да самостално покреће поступке. Највећи проблем остаје у задржавању превелике моћи генералног директора, јер Управни одбор и даље нема кључна овлашћења у именовању уредничког кадра. Додатно, нова правила о буџетском финансирању јавних сервиса, иако садрже декларативну забрану политичког утицаја, остављају простор за злоупотребе – посебно кроз нејасне категорије попут „пројеката од посебног друштвеног значаја“. Уместо истинског обезбеђења независности, отвара се могућност за политичко награђивање подобних медија под плаштом реформе.
Упркос вишегодишњем процесу, нови медијски закони који су усвојени крајем 2023. године и подзаконски акти који се користе да уназаде законаска решења и дух закона, као и њихова примена донели су више штете него користи. Србија већ седам месеци нема конституисан Савет РЕМ-а, чиме је кључни регулатор фактички ван функције. У међувремену, број напада и притисака на новинаре и новинарке се удвостручио, док су механизми институционалне заштите остали инертни или непостојећи. Мере репресије – укључујући кривичне поступке и застрашивања – су појачане, док је расподела јавног новца додатно инструментализована у политичке сврхе. Средства су у још већој мери усмеравана медијима који систематски крше Закон и Кодекс новинара и новинарки Србије, ширећи пропаганду, говор мржње и дезинформације. Уместо реформе која би осигурала слободу медија и уређивачку независност, сведочимо цементирању постојећих злоупотреба у правни оквир.
Независно удружење новинара Србије још једном захтева отварање јавне расправе о изменама медијских закона пре свега Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима који нису били на јавним расправама у складу са минимумом демократских стандарда и учешћа струке.
Независно удружење новинара Србије
Београд, 20. мај 2025.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.