Вести

05. 06. 2025.

Аутор: Исидора Мартаћ Извор: Мингл

Безбедност новинара у Србији – како тренутна ситуација утиче на будуће медијске раднике?

Након пада надстрешнице 1. новембра 2024. године, започета је до сад највећа и најдружа побуна грађана и студената – протести који већ више од пола године не јењавају. Вероватно је ово период и у коме је јасно да постоје неке две Србије, а успут и две врсте новинара.

Они који су потлачени владајућем режиму одлучили су се да, путем медија, вређају и изврћу речи које носе са собом бројне дезинформације, лажи и обмане о ситуацији у држави, а да ,,исправе криву Дрину’’ на црту су им стали новинари са чистом репутацијом, борбом за правдом и потребом за објективношћу – жељом да на светлост изађе свака изговорена неистина.

То је са собом носило велике притиске.

Независно удружење новинара Србије (НУНС) недавно је саопштило да је од почетка године забележило 123 инцидента против новинара – међу њима 15 физичких напада, 71 притисак и 34 вербалне претње.

Најновији случај напада на новинаре догодио се током митинга владајуће странке у Нишу, 17. маја где је приведен дописник аустралијског СБС радија Никола Додеровић, а од стране полиције спречена да извештава са догађаја новинарка Јужних вести – Тамара Радовановић.

Радовановић је првенствено нападнута и полиција није стала на њену страну. Уместо да склоне нападача, они су склонили њу.

У вези са тим нападом уредник портала Цензоловка Перица Гуњић оценио је да напади у последњих пар месеци никад нису били интензивнији и да полиција уместо да заштити новинаре и приведе нападача удаљава новинарку Радовановић „успут јој објаснивши да она провоцира насилнике тиме што ради свој посао’’.

Гуњић каже да су за време СНС митинга у Београду избројали најмање десет напада на новинаре, подсетивши да је новинарка Истиномера нападнута док је извештавала у кампу ,,ћака’’ испред Скупштине Србије, где јој је полицајац рекао да не могу да јој помогну, јер се присутни у Ћациленду према њима опходе на исти начин.

„Тај камп је очигледно и створен како би се заплашили сви они који критикују власт и новинари, и студенти, и грађани. То се види и по скандалозним претњама, тужбама независним медијима коју су послали Студенти који желе да уче’’, коментарише Гуњић.

Уредник Цензоловке оценио је да професионални новинари раде у све горим околностима да је „њихов положај у друштву деградиран, а против њих се воде и кампање у свим прорежимским медијима и на мрежама’’.

Гуњић: Али види врага, они не одустају! Напротив. 

Перица Гуњић каже да мотивација младих новинара не опада и да се никад више младих није пријављивало за Школу дигиталног новинарства коју организује Славко Ћурувија фондација, као и студентску праксу.

„Наша школа постоји десет година, тако да сада из искуства са њима знам да су нове генерације новинара етички и професионално најосвешћеније. Изузетно су мотивисани, иако су свесни колико су прави новинари нападани и у колико тешким условима раде’’, рекао је.

Подсећа и на то да је будућност новинарства угрожена, „посебно ако победе они који желе да уведу пропаганду уместо информисања, који славе бестидне лажи и спроводе безочне кампање, уместо да одговорно извештавају о важним питањима за сваког грађанина ове земље’’.

Гуњић каже да у новим генерацијама младих новинара имамо озбиљне борце за преживљавање одговорног новинарства, указујући и на то да неће бити лако онима који желе ову професију да затрују.

Каже да није могуће да се мотивација новинара угаси притисцима и нападима, јер ће увек постојати макар мали медиј, бар у онлајн простору који власт не може да заустави.

„Погледајмо само истраживачке центре, разбијају, раде генијалне, ужасно важне приче за све нас. Ко ће да их заустави?’’, закључио је Гуњић.

Колика је заинтересованост за новинарство?

Студенткиња новинарства на Филозофском факултету у Новом Саду Ива Галицки једна је од оних која је активна од почетка блокада, које су уследиле након пада надстрешнице у том граду, а поред протеста, одлучила је и да, заједно са колегама, преузму контролу и извештавају јавност о битним дешавањима.

„Колеге студенти и ја смо оформили редакцију Блокада инфо како бисмо расветлили медијски мрак у ком се налазимо годинама. Знали смо у шта се упуштамо и колико је опасно пустити у етар све оно што власт крије или пориче, али нам је то била додатна мотивација. Погрешно је плашити се да радиш један тако важан и частан посао’’, рекла је Галицки.

