Вести
03. 06. 2025.
Студенти и ЕУ траже слободне медије – али власт игра по свом
Слободни медији и правна држава – захтеви који уједињују студенте и Европску унију. Под притиском и уцењена за новац, власт најављује реформе. Али да ли ће оне заиста променити систем, или само заварати Брисел?
За новинара портала 021.рс из Новог Сада Зорана Стрику радни дани постали су једва подношљиви. Откако је 1. новембра прошле године пала надстрешница на Железничкој станици у Новом Саду и убила 16 људи, талас протеста не јењава, а притисак у редакцијама расте – јер посла је више, ресурса све мање, а претње су све отвореније.
Стрика каже да је после година суочавања с вербалним претњама, сада први пут и физички нападнут током извештавања. Снимао је присталице СНС-а које су се окупљале за митинг у Београду, када је видео и брутални напад на пролазника који је покушао да фотографише скуп.
„Три мушкарца су га оборила на земљу, почели да га туку, отели су му телефон и бацили у Дунав. Један је онда приметио да снимам и тада се залетео и на мене и покушао да ми отме телефон“, прича Стрика.
На кратко је деловало да се ситуација смирује, па је Стрика покушао да помогне повређеном младићу. Посудио му је свој телефон да обави позив, а онда су се нападачи вратили.
„Ја сам објаснио да сам новинар, рекао им да се помере, да је полиција позвана. Они су истргли мој телефон из његове руке, покушао сам да га вратим, али они су га бацили у Дунав“, прича Стрика.
Повећан број напада
У Србији је од почетка године забележено 128 случајева напада и притисака на новинаре, док их је током целе прошле године било 166, показује база Независног удружења новинара Србије (НУНС).
“Физички напади су се повећали и оно што забрињава је што се физички напади и узнемиравање новинара дешава у присуству полиције. Новинари се означавају као неко ко провоцира нападе само зато што раде свој посао и полиција не реагује на то“, објашњава за DW генерална секретарка НУНС-а Тамара Филиповић Стевановић.
Највећи проблем је, додаје она, то што за нападе нико не одговара, случајеви не добијају правни епилог, па се таргетирање од стране провладиних медија и јавних функционера наставља.
Осим тога, новинари су често и под присмотром. Амнестy Интернатионал је објавио да су власти у Србији незаконито надзирале телефоне новинара и активиста. Један од њих је и локални новинар из Димитровграда Славиша Миланов. Он је објаснио да му је у полицији инсталиран шпијунски софтвер без налога тужилаштва.
„Је л’ смо ми криминалци да се тај софтвер користи на нама?“, рекао је за Н1.
„Шта год да се деси нама или некоме у мом окружењу, сматраћу државу одговорном за то.“
Европски милиони убрзали реформе
Безбедност новинара само је једна од критичних тачака на које годинама указују међународне и локалне организације које се баве праћењем стања слободе медија у Србији. Захтеви за слободним медијима били су део свих великих грађанских протеста последњих десет година.
Исте захтеве има и Европска унија у процесу евроинтеграција. Реформска агенда која садржи конкретан план реформи које би Србија требало да испуни до 2027. године, као један од првих корака наводи измену медијских закона и избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије. Пошто Србија ово није испунила, ЕУ је одложила исплату 111 милиона евра помоћи.
Влада се затим брже-боље ангажовала. Покренут је нови процес за избор чланова Савета РЕМ-а, а радним групама су достављени нацрти медијских закона.
„Молимо Вас да нам, уколико имате коментаре на сва три нацрта закона, исте доставите у року од наредних 48 сати, како не бисмо даље одлагали процес усвајања и додатно успоравали процес европских интеграција Републике Србије“, наводи се у мејлу који је Министарство информисања и телекомуникација упутило члановима радних група.
Освета независним медијима
У НУНС-у се не осећају као кочничари реформи. Одазивају се на позиве и притиске међународне заједнице да учествују у дијалогу с државом – иако, кажу, сваки пут буду изиграни.
„Осећамо се исцрпљено, зато што нон-стоп радимо, а испоставља се да смо на крају џабе уложили сав тај напор, труд и експертизу“, каже Филиповић Стевановић.
„Чак и када нешто на крају уђе у закон, то није гаранција да он неће бити злоупотребљен, да неће бити усвојени неки подзаконски акти који ће у потпуности изменити дух закона.“
То се, каже, догодило с пројектним суфинансирањем, па су у комисије које доносе одлуке о томе колико ће који медиј добити новца из буџета доспели људи који „нису компетентни ни кредибилни”. Новосадски 021 тако први пут није добио ни динара из средстава намењених јавном интересу.
„Оно што се ове године догодило је одмазда државе према медијима који су професионално извештавали о свему што се дешавало у Новом Саду и Србији од 1. новембра“, каже Зоран Стрика.
Уместо њих, кажу наши саговорници, новац су добили медији који блиско сарађују с властима и систематски крше новинарски кодекс.
Сличан образац, сматрају, приметан је и у новом процесу избора чланова Савета РЕМ-а. Медијска заједница и опозиција упозоравају да међу кандидатима има оних који не испуњавају основне услове, али и истакнутих симпатизера владајуће странке.
„Али бојим се да ће Европској унији бити довољно само да се изаберу чланови, па ко год они били, а ми тиме нећемо решити проблем“, каже Филиповић Стевановић.
„Биће само горе“
„Реформе морају да буду реалне, а не само да се штиклирају ставке на папиру“, била је јасна висока представница ЕУ за спољну политику Каја Калас приликом недавне посете Србији.
Али иза затворених врата, кажу у НУНС-у, нису добили гаранције да ће ствари заиста кренути тим путем. У медијској заједници преовлађује песимизам – очекивања су да ће наредни период бити још тежи.
„Медији су важна полуга ове власти и мислим да је врло јасно опредељење да се ту ствари не померају у добром правцу, него ако може још мало више да се зароби, уоквири и стави у сврху пропагандне машинерије“, оцењује Тамара Филиповић Стевановић.
Зоран Стрика једину наду и даље види у публици – и у могућој промени свести коју су протести покренули.
„Надам да ће заједница препознати важност медија који су им најближи и који су у претходним годинама заиста много себе давали да би тој заједници пружили квалитет, и да ће онда у ствари та заједница одржавати медије у животу“, закључује он.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.