Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Професорка ФПН о РЕМ: Око медија се води највећи сукоб, власт их неће лако препустити
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

29. 05. 2025.

Извор: Н1

Професорка ФПН о РЕМ: Око медија се води највећи сукоб, власт их неће лако препустити

"Мало тога нас може више да изненади у том дугом процесу избора РЕМ-а, процес јако дуго траје, много дуже него што то сад формално изгледа. Оно што је необично је то да испод једне велике студентске победе и притиска који су они извршили да се понови конкурс на изглед постоји сагласност и власти и јавности и ЕУ да се са тим процесом овог лета заврши. Али испод тог привидног консензуса у ствари све кључа, мислим да ту никаквог консензуса нема, да сви учесници имају различите идеје о томе како да тај процес приведу крају и немам ни мало оптимизма о томе како ће то изгледати", рекла је за Н1 професорка ФПН Сњежана Миливојевић.

Прoфесорка Миливојевић је рекла да не жели да умањи студентску победу и њихов допринос општој демократизацији, као и да се сасвим слаже да је у Србији потребан квалитетан РЕМ. Ипак, наводи да јој се чини да је у прошлом циклусу, односно, прошле јесени, можда било више шансе да тај процес изроди једно квалитетно тело.

"У међувремену власт се мало консолидовала и мислим да се то овога пута неће десити. И ја бих рекла да у Србији сви путеви не воде у Рим, него на Андрићев венац и ево, ми из месеца у месец како ове блокаде трају и ова финална фаза овдашње кризе, видимо да у овој врсти аутократије, нових аутократија, које не почивају баш на бруталној сили него на медијској манипулацији, да су медији простор око којих се води највећи сукоб. И то бојно поље се неће лако препустити. РЕМ омогућава да се медијски систем реорганизује да би био у функцији демократског друштва и мислим да се то неће догодити", рекла је у емисији Newsnight професорка ФПН Сњежана Миливојевић.

Професорка је објаснила да чланове РЕМ-а не бира парламентарна већина да би у њега уткала своју политичку преференцију или вољу. Наглашава да је у питању професионално, а не политичко тело.

"И тај позив који је данас упутила председница Скупштине, да се то (избор чланова) не претвара у политичко питање, и у ствари оглашава колико је то суштински политичко питање, јер оно обезбеђује да се медији извуку из политичке контроле државе и омогући се једном стручном, компетентном телу од девет чланова да регулише ту област. Када кажем није политичко, ово решење са избором у Скупштини, је у ствари више да би му се дао ауторитет и значај једног тела које има консензуалну подршку у земљи која има Демократску Скупштину, што код нас није случај", навела је професорка.

Каже и да се стиче утисак да је председница парламента својим легитимитетом, такође, стала иза овог процеса.

"РЕМ нема политички мандат, али се политика јако умешала у његов избор. Ја морам да кажем и то да је овде један ланац неодговорности већ оптеретио то тело. Дакле, само ћу подсетити да је закон промењен 2023. године и да годину дана, за период за који је требало припремити услове и изабрати нови РЕМ, у ствари је био период амнестије бившег РЕМ-а од неодговорности и од хаоса који је произвео својим нечињењем или лошим потезима у регулисању медија. Па онда имамо пропаст, дебакл са прошлим избором чланова Савета РЕМ-а, за који нико није одговоран. Тај избор је завршио у слепој улици, потрошио нам је време, силну снагу", каже саговорница Н1.

Сматра и да је један ланац неодговорности уткан у цео процес и да то не гарантује да ће следећи бити бољи.

"Ми добијамо имплицитну поруку да је с нашим медијима све у реду, да ће они наставити исти такав регулативни режим и да је, подсетићу вас, последња одлука тог РЕМ-а била додела локалне, односно регионалне фреквенције, телевизији Информер, које то ни на који начин не заслужује. Дакле, нема разговора о том бившем начину рада, а ово што је председница скупштине урадила је то да је рекла да ће се та таква компромитована прошлост наставити у будућности. Она је рекла да ће се скупштинска већина залагати за континуитет, о континуитету сведочи и избор неких од људи који су овога пута предложени за кандидате", сматра професорка Миливојевић.

Она истиче и чињеницу да је бивша председница РЕМ-а остала у њему као портпаролка, односно, да је запослена у РЕМ-у, и да и то говори о томе да ће континуитет бранити по сваку цену.

"Уз ту неодговорност за раније понашање РЕМ-а и пројекцију истог таквог понашања, мале су шансе да ми било шта очекујемо од тог новог тела. Мислим да је овога пута чвршћа решеност да се процес доведе до краја. Неколико пута сам чула најаве да ће РЕМ бити изабран у јуну, у почетком јула. И то објашњавање процеса, инсистирање на том прелиминарном дискредитовању сваке будуће критике РЕМ-а, јер је председница Скупштине такође поставила сцену по којој се - ето неки незадовољници тамо, неки они који нису њихови, припремају да поново минирају или оспоре процес. Он је и покренут онда када су све околности припремљене да се овога пута доведе до краја. Власт неће ризиковати, претпостављам, још један неуспео завршетак", објаснила је професорка.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси