Вести
03. 06. 2025.
Измене медијских закона опасне по истраживачке новинаре
Најављене измене медијских закона највише ће угрозити истраживачке новинаре који извештавају о организованом криминалу и кривичним поступцима и могу довести до пораста броја тужби којима су новинари већ затрпани, оцењују представници новинарских удружења и чланови радне групе са којима је разговарао КРИК.
Промене једног члана Закона о јавном информисању и медијима знатно ће ограничити информације које ће новинари смети да објављују о истрагама и судским поступцима, сматрају они.
Измене Закона о јавном информисању и медијима требало је да ојачају позицију новинара, али се заправо дешава супротно, каже за КРИК Раде Ђурић, правник из Независног удружења новинара Србије (НУНС). Спорна су два члана – један у коме се помиње претпоставка невиности, а други који се тиче извештавања о кривичном поступку и којим се уводе нова обезбеђења и гаранције за окривљене, а на штету новинарског извештавања.
Увођење термина који до сада нису постојали у овом медијском закону није ни требало да се догоди, каже Ђурић, и додаје да ће они директно отежати будући положај новинара.
„Европска комисија је од министарства тражила да додатно ојачају позицију новинара, а они су је заправо угрозили увођењем нових термина и то супротно ономе о чему се разговарало на радној групи. Они су буквално само отежали будући положај новинара”, каже Ђурић за КРИК.
Он оцењује да ће ове измене довести до нових тужби којима су истраживачки новинари већ затрпани, јер ће помоћи само особи која мисли да је угрожена, а на уштрб новинарског извештавања и права јавности да зна.
„То је директна последица. С обзиром да је уведено нешто што реално није постојало раније. Не можемо ми да говоримо шта је претпоставка невиности у овом пропису, него да се на њу позовемо и да додатно померимо границу када је у питању количина информација које новинари могу да објаве, али је овим изменама та граница померена уназад”, закључио је.
Са њим је сагласна и новинарка Лоцал прес-а Марија Обреновић.
„Члан 85 који се тиче извештавања у кривичним поступцима је рестриктивно постављен. Према њему, новинари могу да извештавају о кривичним поступцима само када добију информације од јавног значаја и када су информације изнете на главном претресу“, каже Обреновић.
То значи, наводи она, да новинари неће моћи да позову портпарола суда или поступајућег судију да се распитају о току поступка јер тако онда – крше закон.
Проблем представља, истиче она, и начин на који се врше измене медијских закона – по убрзаној процедури и у задњи минут.
„Када треба да се донесе нека стратегија све стоји и министарство ‘седи’ на изменама, а онда нам направе рокове од неколико сати за измене које су они урадили“, закључује Обреновић.
Исту ствар проблематизује и адвокатица Гордана Константиновић из Удружења новинара Србије.
„Највише је спорно што министарство нешто представља као резултат радних група, а то није резултат радних група“, каже Константиновић.
Измене иза затворених врата
Пре десет дана представницима радних група Министарство информисања представило је сет предлога измена и допуна три медијска закона: Закона о јавном информисању и медијима, Закона о електронским медијима и Закона о јавним медијским сервисима. Новинарска и медијска удружења која имају представнике у радним групама реаговала су саопштењима у којима су указала на бројне неправилности и неистине.
Удружење новинара Србије (УНС) саопштило је да радна група за израду измена и допуна Закона о јавном информисању и медијима никада није добила коначну верзију нацрта текста на којем је радила нити јој је познато који је текст Министарство послало Европској комисији.
„УНС истиче да оно што је данас представљено као усаглашен текст нацрта Радне групе и Европске комисије не представља текст који је урадила Радна група”, саопштено је тада из овог удружења.
Коалиција за слободу медија која је део радне групе тражила је да се одржи јавна расправа јер о два од три предлога она уопште није одржана. Министарство је тај предлог одбило и у мејлу им одговорило да је Европска комисија потврдила да су измене тих нацрта усаглашене, те су из министарства тражили од чланова радне групе да своје коментаре доставе у року од 48 сати.
„Овакав приступ обесмишљава демократске процедуре и обесправљује све учеснике у медијској заједници”, саопштило је тада Независно удружење новинара Србије (НУНС).
Председница скупштине Ана Брнабић најавила је да ће предлози измена и допуна медијских закона бити пред посланицима почетком следећег месеца.
Извор: КРИК
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.