Упитана да ли се плаши за своју безбедност због бројних напада на медијске раднике, као и да ли је то демотивише и одвлачи од будуће професије, Галицки каже да јој тренутна ситуација даје већу мотивацију оцењујући да новинар треба да буде слободан да ради свој посао неометано – исто као што то важи и за све друге послове.

„Мотивише ме свака неистина, дезинформација и спин који режимски медији и таблоиди пласирају. Мотивише ме сваки непријатан разговор који сам водила са људима којима је једини извор информација таблоид’’, закључује студенткиња Галицки.

О томе колико је заступљена заинтересованост за посао новинара, говорила је за Мингл и професорка Филозофског факултета у Новом Саду Смиљана Милинков, која је и на својој кожи осетила полицијску бруталност у току бројних блокада у том граду.

„Интересовање за упис на студије новинарства се до сада није драстично смањивало, увек имамо више пријављених кандидата но што је расположивих места. Мислим да на одлуку за упис на медијске студије превасходно утичу они новинари и новинарке који доследно чувају интегритет професије, међу којима је сада већ добар део наших некадашњих студената’’, оцењује Милинков.

Иако годинама преноси знање својим студентима и указује им на важне сегменте новинарства, али и искуство које они треба да имају у свом професионалном раду, истакла је и да се у свакој генерацији истакну студенти у чијим очима се види жеља да својим радом допринесу квалитетном развоју друштва и „када постоји свест о значају новинарства онда све ове препреке нису спутавајуће, него се буди потреба да се ради на томе да сви живимо у једном безбеднијем окружењу где ни новинари неће трпети репресију само зато што одговорно раде свој посао’’.

Да је новинарска професија урушена и да се на томе радило годинама уназад потврдила је и Милинков, а сматра и да би безбедност али и поштовање ове професије довело до веће заинтересованости младих да се опробају у овом послу.

„Реч је о професији у којој је статус запослених врло проблематичан, слабо плаћен, несигуран, подложан различитим врстама притисака и неопходно је да се положај медијских радника коренито промени. У тим променама би морале да учествују различите друштвене групе и институције, на првом месту ресорно министарство, односно држава јер све оно на чему раде новинарска удружења, синдикати, друге цивилне организације, нема учинка уколико не постоји добра воља власти да се ситуација промени’’, каже она.

Млада новинарка, ауторка подкаста Дневник једне младости и Глас локала, Милица Михајловић рекла је да страх јесте постојао и постоји, поготову што је и у току средњошколских дана имала прилике да гледа документарце о Дади Вујасиновић, Милану Пантићу и Славку Ћурувији, те видела слику о томе шта све може да се деси онима који дигну свој глас због правде и истинитости, али сматра ипак да је новинарство начин живота, а не само посао.

Осим потенцијалних притисака са којима се новинар суочава, постоји и онај због којег некада новинари одустану од своје професије зарад лагоднијег живота – финансијски услови. Међутим, ни то Михајловић није одвратило од новинарства.

„Постојали су моменти када сам имала сумње због финансијске неизвесности у овом послу, а и због тешког пута који треба утабати да би се зарадило поверење колега и колегиница и јавности. Међутим, сналажљива сам и не предајем се лако када волим нешто, а са новинарством сам се саживела, тако да ме сумње нису одвеле у погрешном смеру’’, оценила је она.

Иако млада, дочекала је и непријатност у Ћациленду, у ком су сви одбијали да јој дају изјаву и да разговарају са њом.

Притисци нису започети након пада надстрешнице, они постоје много дуже, а доказ томе су нам многи убијени новинари у прошлости, али и истраживачки новинари који добијају бројне тужбе због написаних прича које откривају криминал, корупцију и проблеме у држави који нису санкционисани.

Ипак, још један сведок да праведно новинарство неће тако лако да нестане, јесте и студенткиња Филозофског факултета у Новом Саду Андреа Стојановић, која од недавно и ради као новинарка и каже да себе не види ни у једној другој сфери рада.

„Вјерујем да су изазовна времена управо она у којима се највише види колико новинарство има смисла и снагу. Не планирам да одустанем – желим да будем дио промјене, дио генерације која ће се борити да новинари могу да раде свој посао слободно, без страха, али са пуно одговорности према јавности’’, оцењује Стојановић.

Истиче да се напади и тужбе које се користе као средство притисака морају санкционисати, а новинаре то не сме ућуткати.

„Увијек имам на уму мисао Данила Киша: Задатак интелектуалца је да не лаже. У томе видим и задатак новинара – да остане дослиједан истини, чак и када је она неугодна, непопуларна или ризична. Тај задатак ме не плаши – он ме покреће“, закључује Стојановић.