Вести
26. 05. 2025.
Кад је критика РТС-а коштала уредника посла – сећање на случај из 2005. године
У мају 2005. године, дневни лист Данас објавио је текст о отказу Бојану Босиљчићу, уреднику Редакције културног програма РТС-а, који је тада остао без посла због интервјуа у ком је изнео критике на рачун уређивачке политике јавног сервиса. Овај случај покренуо је талас реакција у медијској заједници и отворио питање граница слободе изражавања запослених у државним медијима.
Отказ због критике РТС-а
Босиљчић је у интервјуу за ТВ Новости изнео низ замерки на рачун садржаја РТС-а, посебно истичући маргинализацију културног програма спрам забавних садржаја, наводећи пример ‘младих водитељки које доминирају ударним терминима, док се културни програми емитују у касним сатима’. Упозорио је и да је број минута културног програма недељно преполовљен – са 720 на 360.
Реакција руководства РТС-а била је брза. Генерални директор Александар Тијанић потписао је решење о отказу, наводећи да су Босиљчићеве изјаве „нетачне, непрофесионалне и до краја произвољне“, те да наносе штету угледу и гледаности телевизије. Позвао се и на интерни кодекс који налаже да запослени не смеју да иступају у јавности у име РТС-а без овлашћења.
Босиљчић, који је у новинарству тада имао двадесетогодишњи стаж, описао је и симболичан контраст у вредносним приступима новинарству, поредећи своју канцеларију, у којој се налазио портрет Милоша Црњанског, и директорску, у којој је, како каже, висио провокативан плакат са натписом ‘Најкурчевитији новинар’.
Подршка из синдиката и отпор вербалном деликту
На конференцији за новинаре у Гранском синдикату медија Независност, Босиљчић је најавио тужбу против РТС-а, изразивши нелагодност због тога што, како је рекао, сада припада реду оних који су „увлачили РТС у каљугу, а данас добијају пресуде против куће“.
Синдикалну подршку добио је и од Бранислава Чанка, тадашњег председника синдиката Независност, који је закључио да се ‘вербални деликт’ поново уводи на велика врата у кући која је национална.
Отворено питање интерних финансија
У антрфилеу текста, Босиљчић је изнео и сопствену процену о финансијској контроли унутар РТС-а, тврдећи да је директор управљао са око седам одсто укупних плата запослених – што би, према његовим речима, могло износити око 70.000 евра месечно – податак који није независно потврђен. Ове тврдње су додатно распламсале расправу о транспарентности финансирања РТС-а.
Двадесет година касније
Две деценије касније, тема цензуре и права запослених у јавним медијима и даље је актуелна. Улога РТС-а у обликовању јавног мњења остала је предмет критика, како због уређивачке политике, тако и због односа према сопственим новинарима. Иступ Бојана Босиљчића из 2005. и данас се цитира као пример професионалне храбрости и отпора политичком притиску у медијима.
Александар Тијанић, који је у то време био на челу РТС-а, преминуо је 2013. године, оставивши за собом контроверзно наслеђе у домаћем новинарству. Његова улога у трансформацији РТС-а остаје предмет подељених оцена, док се и даље воде расправе о границама слободе изражавања у оквиру институција јавног сервиса.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.