Вести
29. 05. 2025.
Додеровић: Надреални притисци на новинаре и њихове породице у Нишу
Полиција до данас није објаснила разлог због ког је ставила лисице, привела и сат и по испитивала новинара Николу Додеровића после скупа Вучићевих присталица у Нишу. Зашто се полицајаца уопште тиче како је он добио посао или новинарску легитимацију?
„Питали су ме како сам се запослио у аустралијском СБС радију и где је главна испостава. Питали су ме како се добија новинарска легитимација, инсинуирајући да се она може ’купити’.
Када сам ја упитао да ли бих могао бити приведен опет, у случају да се вратим на скуп, полицајац је казао да ми не може гарантовати да нас други полицијски службеник неће привести поново. Као и да ми други пут може бити одузета и опрема, ако би неко од њих посумњао у материјал који је снимљен”, објашњава Никола Додеровић, новинар аустралијског јавног сервиса СБС, који је приведен током скупа присталица Александра Вучића у Нишу 17. марта, описујући испитивање у локалној полицијској станици, и подвлачећи:
„Фраза ’основане сумње‘ је постала флоскула по којој би могли да приведу било кога. Очигледно је да није постојао разлог привођења, већ је био покушај застрашивања.”
Син познатог нишког новинара Милорада Додеровића, који је такође био жртва претњи и притисака, у разговору за Цензоловку, актуелне притиске на новинаре и њихове породице у том граду описује као надреалне.
Цензоловка: Приведени сте док сте радили свој посао, извештавали са митинга СНС-а у Нишу. Шта се тачно догодило?
Никола Додеровић: Док смо друг и ја снимали и фотографисали скуп, непознато лице нам је одгурнуло камеру шаком. Игнорисали смо ту провокацију и наставили даље. Та иста особа ми је после пришла и кренула да ме запиткује зашто снимам, из ког сам медија. Тражио ми је новинарску легитимацију. Нападао ме је да сам из „опозиционих медија“, иако сам ја дописник аустралијског јавног сервиса, који има програм за српску дијаспору.
Упозорио нас је да изађемо или се нећемо лепо провести. Кад смо се враћали са скупа, зауставило нас је 5-6 полицајаца у цивилу. Тражили су нам личне карте и легитимације. Мој друг је на почетку студија на департману за комуникологију и новинарство и још нема легитимацију, али је хтео да ми помогне.
Он је заборавио личну карту и полицијски службеници су хтели да га идентификују, што је легитимно. Али, један полицајац је фотографисао моју личну карту и легитимацију. Када сам питао због чега, навели су да је то увек била пракса, изједначили су је са писањем података у свесци.
Тројица полицијских службеника су били комуникативни и одговарали су на моја питања, док су остали имали агресиван тон, говорећи нам да ћутимо.
Након тога смо пошли ка Народном позоришту у Нишу, где су били други полицајци. Чекао сам можда 20 минута да одлуче шта ће. Тражили су ми да извадим све из ранца, што сам и урадио. Нису имали приговора на моју сарадњу, нити на садржај мог ранца.
Међутим, један од униформисаних полицајаца ми је ставио лисице на леву руку, говорећи да је то „зато што немаш личну карту”. Његов колега му је скренуо пажњу да скине лисице, јер сам имао личну карту. После смо одведени полицијским возилом до Полицијске управе у Нишу.
Цензоловка: У полицијској станици испитивани сте сат и по. Зашто толико дуго?
Додеровић: Иако су ме и претходно поменути полицијски службеници питали за који медиј радим, то исто питање сам добио и у станици. Тражили су ми уговор или неки документ којим потврђујем да радим за СБС, што су и добили.
Питали су ме како сам се запослио у том медију и где им је главна испостава, што им је такође речено. Такође су ме питали како се добија новинарска легитимација, инсинуирајући да се она може „купити”. Нагласио сам да је услов за добијање исте рад у медијској кући одређено време.
Није ни мени јасно зашто је толико трајало испитивање. Полицијска службеница која је састављала моју службену белешку је пажљиво навела све што сам нагласио у одговорима. Касније се чекао одговор тужиоца.
Цензоловка: Полиција је на тај начин и ускратила право новинару на рад. Да ли је било и других притисака?
Додеровић: Један полицијски службеник је ушао у просторију док сам разговарао са његовом колегиницом. Питао сам га чисто информативно да ли бих могао бити приведен опет, у случају да се вратим на скуп код Трга краља Милана?
Он ми је одговорио да је то јако незахвално питање и да ми не може гарантовати да нас други полицијски службеник неће привести поново. Рекао ми је и да ми други пут може и бити одузета и прегледана опрема, ако би неко од њих посумњао у материјал који је снимљен.
Цензоловка: Састанку Сталне радне групе за безбедност новинара, одржане недавно у Нишу, присуствовао је и полицајац који вас је привео, али није имао јасан одговор зашто. Испало је да сте му деловали сумњиво, јер сте имали књиге у ранцу. Истовремено, ви и ваш колега сте носили прслуке на којима је писало „пресс”.
Додеровић: Прслуке смо носили ради транспарентности, али је очигледно паметније било да их нисмо обукли. Нисмо имали никаква провокативна обележја. Та прича око књиге ми је искрено била апсурдна. Нити сам имао књиге, нити ми је ранац отворен, као што је полицајац рекао. Ништа из ранца није ни могло да штрчи, он се закопчава рајсфершлусом и преклапа. Морао сам да га скинем и откопчам, да извадим новчаник и покажем исправе када су ми затражили.
Цензоловка: Полиција до краја није успела да објасни зашто сте приведени?
Додеровић: Још увек нисам добио адекватан одговор. Ни у тренутку привођења, ни током испитивања у станици, нити на састанку Сталне радне групе за безбедност новинара у Нишу. Фраза „основане сумње” је постала флоскула по којој би могли да приведу било ког. Ја сам само хтео да радим свој посао и да извештавам објективно.
Мислим да је апсурдно приводити мене, који сам имао све исправе, али су одлучили да ми само утроше време. Мој друг јесте направио грешку због тога што је заборавио да понесе личну карту и он то не оспорава. Али мислим да је направљена драма ни од чега. Нисмо морали да будемо испитивани као да смо неки хулигани, јер смо се бавили новинарством и држали њених начела. Очигледно је да није постојао разлог, већ је био покушај застрашивања.
Цензоловка: Како видите безбедност новинара у Нишу?
Додеровић: Такви притисци које трпе новинари и њихове породице су надреални. Нажалост, не видим ту светлу будућност. Да новинари буду безбеднији, потребно је да институције раде свој посао. Полиција мора да сарађује и да не игнорише нападе на новинаре. Такође би могла да не приводи новинаре и фоторепортере без основа.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.